Ako je istina da dolazi do teritorijalne reorganizacije cele BiH, zašto bi se Srpska odrekla svog teško stečenog teritorijalnog integriteta sada, kada su pritisci na nju smanjeni i kada, prema muslimanskoj verziji, ništa ne dobija zauzvrat?

Savremena Engleska predstavlja dom za brojne narode koji nisu uspeli da nađu obećani život u Ujedinjenom Kraljevstvu. Pitanje je da li će neredi zahvatiti i gradove na severu Engleske, koji su tradicionalno orijentisani ka radničkoj klasi.

Ništa blaži u svojim istupima nisu bili ni pojedini opozicioni prvaci, koji su napadali i javno pretili Miloševiću vešanjem na Terazijama, kao u doba najžešćih nacističkih pogroma protiv Jevreja.

Nema teoretske, ni praktične šanse da „Fiat“, koji traži višebilionsku pomoć od italijanske vlade, investira u proizvodnju novog modela u Srbiji stotine miliona evra, dok njegovi pogoni u Italiji, zbog pada prodaje, sada šalju radnike na prinudne odmore, a potom će ih otpuštati.

Odluka da se Privremeni nacionalni savet odredi za najpovoljniju zamenu Gadafijevom režimu je doneta u žurbi – onda kada su kreatori politike imali vrlo malo informacija o identitetu pobunjeničkih snaga.

Njegovi fanatični obožavaoci i sledbenici mrze „mitove“, ali volšebno vole mit o Đinđiću. Kad o njemu govore, kao da ga je samo Nebo i njegovo Proviđenje međ' nas poslalo, i kao da je stradao kao Isus Hristos.

Ilustrovaću to sa dva „sudbinska“ datuma za njenu budućnost prema tvrđenju naše političke elite: 16. april i 28. juni. Naime, ove godine će tih dana kovači naše evropske sudbine u Briselu u liku Evropske komisije odlučivati o ispunjenosti uslova koji su Srbiji postavljeni.

Činjenica je da u „demokratskom sistemu“ vlada umanji svoje neposredno prisustvo na medijskom prostoru, ali privatizovana sredstva masovnog informisanja, pogotovo elektronska, uglavnom dospevaju u ruke mondijalistički nastrojenih stranih medijskih magnata ili domaćih krugova.

Pred Nemačkom je stajao nimalo prijatan izbor: Ili će dozvoliti da struktura prethodnih dveju generacija propadne i da otpiše mogućnost da Evropa [EU] postane velika sila, ili da spasava evrozonu prihvatajući po dva triliona evra državnih dugova koje su svake godine činile vlade država evrozone.

Namera ovog teksta nije bila da u bilo kojem obliku opravdava zločinački pokolj koji je učinio Anders Brejvik, koji je za svaku osudu; već da se shvate uzroci takvog ponašanja i da se shvati činjenica, da mediji rade sa njim upravo ono što je njega i nateralo na takvu vrstu delanja.