Ili Dejton, ili razlaz!

(Pres, 07.10.2009)

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik kaže u ekskluzivnom intervjuu za Pres da neće dozvoliti promene Dejtonskog sporazuma koje bi bile na uštrb RS. On napominje da će, ukoliko to bude nametnuto, organizovati referendum! Dodik veruje da ovakva BiH može biti ravnopravni član EU, ističe da je vreme sukoba prošlo i da je došlo vreme da međunarodni predstavnici napuste Bosnu i ostave je Bošnjacima, Hrvatima i Srbima.

Dodik kaže i da ne veruje da su velike sile, pre svih SAD, već odlučile da naprave unitarnu Bosnu i ukinu RS i Federaciju.

- Nemam utisak da će se to dogoditi, zato što znam da i velike sile znaju da se Dejtonski sporazum i uređenje BiH mogu promeniti samo uz saglasnost RS, a nijedna relevantna politička partija u Srpskoj ne bi potpisala ukidanje RS i formiranje nekakve unitarne BiH.

Ukoliko ovaj scenario zaista postoji, kakav će biti vaš odgovor?

- Američki predsednik Barak Obama je više puta ponovio da spoljna politika SAD neće više počivati na nametanju rešenja, bilo gde u svetu. Da će s punom pažnjom slušati šta o tome misle oni na koje se odluke njihove administracije mogu odnositi. Dobro vam je poznato na kakav pozitivan odjek u svetu, pa i ovde, su naišle reči američkog predsednika. Stoga sam siguran da američka administracija ni situaciji u BiH neće prići na drugačiji način. Ukoliko i postoji scenario na kome vi svojim pitanjem insistirate, odgovor SNSD-a, partije na čijem sam čelu, je jasan: Republika Srpska mora biti u njenim Dejtonskim granicama.

Da li ste o ovakvom razvoju situacije razgovarali sa potpredsednikom SAD DŽozefom Bajdenom kad je posetio Sarajevo?

- Poseta gospodina Bajdena Sarajevu dodatno me je uverila da je američka spoljna politika zauzela jedan novi i kvalitetniji kurs. Bio je to jedan izuzetno koristan i dobar razgovor, iz koga sam video da potpredsednik Bajden ima dobru volju, ali i dezinformacije ili nedostatak punih informacija. Sa velikim zadovoljstvom sam mu izložio stavove koje zastupa vlast u Republici Srpskoj i kako mi vidimo budućnost BiH. Nisam primetio da mu se nije dopalo moje izlaganje, tim pre što sam svoje stavove potkrepio dobrom argumentacijom. Administracija SAD, posebno na tako visokim funkcijama, razume jezik argumenata.

Koliko su Srbi doprineli laganom urušavanju Dejtonskog sporazuma, prvo prihvatanjem ukidanja Vojske RS, a potom i pogranične policije...

- Grešili su svi, moguće i ja, verujući da nekim rešenjima ulažemo u kvalitetniju i bolju budućnost, da sukobe moramo ostaviti iza sebe i posvetiti se suštinskim pitanjima za naš narod. Međutim, ispostavilo se nakon 14 godina da većinski narod u BiH može da zadovolji samo ukidanje Srpske i da sve ono što je RS žrtvovala, što dobrovoljno, što nametanjem od strane međunarodne uprave, nije dovoljno.

Nekoliko puta ste javno pomenuli referendum kao jedno od rešenja statusa RS u okviru Bosne. Šta je zaista potrebno da se dogodi da bi Skupština RS donela odluku o raspisivanju referenduma?

- Ako bilo ko i bilo kada ugrozi jasno definisanu poziciju RS i njena ovlašćenja iz Dejtonskog mirovnog sporazuma, mi nećemo imati drugi izbor.

Zašto se svi plaše referenduma Srba u BiH?

- Svi se plaše referenduma jer dobro znaju kakve sve pritiske iz drugog dela BiH trpe Srbi u RS. Jasno je svima kakav bi odgovor Srba bio. Više puta sam do sada govorio o tome kako je BiH dobila priznanje spolja, ali integracija i priznanje unutar njenih granica još nisu postignuti. Referendum je najdemokratskije sredstvo za proveru volje naroda i smatram da niko nema pravo da osporava jednom narodu takvu mogućnost izjašnjavanja.

