Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Распетљавање „Гордијевог чвора“ у БиХ |
петак, 28. новембар 2014. | |
Након што је положио заклетву, нови-стари председник РС Милорад Додик успео је да обезбеди већину за избор новог председника Народне скупштине РС, Недељка Чубриловића из ДНС-а. Додиков СНСД, коалиција око ДНС-а и СП-а подршку су добили и од дојучерашњег посланика ПУП-а који је мандат добио на листи СДС-а, те једног посланика из редова НДП-а Драгана Чавића. Тиме је већина око СНСД-а „избројала“ укупно 44 посланика, што опет не значи да ће бити толика и када се буде гласало за нову Владу Српске, која треба да буде формирана у наредних месец дана. Процес формирања власти Елем, и даље остаје отворено питање да ли ће два посланика „Напредне Српске“, странке која је на изборима наступала у коалицији са ДНС-ом, подржати избор нове владе СНСД-а, ДНС и СП-а. У протеклих неколико седмица, они су преговарали и са СНСД-ом и са опозиционим СДС-ом, да би сада почели да заступају став да би за Српску најбоље решење престављала влада СНСД-а и СДС-а. Но, та идеја је неприхватљива и СНСД-у и СДС-у, и то овима другима више него првима, а према тој идеји равнодушан је, изгледа, и премијер Србије Александар Вучић у којег се куну овдашњи „напредњаци“. Истини за вољу, не може се рећи да су овдашњи „напредњаци“ у Вучићевој милости, без обзира на то што наилазе на велике симпатије у неким круговима у СНС-у у обличју Владимира Ђукановића и Милована Дрецуна. Но, и без двојице „напредњака“ у НСРС, коалиција СНСД- ДНС- СП, са двојицом радикалских посланика блиских Војиславу Шешељу у својим редовима и двојицом „пребега“ из опозиције, чине довољну, истина најтању могућу већину за подршку новој влади. Ипак, изгледа да се у коалицији СНСД-ДНС-СП надају да ће у њихове редове пребећи још који опозициони посланик, у намери да учврсте власт како време буде одмицало. Савез за промене, упркос бројним уверавањима протеклих седмица, није успео да анимира ниједног пребега из супротног блока, чак ни уз помоћ „коалиције за један дан“ са бошњачком коалицијом „Домовина“. Усмени споразум, како су саопштили и једни и други, предвиђао је да „Савез за промене“ и „Домовина“ заједно изгласају руководство НС РС, али како нису „намакли“ још једног потребног посланика, а ови први су изгубили двојицу – тако је и њихов наум пропао. А ако се оствари Додиков наум да убрзо формира своју владу, онда ће се, у најмању руку, одужити и процес формирања власти на нивоу БиХ, уколико ХДЗ БиХ Драгана Човића буде и даље инсистирао да се власт из оба ентитета (РС и ФБиХ) преслика на ниво БиХ. Човић је потписао споразум са СДА, Демократским фронтом Жељка Комшића о формирању власти на свим нивоима, али је нагласио да ће Савет министара БиХ бити формиран тек пошто буду формиране владе ФБиХ и свих десет кантона у том ентитету. То значи да ни у најбољем случају извршна власт на нивоу БиХ неће моћи да буде формирана пре фебруара следеће године, а ако до тада Додик учврсти своју власт у Српској, онда неће бити далеко од власти ни на нивоу БиХ. То ће делимично зависити и од договора СДА и ХДЗ-а БиХ, којима је сугерисано из Европске народне партије из Брисела да власт формирају са својим „народњачким“ колегама из Савеза за промене. Но, питање је и да ли ће Додик пристати да само буде замена Савезу за промене у приступању споразуму који су они потписали са СДА и ДФ-ом[1], а ови са ХДЗ-ом БиХ. Наиме, Додик је у свом инаугуралном говору поручио да за њега није прихватљиво решавање питања војне имовине без решења питања државне имовине[2], имајући у виду да је споразумом СзП, СДА и предвиђено само решење војне имовине. Додик у овом питању инсистира на договору вођа СНСД-а, СДС-а, СДА, СББ-а и два ХДЗ-а (дакле, готово сви који и данас пледирају на учешће у власти) из марта 2012. године у коме је детаљно договорен начин на који треба да буду решена питања војне и државне имовине „у пакету“. Младен Иванић, нови председавајући Председништва БиХ и један од вођа Савеза за промјене, рекао је да СзП одвајањем решавања питања војне од државне имовине има намеру да „то не буде више баласт“[3], али ће то сада, изгледа, довести до још затегнутијих односа СНСД-а и Савеза за промене. Интересантно је да се питање војне имовине своди на књижење 63 војне локације на министарство одбране БиХ, те да не представља никакав услов на путу БиХ ка ЕУ, већ је директан услов да БиХ добије Акциони план за чланство у НАТО алијанси(МАП). Иванић, међутим, тврди да ће се на добијању МАП-а све завршити, а да питање даљег пута ка НАТО-у неће бити још дуго на дневном реду. Притом је, такође, интересантно да по питању чланства у НАТО-у сличније размишљају СНСД и СДС, неголи СДС и Иванићев ПДП. Док СНСД и СДС заговарају да о чланству у НАТО-у треба да се изјасне грађани РС на референдуму, Иванић сматра да референдум није потребан, већ да РС треба у том питању да донесе одлуку истоветну одлуци коју донесе Србија[4]. [2] http://www.predsjednikrs.net/sr/%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%83 D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD% D0%B8-%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BF%D1%8 |