Krajem decembra uhvati me neko zdravlje i Bog zna kako bi se sve to završilo da ne stiže spas od  Deda Mraza, onog za nas zaduženog a u liku premijera Srbije, i njegove izjave da se Sledeće godine u Srbiji neće živeti bolje nego u ovoj!

Eto, to su putinovske granice. S jedne strane, ne prihvata situaciju koja vodi ka kraju Rusije. S druge strane, apsolutno nema tih crta ili osobina koje su neophodne da bi zaista predložio ozbiljan i argumentovan, nacionalni, metafizički projekat patriotizma.

Bio je svedok i učenik istorijskih događanja, kako u svojoj zemlji, tako u Evropi i svetu. U svojim javnim istupanjima svedočio je i o eri vrhunca hladnog rata, o kubanskoj krizi, o stvaranju i ulozi PNZ, o padu Berlinskog zida, o širenju NATO na Istok. 

Bebe su postale planetarni trend – počelo je sa poplavom poznatih trudnica i mama u Holivudu, prelilo se na domaće zvezdano nebo, a preko TV-a i tabloida i u narod. Biti mama je moderan, poželjan životni stil, što sigurno utiče na odluku prosečne Srpkinje o rađanju.

Ne kažem da bi u tom slučaju Velika Albanija baš stalno opstruirala tu komunikaciju, ali povremeno sigurno bi. Tek da se zna da nam diše za vratom, i da istu kontroliše. Možda bi jednom godišnje bio opljačkan ili možda granatiran neki kamion, svejedno.

Stabilizacija je bila ključna reč tokom čitavih osamdesetih, jer, priznavale su to i vlasti, u zemlji je vladala opšta ekonomska kriza. Restrikcije struje po grupama bile su neizbežne svake zime. Štampa je bila strogo kontrolisana.

Erdogan je pozvao na ujedinjenje i prestanak etničkih i religijsko-sekularnih podela u zemlji, ali je njega teško zamisliti kao kompromisera, s obzirom na optužbe za autoritarnost i autokratiju. Nedavno je smenio preko 220 kandidata za izbore koji su se usudili da imaju sopstveno mišljenje

Za razliku od korektne izjave francuskog ambasadora da problem spomenika predstavlja ne samo isključivo stvar Srbije već da se pored pitanja njegove legalnosti nameće i konstatacija da njegovo prisustvo oživljava stare tenzije, nemušte izjave ostalih se mogu dvojako tumačiti.

Predlogom „rezolucije o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave (PIS) na KiM“ postalo je još jasnije da „srpska“ vlast ne samo de fakto, već i de jure priznaje nezavisnost Kosova.