Kako možemo da se ljutimo na Haški sud što je oslobodio Gotovinu i Haradinaja koji su odgovorni za stradanje naših sunarodnika, kada mi trpamo u zatvore i osuđujemo vlastite građane koji su branili sopstveno dostojanstvo, imovinu i integritet.

Bilo bi lepo da nas država obavesti koliko je narkomana posle boravka u ovim ustanovama izlečeno. Bilo bi lepo, zatim, broj izlečenih koje je država izlečila putem svojih organa i metoda uporediti sa brojem izlečenih u Crnoj reci. Postoji li takva evidencija?

Zapadni saveznici nisu lovili Miloševića, Huseina i Gadafija zbog njihove loše, već zbog njihove ispravne politike. Sva trojica mogu biti posmatrani kao simboli različitih verzija “diktature za razvoj”.

Ukoliko ne dođe do sporazuma, pretpostavljam da je status kvo najbolje rešenje za sad, uz pojačanje zaštitnih mera i nadzor i garancije i kontrolu od strane međunarodne zajednice. Uz to, potrebna je široka rasprava, a ne razgovori u četiri oka, možda jedna konferencija o Kosovu.

Pristojnost komentara, naravno, nikako nije smela ići nauštrb otvorenosti; i tu smo iskopirali ono što je, verujem, zaštitni znak NSPM-a – da cveta što više komentatorskih cvetova. Posebno su nam bile drage posete neistomišljenika, bilo s koje strane da su dolazili.

Iako je metod lonca za topljenje (melting pot), uspeo u SAD (uz istrebljenje Indijanaca), činjenica je da mnoge evropske zemlje imaju milenijumsku istoriju, kulturu, običaje i jasno izgrađen nacionalni identitet – što svakako nije bio slučaj sa SAD u vreme stvaranja države.

Srpski političari s Kosova – oni koji nisu u „dilu“ sa najnižim šljamom ostataka nekakvih srpskih službi na Kosovu – naći će put. Nalazili su ga i kada smo ih svim silama sprečavali, i da se nismo mešali bolji bi sedeli u tom nesrećnom parlamentu Kosova.

Kada se ocenjuje današnjica, onda se zaključuje kako, za razliku od nekad „nema dostojanstva“ – iako danas nijedno dete ne mora da sluša priče iz predsednikovog detinjstva i peva pesmice o njemu, „nema slobode“ – mada niko zbog ispričanog vica ne završava na prinudnom letovanju. 

Mada Putin nije pominjao prezimena novih lidera, činilo mi se da je želeo da dobije to pitanje i da govori o tome zašto se oni ne pojavljuju. Tu se ne radi samo o tome da je on najsnažniji političar.

Za ovog kolumnistu Blica i bespoštednog hroničara našeg kulturnog života sasvim je politički korektno i dopustivo da pitanje rešavanja sudbina Kosova i Metohije stavlja u istu ravan sa Padinjakom i Zabelom, i pri tome on tvrdi da je ovaj njegov tekst namenjen razbibrizi i edukaciji.