Naličje zaštite svedoka u BiH – slučaj Bajre Kulovca

Zaštita svedoka u BiH nikada nije bila na visokom nivou, na šta je u poslednjih godinu dana upozoravala i Misija OEBS-a. Manje je poznato da je slab zakonski okvir za zaštitu osoba koje su bili očevici najstrašnijih zločina tokom rata u BiH, podložan i raznim manipulacijama, i to od strane pripadnika agencija koje su upravo dužne da brinu o zaštićenim svedocima. Nedavni primer sa suđenja u jednom od predmeta za zločine nad Bošnjacima u Srebrenici nije nimalo beznačajan, tim pre što je osumnjičeni akter za manipulisanje merama zaštite svedoka i ranije sumnjičen za slične radnje. A nikada do sada nije kažnjen, čak naprotiv.

Srebrenica/Bratunac: Svedoci vs. Kulovac

Doskorašnji visokopozicionirani službenik Sipe Bajro Kulovac svakako je najpoznatiji istražilac teških zločina u BiH kojeg su zaštićeni svedoci optuživali da ih je ucenjivao ili da im je pretio. No, kako nadležne agencije nikada nisu čestito istraživale optužbe na račun Kulovca, taj istražilac i dalje neometano radi, ovoga puta u Direkciji za koordinaciju policijskih tela u BiH. Ime ovog bošnjačkog policijskog službenika postalo je poznato široj javnosti u RS nakon što je zaštićeni svedok „S-101“ na suđenju bivšim policijskim funkcionerima RS Dušku Jeviću, Mendeljevu Đuriću, Goranu Markoviću i Neđi Ikoniću za zločine nad srebreničkim Bošnjacima - optužio Kulovca da je na njega vršio pritisak tokom istrage.

“Pre davanja bilo kakvog iskaza imao sam susret sa Bajrom Kulovcem, koji se predstavio kao šef istraga Sipe za Srebrenicu. Tražio je, uz određene ucene, da iznesem detalje i stvari kojima nisam ni prisustvovao. Rekao je da ima dva čoveka koji su spremna svedočiti da su me videli na bilo kojem mestu u Srebrenici i da mi ne gine zatvor. Rekao je da može narediti upad u moju kuću i inscenirati pružanje otpora i da može doći do ružnih stvari, kao i da ima ljude koji mogu razglasiti da sam saradnik Tužilaštva”, doslovce je u sudnici ispričao svedok “S-101”, zahtevajući od sudskog veća da mu ukine mere zaštite, jer mu je prekipelo i više ne može da se nosi sa teškim posledicama kojima je bio izložen.

Ime ovog bošnjačkog policijskog službenika postalo je poznato široj javnosti u RS nakon što je zaštićeni svedok „S-101“ na suđenju bivšim policijskim funkcionerima RS Dušku Jeviću, Mendeljevu Đuriću, Goranu Markoviću i Neđi Ikoniću za zločine nad srebreničkim Bošnjacima - optužio Kulovca da je na njega vršio pritisak tokom istrage.

Elem, na pitanje tužioca Ibre Bulića zbog čega njemu nije sve to prijavio i da li će on i njegova porodica biti sigurni ako obelodani svoj identitet, svedok “S-101” je rekao da će podjednako strahovati za bezbednost kao i do sada. “Ja vas gledam kao nadređenog Bajri Kulovcu. A kad ste čuli da mi je žena nakon pretnji imala pobačaj, a majka blaži infarkt, rekli ste da vam je žao, što meni ništa ne znači”, naveo je svedok “S-101”.

