Међу политиколозима у Русији све је распрострањеније гледиште да САД у кључним за њу регионима света  реализују стратегију „диригованог хаоса“. На Блиском истоку крајњи резултат може бити разарање националних држава и стварање Исламског калифата.

Економска криза додала још једну опаку страну Европиној кризи средњег доба. Унија је као средовечни човек чија су сањарења прекинута непријатним сазнањем да није довољно уштедео за старе дане и да ће морати да једе храну за мачке и псе.

Многи су Пољаци одушевљени идејом Четврте Речи Посполите. Чак толико, да верују том истом Џ.Фридману, који у својој књизи „Наредних 100 година: прогнозе за XXI век" предсказује да ће Пољска наново изградити «империју XVII века“.

Ердоган је одлучио да профитира до последњег гроша. Искористивши могућност коју му је пружио водитељ панела у Давосу, он је израелском председнику Шимону Пересу у лице сасуо да „ви веома добро знате како се убија“ и демонстративно напустио позорницу.

Мале су шансе да се успе у продаји ове у губитничкој врећи мешане имовине. Услед тога, влада ће можда морати да, ма колико невољно, поново размотри своју стратегију приватизације и да на сто изнесе и своје породично сребро.

Резерве су процењене на око 830 милијарди евра, а можда и више. Хамид Карзаи је прошлог месеца боравио у Вашингтону где је својим саговорницима предочио да подземно богатство његове земље вреди можда чак и три билиона долара.

Јасна је и позиција Москве по питању уласка Србије у НАТО. Председник Одбора за спољне послове Државне думе Константин Косачов упозорио је да зближавање Београда са НАТО може да поквари односе Србије и Русије.

Амерички народ је изгубљен у земљи чуда. Они појма немају да су њихове грађанске слободе укинуте. Тек постепено стичу свест да је њихова економска будућност угрожена. Они ништа не знају о катастрофама које су својим незнањем и нечовештвом сручили на себе и на читав свет.

Никако не би смо смели да одбацимо претпоставку да је ова трагедија заправо представљала планирани тест “нових пестицида”. Све ове невероватне коинциденције управо упућују на један такав закључак.

Биополитичке праксе су оставиле траг кроз деловања квазиполитичких западних елита, али и квазинаучних елита, као и кроз мноштво криптокултурних – али и криптодемократских – пракси, због чега се данас и сам појам демократије схвата као сумњива ствар.