Na istom tragu, nedavno je Vesna Pešić podigla prašinu u javnosti eksplicitnom podrškom Dačiću, idući čak dotle da „čoveka iz Žitorađe“ egzaltirano poredi sa Čerčilom i De Golom?! 

U slučaju Uroša Mišića radi se o demonstraciji policijske oholosti. Nekome je palo na pamet da pokaže šta se dešava sa onima koji nasrnu na nedodirljivu policiju, ma kakva ona bila. Nesumnjivo je ceo istražni postupak tako montiran da se momku natovari na leđa sve i svašta.

Svet je danas opasnije mesto, jer dugoročni plodovi politike Saudijske Arabije i Turske po nemuslimane - u Evropi pre svega - imaju potencijal da se pokažu pogubnijim i poraznijim od ma kakvih srušenih kula.

Cilj aktuelne vlade je, da parafraziramo Vučića, vojna neutralnost i političko opredeljenje za članstvo u EU. Izgleda da ni za ovu vlast ta famozna Evropska unija nema alternativu. Međutim, nijedna od novoprimljenih država u EU to nije postigla a da prethodno nije postala članica NATO pakta.

Albanci imaju suverenost i nedeljivost Kosova koje garantuju trupe NATO, čije institucije i glavne članice listom priznaju albansku državu. Najzad, Albanci imaju i vojsku. A mi? Šta mi imamo?

Posle prvobitne akumulacije kapitala, najvažnija uloga i muškarca i žene u društvu je da moraju da rade da bi vlasnicima zaradili pare a sebi (i eventualno svojoj deci) društveno-prirodni opstanak.

Odnosi Srbije i Rusije razvijaju se uzlaznom linijom u energetici, infrastrukturi, investicijama, vojno-tehničkoj oblasti, kulturi. Ipak, mogućnosti ni iz daleka nisu iskorišćene. Očigledno je potrebno još više obostranih inicijativa. 

Prolazi vreme, ma kakve iluzije imali u Vašingtonu, kada je bilo dovoljno da američki ambasador podvikne našim političarima. Pre ili kasnije to će shvatiti i oni. Zato bi bilo dobro da umesto diplomatske oholosti, ponovo bude malo više kulture.

Američki patriotizam prati osećanje koje bi se prikladnije moglo nazvati nacionalizmom, iako Amerikanci samo izuzetno za sebe koriste tu oznaku. Neimenovani nacionalizam na koji nailazimo u SAD ide skupa sa američkom „izuzetnošću“.

Pokušao sam da ukažem da se cela ova afera Dačić može posmatrati u kontekstu unutrašnjopolitičke borbe, rasporeda snaga pred eventualne predstojeće izbore. Pored ove namene okrenute ka spolja, ovakve afere imaju i ulogu raščišćavanja odnosa i položaja među ključnim delatnicima.