Dodik, referendum, pregovori i Vučićevo „tihovanje“

Iako je Narodna skupština Republike Srpske (NS RS) polovinom jula donela odluku o sprovođenju referenduma sa pitanjem "Da li podržavate neustavno i neovlašćeno nametanje zakona od visokog predstavnika u BiH, posebno nametnute zakone o Sudu i Tužilaštvu BiH i primenu njihovih odluka na prostoru Srpske?" – održavanje tog referenduma i dalje je pod znakom pitanja. Početkom oktobra predsednik RS Milorad Dodik, kao idejni pokretač referenduma, koji se, kako je sam rekao, prevashodno odnosi na rad Suda i Tužilaštva BiH, odlučio je da pruži priliku pokušaju da kroz strukturalni dijalog o pravosuđu u BiH budu uslišeni zahtevi kje je formulisao na sledeći način: nezavisnost Suda i Tužilaštva BiH, procesuiranje svih koji su činili zločine nad Srbima, promena Krivičnog zakona BiH u delu gde se proširuju nadležnosti Suda i Tužilaštva BiH, kao i primena zakona koji je važio u vrijeme izvršenja krivičnog dela.

Ovaj uslov Dodik je istakao nakon što ga je premijer Srbije Aleksandar Vučić “zamolio da još jednom razmisli” o održavanju referenduma. Vreme za razmišljanje Dodik je “dobio” i od bošnjačkih političara koji koriste postojeće ustavne procedure da ospore referendum: zahtev za ocenu ustavnosti odluke NS RS o referendumu Ustavni sud RS je odbacio, ali sada je pred taj isti sud stigao zahtev za ocenu ustavnosti odluke NS RS o formiranju komisije za sprovođenje referenduma. Do te odluke Ustavnog suda proći će oko 30 dana, ali se, imajući u vidu prvu odluku Ustavnog suda RS, može očekivati da taj sud neće osporiti primedbe na formiranje komisije za održavanje referenduma. Tek nakon te odluke Ustavnog suda RS, stiču se uslovi za objavljivanje odluke NS RS o održavanju referenduma u “Službenom glasniku RS”, a rok za njegovo održavanje je 50 dana od dana objvaljivanja.

No, u međuvremenu je moguće očekivati da neko od bošnjačkih političara pokušati da odluku NS RS o referendumu ospori pred Ustavnim sudom BiH, pa da taj sud, koji o takvim apelacijama odlučuje i po dve-tri godine, donese privremenu meru o referendumu dok ne odluči o meritumu, a nije teško zamisliti da bi ta mera bila neka vrsta “zamrzavanja” referenduma o pravosuđu BiH, imajući u vidu da  mnoge prethodne odluke Ustavnog suda BiH nisu bile po meri RS. No, takva privremena mera dodatno bi zaoštrila političke odnose u vezi sa referendumom između Banjaluke i Sarajeva, čime bi politička kriza u BiH mogla dosegnuti razmere koje će teško moći bilo ko da kontroliše.

Zato u Briselu sada kažu da će do kraja godine pokušati da izađu u susret predlozima vlasti RS u pregovorima o realizaciji protokola o nastavku strukturalnog dijaloga potpisanog početkom oktobra  u kome se govori o promenama Zakona o sudovima BiH, Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH i Strategije za procesuiranje ratnih zločina u BiH. Potpisnik protokola u ime RS, ministar pravde RS Anton Kasipović, kaže da se predlog Vlade RS zasniva na redukovanju nadležnosti Suda i Tužilaštva BiH, što, kako Dodik objašnjava, znači da vlasti RS neće pristati da Sud i Tužilaštvo BiH samostalno biraju koje će predmete ratnih zločina preduzeti od okružnih sudova i tužilaštava u RS, kao što su činili do sada.

Da bi došlo do te promene, Brisel bi, međutim, morao značajnije da pritisne bošnjačke političare da glasaju za izmene Zakona o sudovima BiH u Parlamentranoj skupštini BiH. Tu se, međutim, ulazi u neku vrstu političke trgovine u kojoj bi vlasti RS odustale od referendum o pravosuđu BiH, a da zauzvrat bošnjački poslanici dignu ruke u parlamentu za izmene zakona po meri vlasti RS – što se čini malo verovatnim.

U tim pregovorima najmanje je verovatan pozitivan ishod izmena i dopuna Strategije za procesuiranje ratnih zločina. Elem, prema toj strategiji donesenoj u Parlamentu BiH 2008. godine, do kraja 2015. godine trebalo bi da se okončaju najprioritetniji predmeti ratnih zločina, a ostali do 2023. godine, ali još pre tri godine i zvanično je iz svih pravosudnih institucija BiH saopšteno da će rokovi biti probijeni. U RS su imali i još uvek imaju puno razloga da za probijanja rokova okrive Tužilaštvo BiH za ratne zločine, jer prioriteti koje su isticala udruženja porodica srpskih žrtava ili su se završavali obustavom istrage (zločini nad pripadnicima JNA u Tuzlanskoj koloni i u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu) ili čekaju na tužilačke odluke po 8-9 godina: najočitiji primeri su istraga protiv generala ARBiH Atifa Dudakovića za zločine u zapadnokrajiškim opštinama i istrage za zločine odreda “El mudžahid”, gde je među prvoosumnjičenima general ARBiH Sakib Mahmuljin.