Ni nakon ovog otkrića, ništa se spektakularno nije dogodilo. Koliko je do sada poznato, niko u Tužilaštvu BiH nije otvorio istragu na osnovu navoda svedoka “S-101”. Niko se time nije bavio ni u Sipi, jer se Kulovac od 1.januara premestio u Direkciju za koordinaciju policijskih tela. “Mi se nadamo da će Direkcija ispitati i privesti taj slučaj kraju. Koliko mi znamo, nije bilo zastrašivanja svedoka, kako je rečeno na Sudu, nego se radilo o jednoj vrsti pritiska. Rečeno je: ‘Ako nećeš svedočiti, nije ti sigurna porodica’, a to je nešto što je stvar unutrašnje kontrole u Direkciji” - tako je to opisao direktor Sipe Mirko Lujić. U pomenutoj Direkciji nisu rekli ništa, pravdajući se da je postupak u toku. No, sudeći po tome kako su završile sve dosadašnje optužbe na račun istražioca Kulovca, izvesno je da će taj policajac i dalje moći da “štiti” svedoke kao što je to i do sada činio.

A već je u istom ovom sudskom predmetu, tokom prošle godine, svedok Tužilaštva Nebojša Aleksić takođe u sudnici izjavio da je iskaz u istrazi dao pod pritiskom inspektora Sipe. Aleksić nije pomenuo direktno Kulovca, ali je poznato da je Kulovac vodio ovu istragu. ”Rečeno mi je da mogu u zatvor ukoliko ne budem sarađivao. Govorili su mi da moram da mislim na porodicu. Morao sam da kažem da sam video mnoge stvari koje uopšte nisam video”, izjavio je Aleksić.

Tokom suđenja Mirku Todoroviću i Milošu Radiću, optuženima za ubistva grupe bošnjačkih civila u maju 1992. godine u Borkovcu kod Bratunca, svedok Tužilaštva Ljubiša Todorović u sudu je saopštio da je “ tokom istrage Bajri Kulovcu izjavu dao pod pritiskom i pretnjama, jer mu je rekao da će ga oterati u zatvor u Sarajevo”.

Dalje, tokom suđenja Mirku Todoroviću i Milošu Radiću, optuženima za ubistva grupe bošnjačkih civila u maju 1992. godine u Borkovcu kod Bratunca, svedok Tužilaštva Ljubiša Todorović u sudu je saopštio da je “ tokom istrage Bajri Kulovcu izjavu dao pod pritiskom i pretnjama, jer mu je rekao da će ga oterati u zatvor u Sarajevo”. “Vi ste na mene počeli vikati kako ćete me odvesti u Sarajevo. Totalno sam otkačen bio, koliko ste me kontuzovali”, rekao je Todorović prilikom suočavanja sa Kulovcem u sudnici, pošto je odustao od dela iskaza iz istrage. Kulovac je negirao sve te optužbe, tvrdeći da “ništa slično nikome u životu nije rekao”, a sudije su na kraju prevagu dale Kulovčevim tvrdnjama, a Todorovićev iskaz iz istrage uzeli kao verodostojan prilikom izricanja osuđujuće presude. Mirko Todorović i Miloš Radić osuđeni su na dugogodišnje zatvorske kazne, iako je na sudu utvrđeno da nisu ni u koga pucali od zarobljenih bošnjačkih civila, a oni sami tvrdili da su bili prisiljeni da čuvaju zarobljenike da ne pobegnu. Na kraju su oni jedini osuđeni, a ubice pomenutih civila do danas nisu pronađene, iako je i tom istragom upravljao “neustrašivi” inspektor Kulovac.