Kakav će biti vaš odgovor ukoliko Srbija, kao garant Dejtona, pristane na promene državnog uređenja BiH?

- Vreme u kome je neko izvan RS donosio odluke u njeno ime odavno je prošlo. Mi sa vlastima u Beogradu imamo dobre odnose, ali to nikako ne znači da oni u naše ime mogu da odlučuju. Mislim da je predsednik Srbije više puta ponovio da podržava Dejtonski sporazum i teritorijalni integritet BiH, sa RS i Federacijom BiH u njoj. Više puta je ponovio i da će podržati svaki dogovor u BiH koji postignu njeni konstitutivni narodi. Mi od Srbije više i ne očekujemo.

Da li ovakva BiH kakva je danas uopšte može da razmišlja o evropskim integracijama?

- Priča o evropskim integracijama, koja podrazumeva centralizaciju ili unitarizaciju države, nastala je u sarajevskoj političkoj kuhinji i nema veze sa stvarnošću. Danas u EU imate centralizovane, ali i decentralizovane države. Ne vidimo nijedan razlog zbog čega BiH, kao decentralizovana država, ne bi mogla da bude članica EU. Mi samo želimo da budemo aktivan učesnik u tim integracionim procesima, a ne kao što su donedavno radili političari iz Sarajeva. Oni napišu zakone i nama ih dostave na usvajanje, pri tom ne konsultujući nikoga iz RS. Videli ste šta je radio bivši ministar bezbednosti, zbog koga su izuzetno važni zakoni kasnili sa usvajanjem. Umesto da se krivac za tu situaciju precizno locira, nama se pokušalo spočitati kako smo mi krivi što ta zakonska rešenja nisu usvojena. Zašto se brzo i jednostavno usvajaju rešenja naših ministara u Savetu ministara BiH? Zato što pre upućivanja zakona u proceduru naši ministri konsultuju sve relevantne adrese, kako u FBiH, tako i u RS. Kada bi to radili i ostali ministri, mi bismo i sa ovakvom ustavnom strukturom do mnogih rešenja mnogo brže dolazili. Ono što još želim da kažem kada su integracije u pitanju jeste da mi podržavamo put u EU i NATO, ali ne po svaku cenu.

Na osnovu kojih činjenica smatrate da je vreme da OHR i visoki predstavnik napuste BiH?

- Na osnovu ocene svih relevantnih međunarodnih organizacija koje već godinama unazad konstatuju da su u BiH provedeni fer i demokratski izbori. Mislim da samo ta činjenica dovoljno govori ko bi trebalo da upravlja ovom državom. Ne bih imao ništa protiv da OHR registruje političku partiju u BiH, da pod istim uslovima kao i domaće političke partije proveri svoju snagu na izborima. Ovako građani biraju nas, a oni upravljaju. I što je najstrašnije, za svoje upravljanje ne polažu račune nikome u ovoj zemlji, a posledice njihovog delovanja se ispostavljaju nama, legalno i legitimno izabranim predstavnicima na izborima. Sve ostale činjenice izvedene su iz ove osnovne. Ne možete imati slobodu da mimo najviših zakonskih akata u zemlji i mimo jednog međunarodnog sporazuma donosite odluke, a da nemate odgovornost za te odluke.

Da li je moguć suživot Srba, Bošnjaka i Hrvata u Bosni bez međunarodnih posrednika i možemo li ponovo da očekujemo sukobe?

- Rat i sukobi nisu na dnevnom redu ove političke garniture u RS. Mi nemamo ni javnih ni tajnih ratnih planova, i smatramo da je rat u BiH nemoguć iz više razloga. Prvo, ko bi ratovao? Čime bi ratovao? I šta bi radile snage NATO u tom slučaju? Da budem precizniji, sukobi u BiH su mogući samo ukoliko bi NATO odlučio da skrštenih ruku posmatra neki takav scenario. Imam potpuno poverenje u međunarodno vojno prisustvo u BiH, za razliku od civilne misije. Ne možemo biti nezahvalni i nepošteni pa reći da međunarodna zajednica ništa dobro nije donela BiH. Donela je, u prvom redu, mir. Međutim, kako su odmicale godine, civilna međunarodna uprava, tu mislim na OHR, pretvorila se u svoju suprotnost. Dejtonski sporazum ne predviđa OHR, on poznaje samo visokog predstavnika. Međutim, vremenom su visoki predstavnici postajali žrtve svojih kancelarija i činovnika koji su godinama u BiH. Šefovanje Pedija Ešdauna u BiH biće upisano u najsramnijim stranicama istorije, ne samo BiH, već cele Evrope i savremenog sveta. Produžavajući rad OHR-a u BiH, međunarodna zajednica iskompromitovala je sve pozitivne stvari koje je uradila i tako izgubila poštovanje i uticaj među stanovnicima BiH. To nije smelo da se dogodi, zbog budućnosti, u kojoj želimo da budemo deo civilizovanog demokratskog sveta. Tog istog sveta odakle su nam slali službenike koji su se ovde ponašali poput maharadža.

