У Москви је веома мало аналитичара који сматрају да ће се кандидовати и Медвдев и Путин. То би, како се оцењује, бацило ружну сенку и на једног и на другог политичара и чак можда дало шансе неком трећем да се умеша у председничку трку. А таквих кандидата ће свакако бити.

У овом смислу, Свети дух је овде сад са нама. А тамо доле на Волстриту су пагани који богохуле и обожавају идоле. Све што нам треба јесте да будемо стрпљиви. Брине ме ако се догоди да сада само одемо кућама и да се у будућности годишње састајемо и носталгично присећамо како је лепо било.

Либијски рат се, дакле, већ сада извргао у фијаско налик Суецком (1956) рату. Ова оцена може да се брани не само ефектима и могућим за све умешане неповољним исходима рата, већ и чињеницом да је Гадафи био и остао доследан носилац Насерове идеологије.

Творци руске спољне политике требали би да извуку неке поуке од кинеског лидера Денг Сјаопинга. Реч је о томе, да се одустане од традиционалног геополитичког погледа на свет, онако како се Денг одрекао комунистичких догми.

Строс-Кан веома смета не само Саркозију, већ особама чија је моћ у поређењу са Саркозијевом толика да власт француског председника изгледа смешно.

Можда до сада најочигледнији примјер оспоравања Лукашенка и његово скидање са власти затражио је Џон Мекејн који је у току немира у Египту и свргавања Хоснија Мубарака поручио да чувеног „Баћку“ чека иста судбина као и свих арапских лидера.

Рабити морални императив ради фаворизовања једне стране у туђем грађанском рату води у још већу замку. Интервенциониста нужно постаје повезан са накнадним понашањем фаворизоване стране. 

А да ли је крај илузије о политичком идентитету ЕУ узрок, опште узев, неуспеха левице у Европи, тј. да ли ће левица у европским земљама бити суочена са све већим проблемима од којих данас видимо тек део, исто тако је изузетно сложено питање.

О покушајима прекрајања историје московски медији пишу годинама а поједини коментатори и политичари позивају на узбуну. Повод је настојање појединих кругова на западу да на тенденциозан начин прикажу догађаје из Другог светског рата.

Посебно је дегутантно на који начин Жарковић тријумфалистички цитира делове текста адвоката Бранка Павловића који је, наводно, славодобитно изашао из Мишковићеве канцеларије када је за мале акционаре Це Маркета обезбедио дуплу цену него што је нудио Меркатор.