“Neustrašivi” inspektor u borbi protiv terorizma

A da Kulovac ni ranije, kao inspektor federalnog MUP-a – odakle je i došao u Sipu – nije bio ništa manje “vešt” sa svedocima, poznato je unazad više od deset godina. U još dva krupna slučaja u Federaciji BiH, svedoci su Kulovca optuživali za pritiske. U prvom, pre nepunih trinaest godina, na čuvenom suđenju četvorici Arapa optuženih za eksploziju auto-bombe u zapadnom Mostaru, drugooptuženi Ali Ahmed Ali Hamad tvrdio je da su mu policijski inspektori MUP-a FBiH, među kojima je bio i Kulovac, nudili dogovor da prizna izvršenje dela, a da mu zauzvrat bude organizovano tajno suđenje posle kojeg će biti deportovan u Bahrein. Ali Hamada je tokom istrage saslušavao upravo Kulovac, da bi na suđenju odbacivao Ali Hamadove optužbe, ali sudije nisu našle za shodno da direktno suoče Kulovca i ovog optuženika. Na kraju je Ali Hamad osuđen na 12 godina zatvora, mada je poricao da je učestvovao u terorističkom aktu u Mostaru, a nešto kasnije je, tokom izdržavanja kazne u Zenici, svedočio pred haškim istražiocima o ratnim zločinima mudžahedina, te o dolasku pripadnika Al Kaide u BiH tokom rata, postavši tako najpoznatiji “Al Kaidin” pokajnik u ovom delu Evrope. Ali, pokajničke iskaze Ali Hamada nije dobio inspektor Bajro Kulovac, već drugi istražioci.

Suđenje grupi optuženih Hrvata za ovaj teroristički čin propalo je nakon što je glavni zaštićeni svedok tužilaštva Merim Galijatović saopštio da su ga tri istražioca, među kojima je bio i Bajro Kulovac, “25 dana u zatvoru u Zenici podučavali kako da svedoči”.

No, inspektor Kulovac je za svoje “sposobnosti” uspeo da dobije stan od federalnog MUP-a, i to nakon veoma sumnjive uloge u istrazi ubistva zamenika ministra unutrašnjih poslova FBiH Joze Leutara, čije ubice, podsećanja radi, do danas nisu otkrivene. Elem, suđenje grupi optuženih Hrvata za ovaj teroristički čin propalo je nakon što je glavni zaštićeni svedok tužilaštva Merim Galijatović saopštio da su ga tri istražioca, među kojima je bio i Bajro Kulovac, “25 dana u zatvoru u Zenici podučavali kako da svedoči”. Galijatović je to otkrio pošto se na suđenju utvrdilo da je lažno svedočio, za šta je, kako će se kasnije utvrditi, dobio oko 250 000 maraka kao nagradu. Šta više, kako je utvrđeno u istrazi federalnog MUP-a, Ministarstvo finansija FBiH je 27. aprila 2001. sa računa budžeta FBiH izvršilo transfer 500 000 KM na račun broj 04-00-00642-5 otvoren u Rajfajzen banci. Kao primalac je naznačen federalni MUP, a kao punomoćnici ovog računa upisani su Bajro Kulovac i jedna pripadnica SFOR-a. Nakon uplate, novac je dalje prenesen na dva nova računa, a opunomoćeno lice za oba računa opet je bio Bajro Kulovac. Na kraju je utvrđeno da je pola para od pola miliona maraka, ipak, vraćeno na račun FBiH, a ostalo je otišlo “zaštićenom svedoku” Galijatoviću.

A Bajro Kulovac ni u ovom slučaju nije bio ni za šta okrivljen, jer je, prosto rečeno, postupao po uputstvima svojih nadređenih u sprezi sa predstavnicima nekoliko međunarodnih organizacija. Da iza sebe ima moćne zaštitnike, svedoči i podatak da je baš rešenjem tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova FBiH Mehmeda Žilića dobio stan, našavši se u grupi sa nekima u javnosti mnogo poznatijim policijskim likovima, poput Jusufa Pušine, Dragana Vikića, Ismeta Dahića, Avde Panjete.

Deceniju kasnije, nakon što se “proslavio” u istrazi za ubistvo Joze Leutara i manjka interesovanja za zločine mudžahedina tokom ispitivanja Ali Hamada, visoki bošnjački policijski funkcioner Bajro Kulovac tako je “vešto” vodio istrage za zločine nad Bošnjacima u Srebrenici da su mu bezrezervno verovali svi u Sudu i Tužilaštvu BiH, čak i kada je optuživan da vrši pritisak na srpske svedoke. Zato nije teško zaključiti da Kulovca čuva neka jaka nevidljiva politička sila u Sarajevu, kojoj niko ne bi da se zamera. Tako se, bez ikakvih smetnji, nastavlja izgradnja “pravne države” u BiH.