Da li bi veće sukobe u jedinstvenoj BiH imali Hrvati i Bošnjaci, nego oni sa Srbima?

- I poslednji građanski rat u BiH vodili su svi protiv svih. Bošnjaci protiv Srba, Hrvati protiv Bošnjaka, Srbi protiv Hrvata, i na kraju Bošnjaci protiv Bošnjaka. Na vaše hipotetičko pitanje odgovoriću da ovde nema mesta sukobima jednih protiv drugih, jer jedni mogu biti svi, i drugi mogu biti svi.

Koliko su sukobi navijača Bošnjaka i Hrvata u Širokom Brijegu pokazali pravi sliku odnosa u BiH?

- Strašno je to što se desilo u Širokom Brijegu, jer je prvi put zbog nekog sportskog događaja izgubljen jedan mladi život. Izražavam duboko žaljenje zbog toga što se dogodilo. Samo ne mogu da se otmem utisku kako bi sve to bilo konotirano da se desilo, ne daj bože, u RS. Ti sukobi između bošnjačkih i hrvatskih navijača traju godinama. Nema gotovo nijednog sportskog događaja u kome su akteri BiH ili Hrvatska, a da na ulicama Mostara nemate izgrede. Čak i kad su igrali Hrvatska i Turska ili Hrvatska i Brazil, navijačke grupe u Mostaru su se sukobljavale. Zato mislim da pozadina tih sukoba nije samo sportska, posebno u Mostaru, gde je OHR, namičući statut grada, napravio takvu situaciju da i godinu dana nakon izbora grad nema gradonačelnika. I dok se mnogi upinju da dokažu kako je problem funkcionisanja BiH pokušaj RS da sve blokira, desi se Mostar. A kada kažem desi se Mostar, to znači izbije na videlo da je i 14 godina nakon rata jedan grad u BiH podeljen. Ni nakon 14 godina FBiH nije uspela da integriše jedan grad. U Mostaru imate autobusku stanicu s jedne i autobuski kolodvor s druge strane, imate Mostarsko sveučiliste i Mostarski univerzitet, s jedne strane igra Velež, s druge Zrinjski. A Srbi su u ratu svedeni na manjinu u Mostaru, koja ni na koji način ne utiče na dešavanja u gradu. Pa vas pitam, ko snosi odgovornost za funkcionisanje ovog grada?

Da li je rešenje za prestanak svih sukoba i trzavica u regionu podela dela BiH između Srbije i Hrvatske?

- Ja nisam za podele, bar ne one koje se ne mogu dogovoriti. Kada kažem dogovoriti, mislim na sporazum ljudi u BiH da se dogovorom razdvoje. U miru svakako. I to nema veze ni sa Srbijom, ni sa Hrvatskom. I Srbija i Hrvatska imaju svoje probleme, koji jednim delom proističu iz ratova koji su '90-ih vođeni na Balkanu. Ovde nije pitanje kako podeliti BiH, već kako umiriti strahove svih njenih naroda, i kako da svi u toj državi budu zadovoljni. Srbi su već dali najveću žrtvu u Dejtonu, pristavši da ostanu u BiH. Bošnjaci su dobili državu u granicama koje su želeli. Hrvati su se potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma žrtvovali za Hrvatsku i mislim da su nedugo nakon toga shvatili da im tada muslimansko-hrvatska federacija, danas FBiH, nije dala dovoljno ravnopravnosti. Plašim se da Srbi ovde više nisu spremni ništa da žrtvuju, jer su već žrtvovali mnogo.

Šta kažete onima koji smatraju da sve više ličite, ne fizički već politički, na Radovana Karadžića?

