Турска представља нову синтезу захваљујући способности да повеже разнолике особине и историје. Турска је у стању да превазиђе дихотомије Исток - Запад, Европа - Блиски исток, Север - Југ.

Америка ће се од претерано нарасле светске силе вратити на статус велике нације, али нације која се мора слушати и која ће у наредном периоду бити једина која може обезбедити равнотежу у проблематичним подручјима.

Доминантна улога функције председника републике у полупредседничком систему Француске, давала је посебно место шефу државе у одређивању политике земље.

Договор или претходне консултације актера? Ни говора. Ни практично ни теоретски то није било могуће. Председник и премијер говорили су оно што мисле, раде и процењују. А то је, очигледно, истоветно или сасвим слично.

Премијерско место може бити клопка за амбициозног Ивицу, јер њена краткотрајност, која би могла да буде програмирана још на почетку, на пример, Вучићевом апстиненцијом у власти, највише би штетила управо онима који су први потрчали за сиром у Николићевој мишоловци.

Уверен сам, без двотрећинске или макар доволујно комотне парламентарне већине, која би макар наговестила базично политичко јединство дубоко „располућене јабуке Србије“, ниједна влада неће имати потенцијал да земљу извлачи из дубоке економске, социјалне и моралне кризе.

Чак и у самом извештају о укупним резултатима избора има неправилности - број бирача који су гласали већи је од броја гласачких листића у гласачким кутијама (где су завршили гласачки листићи тог „вишка“ бирача – једино да су их неки бирачи однели кућама?!).

Још лагодније политичари у Србији одбијају стране амбасадоре, сада већ трећеразредне зелене каријеристе (откако више нисмо трусно подручје), када је немогуће усагласити вољу великих сила и личне интересе инокосних Срба.

Поздрављам свако смањење броја запослених у ванпривредном сектору, па тако и смањење броја посланика Народне скупштине. Али ако се истовремено са смањењем броја посланика не приступи и промени изборног система – џаба кречимо.

После инфицирања разним средствима, жртве су биле убијане у различитим стадијумима болести, с тим да су "аутопсије" често вршене на живим и свесним људима.