Гурање БиХ у НАТО - сарајевска техника заобилажења законских процедура и какав ће бити српски одговор

Тако су, неколико дана након понуде НАТО-а, на састанку са председницом РС Жељком Цвијановић, представници и владајућих и опозиционих странака усагласили 15 закључака у којима се позивају на Резолуцију Народне скупштине РС о војној неутралности, у којима су поновили да "РС не подржава улазак БиХ у било који војни савез све до коначног одређења Србије, као потписнице и гаранта Дејтонског споразума, о њеном односу према интеграцијама у војне савезе". Навели су и два конкретна потеза којима ће покушавати да спрече први корак из Сарајева ка прихватању МАП-а. "Неопходно је да се сви чланови Комисије за израду 'Годишњег националног програма о сарадњи БиХ и НАТО за период 2018-2019' из РС, одмах повуку из чланства. Захтева се од министара у Савету министара БиХ из РС да не учествују у доношењу било каквих одлука везаних за приступање БиХ НАТО-у", наведено је у закључцима.

 

Поменута комисија има шест српских чланова од укупно 20 и они су у комисију делегирани из неколико министарстава и заједничких институција БиХ у оквиру квоте која припада РС. Нико од тих шест чланова није се појавио на седници комисије 20. децембра прошле године, али, упркос томе, председавајући комисије Јосип Бркић (ХДЗ БиХ) и још 10 присутних чланова донели су одлуку да документ "Годишњи национални програм о сарадњи БиХ и НАТО за период 2018-2019.године" упуте на усвајање Савету минстара БиХ , иако то извршно тело, практично, ради у техничком мандату. Члан комисије и заменик министра одбране БиХ Борис Јеринић - који је, у међувремену, поднео оставку на обе функције - рекао је да су бошњачки и хрватски чланови комисије прекршили процедуру слањем документа Савету министара , а то је затим потврдио и један од тројице српских министара Драган Мектић(СДС). " У члану 18. став 1 Пословника о раду Комисије, каже се да Комисија доноси закључке натполовичном већином чланова, од чега мора бити "за" по један представник сваког народа", рекао је Мектић након седнице Савета министара БиХ на којој је требало да се расправља о документу који им је, дакле, комисија послала без иједног јединог гласа "за" са српске стране .

 

 Због тога се о томе није ни расправљало на седници 27. децембра прошле године, а нова седница Савета министара БиХ заказана је за 10. јануар ове године. "Ово је крупно и важно политичко питање о којем би требало да се изјасни нови сазив Савета министара, јер смо ми у некој врсти техничког мандата", навели су Мектић и други одлазећи српски министар Игор Црнадак(ПДП), док се трећи међу њима Мирко Шаровић(СДС) огласио изјавом у којој је навео да је "потребно доставити и мишљење Владе РС" . То, дакле, упућује да Мектић, Црнадак и Шаровић не намеравају да се ни на седници Савета министара БиХ заказаној за 10. јануар изјасне за "Годишњи национални програм о сарадњи БиХ и НАТО за период 2018-2019.године", јер се нити један од српских чланова поменуте комисије, а ни Влада РС нису изјаснили "за".

Ако, упркос свему томе, одлазећи бошњачки и хрватски министри(из СДА и ХДЗ-а БиХ), на челу са одлазећим председавајућим Савета министара БиХ Денисом Звиздићем(СДА) - који је сада изабран за председавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, па обавља истовремено обе функције(!?) - усвоје сами поменути "годишњи национални програм", биће то још једно кршење и процедуре и закона, јер за сваку одлуку Савета министара натполовична већина мора садржати најмање по један глас министара из реда Срба, Хрвата и Бошњака.