- Kada ništa argumentovano ne mogu da vam prigovore, a ne ponašate se u skladu sa onim kako Bošnjaci žele, onda vam jednostavno prišiju etiketu da ste sledbenik Miloševića ili Karadžića. Ja sam u vreme i jednog i drugog bio opozicija i to svi dobro znaju. Ali, ne mogu i nikada neću biti opozicija svom narodu, Ustavu i zdravom razumu, ma kakve etikete mi prišivali. Upravo oni koji žele da me stave u taj kontekst čine sve da bi prikrili svoje prljave tragove iz konteksta vladavine Miloševića, Karadžića i Izetbegovića. I Silajdžić i Lagumdžija i mnogi drugi su aktivni akteri rata i nosioci važnih funkcija u tadašnjem Sarajevu. Treba li da podsećam da je to period stravičnih zločina nad Srbima i u Sarajevu i Konjicu i Mostaru i mnogim drugim gradovima koje je kontrolisala tadašnja muslimanska vlast, a čiji su istaknuti politički prvaci bili i Silajdžić i Lagumdžija i mnogi drugi, koji bi danas mene da etiketiraju. Svi odgovorni za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije traže se dok su biološki živi i bez obzira na naciju ili veru moraju da budu procesuirani. Znam da će doći dan da se procesuiraju i oni koji me vrlo zlonamerno upoređuju s onima s kojima su nosili odgovornost u to vreme.

Plašite li se da će federalno tužilaštvo BiH ipak pokrenuti postupak protiv vas zbog navodnih malverzacija oko izgradnje zgrade Vlade RS?

- Postupak Tužilaštva BiH protiv mene i još desetinu ljudi iz RS je najbolji pokazatelj da je BiH država u kojoj ne vlada pravo, već pravno nasilje. I sud i Tužilaštvo BiH su formirani od strane OHR-a, mimo Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH. To su virtuelne pravosudne institucije osnovane s ciljem disciplinovanja neposlušnih u BiH i selektivnih suđenja za ratne zločine. U tim virtuelnim institucijama rade strani državljani, koji nisu čak ni položili zakletvu pred domaćim institucijama, plaćaju ih stranci i njima upravljaju stranci. O kontroverznim biografijama osoblja suda i Tužilaštva ne bih da govorim, mnogo toga je već i napisano i rečeno. Stojim na raspolaganju svim legalnim pravosudnim institucijama u RS za sva pitanja ili optužbe, ma kakve one bile. Sud i Tužilaštvo BiH su nelegalne institucije i kao takve za mene nemaju nikakav značaj. Ja poštujem Ustav BiH i Ustav RS, ali tamo nisam video i ne vidim te institucije. Vidim samo jednu opasnu i zlu nameru da se sve u RS prikaže kao zločinačko ili kriminalno. Pošto nisam na bilo koji način odgovoran za dešavanja u proteklom ratu, kao izabrani funkcioner Srpske morao sam da budem odgovoran za posleratni period. Ukratko, ako nisi ratni zločinac, onda moraš biti kriminalac. Pa, Srbin si pobogu, moraš biti nešto od ta dva. Osim ako pristaneš da ispunjavaš nečije želje, a da to nisu želje onih koji su te birali. Ja biram da poštujem želje onih koji su me birali.

Da li međunarodna zajednica za svakog političara u BiH ima "dosije" koji može da izvadi kad oni postanu "neposlušni"?

- Ne pripadam krugu onih političara koji učestvuju u sastavljanju tih dosijea, pa ne mogu sa sigurnošću reći da to u takvom obliku postoji. To bi bilo dobro pitanje za neke političare kako u RS, tako i u FBiH, i naravno, za političke nalogodavce iz OHR. Ali, namera da se nepošlušni disciplinuju putem tih nelegalnih pravosudnih institucija je dobro poznata. Pa, videli ste to na brojnim primerima, od Čovića, Šarovića, Jelavića i drugih.

Koliko je Republika Srpska ekonomski ispred ostalog dela BiH?

- Mislim da svi finansijski i ekonomski parametri govore da je Republika Srpska bolji deo BiH. Srpska je i u uslovima velike ekonomske krize oslobođena socijalnog pritiska, sve svoje obaveze uredno servisira, u RS je i u ovoj godini zabeleženo povećanje industrijske proizvodnje, nema opštine u kojoj se ne radi i ne gradi. Situaciju u RS ilustrovaću jednim podatkom. Kada smo mi preuzeli odgovornost za RS, BDP je bio oko 5,5 milijardi maraka. U 2008. BDP je u bio oko 8,5 milijardi. U FBiH situacija je mnogo drugačija, pogledajte samo poslednje proteste.

