Сећамо се Александра Вучића, генсека СРС, демагога, дрског букача, Шешељевог апологете, министра који је добио, практично бесплатно, у власништво, огроман намештен стан док су овде падале бомбе. Сећамо се овог човека који је бахато одбијао да плаћа рачуне Телекому Србије за 15 месеци, вајкајући се малом посланичком платом.

Политичка јавност у Републици Српској, како видимо, не прихвата диктат, принуду и политику свршеног чина, ма од кога и ма у чије име долазила. Такви облици комуницирања враћају нас у XIX век и потпуно су непримерени времену у коме живимо.

У Вучићевом случају је очито дошло до неке врста позитивне повратне спреге у којој му је моћ коју је вешто стекао током прошлогодишњег постизборног расплета помогла да значајно повећа личну популарност, а онда је та популарност постала додатни елемент у једначини моћи – што му додатно повећава популарност – и тако у круг. 

Случајно или не, испоставило се да је све оно што је у програму отварања Универзијаде било подвучено као „студентско“ и „волонтерско“ протекло беспрекорно, уз изванредно много шарма и позитивне енергије.

Лек који су европски лидери успели да смисле како би излечили еврозону заправо ће погоршати пацијентово стање, ако не и сасвим га докрајчити.Стварање фискалне уније ће изазвати додатне проблеме. Европи је потребна друга врста терапије.

Ако ДСС и радикали желе да прекину преговоре са Европском унијом и да то буде платформа о будућности земље, то би наравно било у супротности са принципима на којима је формирана досадашња влада. Демократска странка сигурно неће спроводити такву политику ни у Влади нити у било којој институцији.

Несхватљива је жилавост “стихијског наступа” који је без финансијске и организационе подршке обично осуђен на пропаст. При томе, потребно је узети у обзир да основу протестаната чине социјално закинути људи.

Председнички кандидат ДС-а највећи значај придаје решавању проблема Космета и побољшању стандарда грађана, док кандидат СРС-а на прво место ставља борбу против корупције и криминала.

Можда је Јеремић заслужио "допунску наставу" код Тадића. Али је и Тадић заслужио да му неко одржи предавање. На тему – како се нешто демантује. Ту нам председник мало кубури са теоријским познавањем материје. А и практичним.

Лик Путина, који је за Русе важио као човек чврсте руке, престао је да постоји – каже политиколог Нина Хрушчова. Она мисли да масовни протести после избора означавају разочарање доброг дела бирачког тела у метод управљања чврстом руком.