Ovaj drugi primer možda je najupečatljiviji za ilustraciju selektivnog pristupa Tužilaštva BiH za ratne zločine i nepostupanja u najosetljivijim predmetima ratnih zločina nad Srbima, imajući u vidu da je još pre sedam godina u Haškom tribunalu donesena pravosnažna presuda komandantu ARBiH Rasimu Deliću. Iz toga je trebalo da proizađe krivično gonjenje Mahmuljina i većeg broja oficira ARBiH, ali to se nije dogodilo, za razliku od niza podignutih optužnica za zločine nad Bošnjacima koje se najčešće zasnivaju na pravosnažnim presudama ratnim komandantima VRS u Haškom tribunalu.

Ako najmanje ova dva slučaja ne budu postavljena kao prioriteti u izmenama Strategije za procesuiranje ratnih zločina, onda se teško može govoriti o ispunjavanju zahteva vlasti RS. To će biti malo jasnije kada delegacija OEBS-a izvrši nedavno započetu analizu rada Tužilaštva BiH na predmetima ratnih zločina, mada je to  već u startu naišlo na oštre osude u Sarajevu s obrazloženjem da je reč o “neprihvatljivom uticaju na nezavisnost pravosuđa BiH”!? U bošnjačkim političkim krugovima, naime, prevladava mišljenje da pokretač ove analize, šef Misije OEBS-a u BiH DŽonatan Mur, “izlazi u susret Dodikovim zahtevima”, ali  to valja uzeti sa velikom rezervom. Mur jeste danas jedini američki diplomata u BiH koji se redovno sastaje sa Dodikom, ali nije ništa manji protivnik održavanja referenduma o pravosuđu BiH od ostalih zapadnih diplomata. Napokon, nije izvesno ni da će preporuke Murovog tima, i ukoliko obave verodostojnu analizu, ići u pravcu zahteva vlasti RS.

Dakle, u naredna dva meseca trebalo bi da bude jasno da li će vlasti RS sprovesti referendum o pravosuđu BiH ili ne, pošto se obave pregovori o strukturalnom dijalogu i obavi analiza rada Tužilaštva BiH u predmetima ratnih zločina. Dodik nije dobio podršku za referendum od svojih političkih protivnika u Srpskoj, Saveza za promene, čiji su poslanici bili uzdržani u NS RS prilikom donošenja odluke o referendumu. Iako sumnjaju u Dodikove namere, lideri Saveza za promene su saopštili da neće opstruisati sprovođenje referenduma, već će u opštinama u Srpskoj u kojima drže vlast omogućiti formiranje odbora za sprovođenje referenduma. Dodiku će, svakako, dobro doći i takva logistička podrška oponenata, uprkos tome što nema njihovu političku podršku, mada se nije mnogo trudio ni da je zadobije, istovremeno ih pozivajući na razgovore i gotovo svakodnevno nazivajući izdajnicima, a ovi mu istovremeno uzvraćali optužbama da je kriminalac.

Savez za promene, dakle, ne bi trebalo da predstavlja ozbiljnu smetnju Dodiku da sprovede referendum, tim pre jer ni Mladen Ivanić ni Mladen Bosić ne smatraju da je taj referendum antidejtonski. S druge strane, bošnjački političari  tvrde suprotno, kao i zapadne diplomate koji dele njihovo mišljenje. Iz Brisela za sada nema otvorenih pretnji da bi Dodik mogao biti sankcionisan, a ni sam Dodik, barem javno, ne pokazuje bojazan prema bilo kakvim eventualnim sankcijama.

Zato sada izgleda da je predsednik RS bliži odluci o sprovođenju referenduma, negoli zamrzavanju te odluke, tim pre što ne pokazuje mnogo vere u pozitivan ishod pregovora u nastavku strukturalnog dijaloga. Ukoliko nešto kasnije šanse za sprovođenje referenduma budu  pola-pola, ne bi bilo neobično da prevagu donese “tihi” glas premijera Srbije Aleksandra Vučića.

Dodik je kod Vučića bio čest gost u poslednje vreme na raznoraznim Vučićevim manifestacijama, gde su o referendumu obojica “tihovali”. Istina, Dodik bi kasnije nasamo bio glasniji, dok bi Vučić nastavljao da “tihuje”, tako da ga u tome onomad nije omeo ni britanski šef diplomatije dok je “pozdravljao  uticaj Srbije da se referendum ne desi”. Nevolja za Dodika nastupiće ako se referendum ne desi, RS zauzvrat ne dobije nijedan ustupak u reformi pravosuđa BiH, a Vučić nastavi sa “tihovanjem”.