 

Тога су свесни и у Сарајеву, па су, истовремено, испоставили захтев водећем српском политичком блоку на челу са СНСД-ом Милорада Додика, српским чланом Председништва БиХ, да неће дати "зелено светло" за именовање СНСД-овог кандидата Зорана Тегелтије за мандатара за председавајућег новог Савета министара БиХ, уколико се водећи српски политички блок не обавеже да ће учествовати у активирању МАП-а и даљем путу ка чланству у НАТО-у. То су саопштили и хрватски и бошњачки члан Председништва БиХ, Жељко Комшић(ДФ) и Шефик Џаферовић(СДА) , мада је вођа СДА Бакир Изетбеговић нешто касније рекао да ће та странка "трговати" са СНСД-ом. „ Ми смо за НАТО, као и хрватски и грађански сегмент, исто као и наши међународни партнери. Без Савета министара БиХ и државних закона не могу се испунити ни оне ствари за које је СНСД заинтересован. Па ц́емо трговати. Питање је када ц́емо ми затегнути и рец́и не може. Они су се предомислили и раде на линији онога што жели Русија која жели зауставити НАТО пут земаља региона", рекао је Изетбеговић. Навео је и да ће "трговина" коју он помиње "зависити и од упута који ће доћи од савезника попут САД и политичких партнера" .

 

Само који дан раније, заменик америчког државног секретара Џон Саливен током посете Сарајеву рекао је да "САД примарно занима чланство БиХ у НАТО". "Власти БиХ су одлучиле да желе у НАТО и ми то подржавамо. Не желимо да се ико петља у унутрашње ствари БиХ", рекао је Саливен након састанка са члановима Председништва БиХ . Додик је, међутим, одговорио да је Саливен од њега могао да чује нешто сасвим друго. "На састанку са члановима Председништва БиХ могао је јасно да чује, између осталог, да у БиХ не постоји консензус за улазак БиХ у НАТО, те да је Народна скупштина Републике Српске донела Резолуцију о војној неутралности", рекао је Додик .

 

После неколико дана стигао је и одговор амбасадора Русије у БиХ Петра Иванцова. "Улазак БиХ у НАТО довео би до стварања додатних линија раздвајања у Европи и не би допринео повећању нивоа безбедности и стабилности у региону. У овом тренутку сведочимо интензивирању напора да се БиХ угура у ту алијансу. И ово несумњиво представља не само мешање у унутрашње ствари БиХ, већ крши и дејтонске принципе равноправности три народа у доношењу спољнополитичких одлука, будући да у БиХ не постоји консензус о овом питању, о чему јасно сведочи Декларација о војној неутралности коју је усвојила Народна скупштина Републике Српске", рекао је Иванцов .

 

У исто време, Додиков нови саветник за спољну политику Срђан Перишић изнео је и један детаљ са састанка чланова Председништва БиХ са Саливеном. "Комшић је рекао нешто чему смо се сви изненадили, а то је да Русија обавештајно руши БиХ. Па овде није присутан војни штаб Русије, него НАТО-а", рекао је Перишић, описујући захтеве из МАП-а као кораке ка централизацији БиХ. "Реформа полиције је захтев НАТО-а. То стоји у годишњем националном програму. То сам прочитао. Иде се у правцу јачања Дирекције за координацију полицијских тела БиХ. Вештачки се повезује овај случај са реформом полиције(....) Предвиђено је да се спољна политика дефинише у складу са интересима НАТО-а(...)Поред реформе полиције, тражи се реформа образовања. НАТО захтева реформу науке, а знамо да је то сада под ингеренцијом ентитета. Иде се ка стварању заједничких институција за високо образовање. Између осталог да Војна академија буде под контролом Факултета политичких наука у Сарајеву. То вам пише између редова. Тражи се да се законодавство реформише у складу са легислативом НАТО-а", изјавио је Перишић .

 

Комплетан документ под називом "Годишњи национални програм о сарадњи БиХ и НАТО за период 2018-2019.године" још нико од званичника РС и БиХ није обелоданио, што говори и да процес израде тог документа није био транпарентан, баш као ни текући процес покушаја усвајања у институцијама БиХ. А то је све супротно свакодневном свеопштем "залагању" свих политичких актера у БиХ за транспарентност у свим сегментима политичког и друштвеног живота у овој земљи. А ако у том документу пише оно што је обелоданио Додиков саветник, онда преостаје да видимо колико су српски политичари у РС и представници РС у институцијама БиХ спремни да заједнички следе прокламовани став о војној неутралности и остале заједничке закључке са оног састанка код председнице РС. С друге стране, њихови политички противници у овој причи, водећи хрватски и бошњачки политичари, чврсто су решили да заједнички наставе са покушајима да усвоје поменути документ у институцијама БиХ , притом се обазирући на законске процедуре тек толико колико им је потребно да нађу начин да их заобиђу.