Kako bi se "ujedinjenje" BiH odrazilo na ekonomiju Republike Srpske?

- Srpska već trpi finansijsku i ekonomsku štetu i od ovakve BiH. Samo po osnovu indirektnih poreza iz FBiH nas godišnje zakidaju za oko 35 miliona maraka. Više stotina miliona nam duguju za isplate penzija onima koji su ih ostvarili u FBiH. Ni aranžman sa MMF-om nije siguran jer parlament Federacije, pod pritiskom protestanata, usvaja zakone koje Vlada ne može da sprovede i tako celu državu dovodi u situaciju da ostane bez kredita MMF-a. Javna potrošnja u RS je 38 posto, što je manje od evropskog proseka, a u FBiH je blizu 70 posto! Mi imamo 16 ministara, Federacija više od 100. Ne smem ni da zamislim kako bi to sve izgledalo u uslovima centralizovane privrede i ekonomije.

Koliko vaši sukobi sa međunarodnim predstavnikom štete spoljnopolitičkom ugledu Srbije? U Banjaluku uvek dođe neko od srpskih funkcionera čim se pojavi problem između vas i visokog predstavnika.

- Nisam ja u sukobu sa visokim predstavnikom, već je on u sukobu sa Dejtonskim sporazumom, Ustavom BiH i Ustavom RS, ili su to njegovi službenici. Ovde nema mesta ličnom odnosu. Konkretno, g. Valentin Incko je veoma dobar čovek koga poznajem još iz njegovog ranijeg boravka u BiH. Ali ovde nije pitanje ko je dobar ili loš, već ko poštuje najveće pravne akte zemlje i, što je važnije, ko poštuje međunarodni sporazum. I ne znam kakve to veze ima sa spoljnom ili unutrašnjom politikom u Srbiji? Interes zvaničnika Srbije za stanje u RS i BiH proističe iz potpisa koji je Srbija stavila na Dejtonski sporazum, i bilo bi nenormalno da ne pokazuje interes za zbivanja u BiH.

Kako vam izgledaju ove istorijske "slučajnosti"? Posle aneksije 1908. šef u BiH je bio Austrijanac Benjamim Kalaj. Danas, 101 godinu kasnije, šef je Austrijanac Valentin Incko.

- Treba pročitati "Na Drini ćuprija" Ive Andrića i videti kako su tad dolazak Austrijanaca doživeli i Srbi i muslimani u BiH. I jedni i drugi su ih dočekali s nepoverenjem. Mislite li da je danas drugačije? Zar je trebalo da prođe 101 godina da se shvati da ova država bez dogovora njenih naroda ne može ni da postoji, ni da funkcioniše? I tada i danas bila su aktuelna gotovo ista pitanja... nacija, vera, jezik. Samo što su tada Srbi bili većinski narod u BiH. I tada su se opirali tiraniji stranih administratora, Turcima i Austrijancima. Nadam se da su svi naučili nešto iz tog perioda.

U sklopu ove istorijske analogije, ko bi danas bio Franc Ferdinand?

- Franc Ferdinand ne bi imao toliki istorijski značaj da nije bilo Gavrila Principa. Ako tražite Ferdinanda, znači da tražite i Principa. Ako tražite Principa, znači tražite rat. A Srbi ne žele rat. Žele da žive u miru i sa sobom i sa Bošnjacima i Hrvatima.

Kakva su vaša očekivanja od sastanka u Butmiru?

- Bitno je naglasiti da ja ne idem na sastanak u Butmir na dogovor, već na pregovor. Ono što takođe želim da kažem je da je upitan legitimitet sastanka u Butmiru, jer su na taj sastanak pozvane neke marginalne političke partije, a izostavljen je npr. SDS, koji ima svoj parlamentarni kapacitet. Moram takođe da naglasim da u Butmir idem sa stavom da visoki predstavnik mora da povuče svoje poslednje nametnute zakone. Mislim da bi to relaksiralo atmosferu za eventualno postizanje dogovora.

(Razgovarao Svetomir Marjanović)