I upravo je u tome bila - i nažalost ostala - ključna greška zapadne i domaće liberalne elite. Đinđić, sa svim svojim dobrim i lošim osobinama, nije došao na vlast u jednom stabilnom demokratskom poretku, sa jakim demokratskim ustanovama i oveštalim demokratskim pravilima igre koji bi podsticali njegove vrline i ispravljali njegove mane.

Teško je odrediti granicu između slobode iznošenja misli i ideja i govora mržnje, ali je u svakom slučaju vrlo problematično zbog toga zatražiti zabranu direktnih prenosa skupštinskih sednica, i to u situaciji kada prenosi postaju važno političko pitanje.

Težak pad rejtinga SAD u novoj Zogbijevoj anketi verovatno odražava izneverene nade u Baraka Obamu. To je sasvim normalna ljudska reakcija na dvoličnog neprijatelja koji izaziva čak i veće gnušanje nego neprijatelj koji se ne pretvara.

Kriza. Čarobna reč našeg vremena. Došla je niotkuda, poremetila vrtoglave krivulje rasta i saplela „gospodu sa brda“ na korak od obećavanog i mukotrpno građenog „boljeg sutra“. I stoga se alpski forum odvija u donekle turobnoj atmosferi.

Nedoslednost se nastavlja i u primeni Dejtonskog sporazuma, barem kada je odnos prema Međunarodnom sudu u Hagu u pitanju, što će se na bizaran način na kraju Slobodanu Miloševiću vratiti kao bumerang.

Uostalom, ako puko odustajanje od amandmana vredi ogromnih dva miliona evra, zapitajte se samo koliko bi onda moralo da košta razbijanje najjače opozicione stranke!? Zato je možda Nikoliću i Vučiću pametnije da, barem neko vreme, ne govore o parama.

U Izraelu priželjkuju da se na Bliskom istoku ponovi evropsko proleće iz 1989. ali smatraju da postoji ozbiljna opasnost da Teheran iskoristi događaje i da se ponovi islamska revolucija iz 1979.

Na osnovu svega, mišljenja sam da je agresija NATO protiv Srvbije i Crne Gore (SRJ) 1999. označila početak „kontrolisanog“ trećeg svetskog rata „niskog intenziteta“ čiji je strateški cilj preraspodela prirodnih bogatstava na planeti, pre svega, nafte i gasa, ali i strateških minerala. 

A na nama je da procenjujemo šta je od toga korisnije za zemlju, a ne da emotivno stajemo na jednu ili drugu stranu. Šta nas briga da li vetar duva u leđa Peconiju ili Filipu Morisu? Važno je da naš brod, po mogućstvu, zaplovi brže.

Hanoj nije u stanju da se samostalno odupire kineskom pritisku na moru. To su na očigledan način pokazala događanja iz 1988, kada je Kinezima pošlo za rukom da izvojuju ubedljivu vojnu pobedu nad vijetnamskom ratnom mornaricom.