„Obojena revolucija“ se obrušava na Bosnu

„Obojena revolucija“ koja se već preko godinu dana u Bosni očekuje najzad je počela. Ali fundamentalna  činjenica koja se mora istaći je to da, nasuprot očekivanjima analitičara, „promena režima“ nije  predviđena samo za Republiku Srpsku. U toku je puč na teritoriji cele države, koji će obuhvatiti i Federaciju BiH i Republiku Srpsku. 

Ovo je vrlo značajna činjenica zato što sugeriše da zapadne obaveštajne službe i, podrazumeva se, njihove vlade žele da očiste politički teren u čitavoj zemlji. Plan je da se rastuće nezadovoljstvo društvenim prilikama – za koje ima više nego dovoljno opravdanja – iskoristi za izazivanje opšteg haosa. Taj haos, i iluzija „boljeg života“ koju će zapadni mediji i propagandni centri podsticati u svesti široke javnosti, zatim će biti iskorišćeni da bi se instalirala nova ekipa marioneta, ne samo na entitetskom već i na centralnom nivou.

Osnovni cilj i dalje ostaje skidanje sa vlasti predsednika Milorada Dodika i presecanje nezavisne politike koju on vodi u Republici Srpskoj, da bi se u Banjaluci na njegovo mesto postavio kolaboracionistički tim koji će omogućiti utapanje autonomnog srpskog entiteta u centralizovanu bosansku državu. Dalji ciljevi su uvođenje celovite Bosne i Hercegovine u NATO pakt i njeno potpuno uklapanje u zapadne evroatlantske strukture. Po važećem ustavu, to nije moguće bez saglasnosti vlade Republike Srpske. Zato je prvi korak da se takva kooperativna vlada dovede na vlast. Ubrzo, današnji protektorat – koji tu i tamo, u skromnoj meri, uživa lokalnu autonomiju – pretvoriće se u koloniju pod potpunom kontrolom Zapada.

Protestanti u Bosni, kao i u Kijevu, motivisani su iluzijom da samo treba da „oteraju nevaljalce“ da bi postigli maglovito zamišljeni i nimalo jasno određeni „bolji život“. Međutim, to se neće dogoditi nikada ako će posao biti poveren marionetama koje želi da instalira Zapad. Kao što smo videli u Ukrajini, u ovom trenutku samo Rusija ima materijalni kapacitet da doprinese poboljšanju njihovog životnog standarda. Evropska unija je jasno stavila do znanja da ne raspolaže sredstvima koja bi omogućila rekonstrukciju Ukrajine, mada, naravno, raspolaže dovoljnom sićom da plati za usluge uličnih rulja. Ono što važi za Ukrajinu, važi i za Bosnu i Republiku Srpsku.

Neredi koji se rasplamsavaju, i koji su pre nekoliko dana počeli u Federaciji BiH u Tuzli, a odatle se šire na Sarajevo u druge gradske centre u Federaciji, obeleženi su od samog početka korišćenjem krajnjeg nasilja sa strane demonstranata. Pošto se operacija „promene režima“ generalno orkestrira u skladu sa scenarijem „nenasilnog otpora“ koji je zacrtao DŽin Šarp, može da deluje pomalo čudno da se u Bosni nenasilna faza besceremonijalno preskače. U početnoj fazi, uobičajeni obrazac „provokacija – eskalacija,“ naprotiv, predviđa navođenje organa vlasti da napadaju mirne protestante da bi se oruđa prevrata mogla prikazati kao nevine žrtve. Međutim, u ovom slučaju zapadni dirigenti su možda nestrpljivi da bez odlaganja završe posao u obe targetirane zemlje, u Ukrajini i Bosni i Hercegovini. Možda su zato doneli odluku da ubrzaju proces instaliranja svojih marioneta, dok je još moguće održavati iluziju „boljeg života“ pod patronatom Zapada i pre nego što razočaravajuća vest o dubokoj krizi u kojoj su zapadne zemlje zaglibljene ne dopre do uznemirenih masa na Istoku.

Način kako se rukovodi pobunom u Bosni i Hercegovini sažeto je predstavljen na slici koja se može videti na jednom od internet sajtova što podržavaju opozicionu mrežu:

Ova sugestivna slika pokazuje najmanje tri stvari. Prvo, nivo ulične agresivnosti koju praktikuju demonstranti, što uključuje i paljenje automobilskih guma. Drugo, stari, poznati simbol „Otpora“, stisnuta pesnica, koji karakteriše sve operacije ove vrste, od prve uspešno izvedene obojene revolucije pod zapadnim rukovodstvom u Beogradu u oktobru 2000. godine, što ubedljivo ukazuje na pokretačku snagu iza događaja koji su u toku. Najzad, donekle deplasirani tekst na engleskom jeziku, na navodno bosanskoj plakati. To je jasan lapsus koji će nesumnjivo s vremenom morati da bude otklonjen zato što vrlo tačno otkriva ko se nalazi iza cele šarade.

Pored ovoga, prisutni su i svi ostali klasični pokazatelji operacije u stilu DŽina Šarpa. Infrastruktura za promenu režima, koju zapadni specijalisti u Bosni već dve godine strpljivo izgrađuju, najzad je dobila signal da se aktivira. Sada smo svedoci delovanja odlično uvezane mreže koja prekriva Federaciju i Republiku Srpsku i koja udruženo deluje na postizanju identičnih ciljeva, uz korišćenje svih raspoloživih sprava savremene tehnologije. Demagogija je prikladno maglovita i bavi se neodređenim ciljevima, kao „poštovanje prava“ i „bolje sutra,“ što nesumnjivo uživa široku podršku u Bosni kao što bi „zaustaviti nuklearno zračenje“ verovatno bilo vrlo popularna krilatica u Fukušimi. Ali začudo, konkretne političke mere koje bi pogodovale ostvarenju ovih uzvišenih ideala niko od buntovnika ne nudi. Međutim, poziv policajcima da se pridruže demonstrantima je preuzet pravo iz Šarpovog priručnika. Anonimni organizatori nereda u Tuzli se predstavljaju pod akronimom „UDAR“, što očigledno evocira naziv političke organizacije Vitalija Klička u Ukrajini.

Vlasti u oba bosanskohercegovačka entiteta su očigledno nespremne da se suoče sa sudbinom koja im se sprema. U Federaciji, muslimanski političari su dosadašnju taktičku podršku Zapada budalasto protumačili kao trajnu garanciju, čineći istu grešku u koju je upao egipatski predsednik Mubarak pre njih, smatrajući svoj položaj bezbednim dok su u Sjedinjenim Državama aktivisti „Pokreta 6. april“ bili obučavani da ga svrgnu. U Republici Srpskoj, ne samo da je vladajuća koalicija propustila da donese blagovremenu procenu situacije i da preduzme efikasne protivmere, već je i opozicija izgleda napravila pogrešan proračun. Vođe opozicije će se, možda, jednog dana probuditi i tada će shvatiti da su i njih zapadni mentori izigrali sa isključivim ciljem da ih iskoriste za podrivanje predsednika Dodika, ali da će jedna potpuno nova ekipa protežea, koju je Zapad diskretno istrenirao, biti umesto njih instalirana na vlast.