Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska | |||
Republika Srpska i Federacija BiH pred izazovom EU integracija |
četvrtak, 28. mart 2013. | |
Šestorica političkih lidera Srba, Hrvata i Bošnjaka u BiH pre nekoliko dana dogovorili su se u Briselu, uz posredovanje EU, o načelima za sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu “Sejdić, Finci”, a dogovor bi trebalo da bude “overen” u Mostaru 11. aprila u prisustvu evropskog komesara za proširenje Štefana Filea. Međutim, čak i ako u Mostaru bude postignut sporazum sa konkretnim rešenjima, izgleda da se on neće tako lako sprovesti u delo, prvenstveno zbog protivljenja SDA, najjače bošnjačke političke partije u FBiH. Uvažen jedinstven stav RS Ako je verovati onome što su odmah nakon briselskog sastanka saopštili pregovarači, Republika Srpska bi iz predstojećeg sporazuma izašla “neokrnjena”, odnosno stavovi srpskih pregovarača, lidera SNSD-a I SDS-a, Milorada Dodika i Mladena Bosića – potpuno su uvaženi. Zarad mogućnosti da se za izbore za tročlano Predsedništvo BiH ubuduće mogu kandidovati svi građani RS I FBiH, a ne samo Srbi, Hrvati I Bošnjaci, Dodik I Bosić su još ranije predložili da se, kada je reč o Srpskoj, jedino izbriše nacionalni prefiks “srpski” ispred funkcije člana Predsedništva BiH iz Srpske. To, praktično, znači, da će RS i dalje birati svog člana Predsedništva BiH na neposrednim izborima, s tim da će se za tu funkciju moći kandidovati ne samo Srbi u RS, već i svi ostali građani. Takođe, Dodik i Bosić još ranije su prihvatili da se u Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH iz RS biraju, osim svih pet srpskih delegata u Klubu Srba, još jedan delegat iz reda ostalih građana, dok bi FBiH davala, pored po pet bošnjačkih i hrvatskih delegata iz tog entiteta, još dva delegata iz reda ostalih građana u FBiH. Iako celovit sporazum sa ovakvim rešenjima još nije potpisan, Dodik i Bosić su proglasili svoju pobedu, a za to imaju i nekoliko razloga: njihov stav uvažili su, osim u Briselu, i njihovi hrvatski i bošnjački politički partneri, lideri SDP-a BiH i SBB-a BiH, Zlatko Lagumdžija i Fahrudin Radončić, kao i lideri dva HDZ-a, Dragan Čović i Božo Ljubić. Takođe, srpskim pregovaračima stigla je i simbolična podrška: predsednik Saveza Roma BiH Dervo Sejdić, kao jedan od oštećenih u presudi, prihvatio je stav RS, istina smatrajući da bi trebalo povećati broj delegata iz RS u Domu naroda iz reda ostalih građana. S druge strane, Jakob Finci iz Jevrejske zajednice u BiH nije pružio simboličnu podršku briselskom dogovoru, a snažno protivljenje sprovođenju dogovora već su najavili iz SDA. Elektori u razjedinjenim državicama FBiH Svoje protivljenje SDA bazira na tvrdnji da je reč o “asimetričnim rešenjima” za izbor članova Predsedništva BiH, jer je briselskim dogovorom predviđeno da RS ostaje jedna izborna jedinica, a da Federacija BiH svoja dva člana Predsedništva BiH bira u deset izbornih jedinica po elektorskom sistemu. No, kada se uzme u obzir činjenica da su asimetrični i sistemi dva sastavna dela BiH, RS i FBiH, onda je i ostatak tvrdnje SDA samo delimično tačan. Naime, prema briselskom dogovoru, izbor članova Predsedništva BiH u FBiH samo je dopunjen načinom sabiranja glasova na neposrednim izborima na kojima su i do sada birani poslanici u parlamentima BiH i FBiH. Razlika tehničke prirode sadržana je u tome što će ubuduće u RS sve elektorske glasove osvojiti pobednički kandidat za člana Predsedništva BiH iz RS, dok će se dva člana tog tela iz FBiH dobijati sabiranjem elektorskih glasova osvojenih u 10 izbornih jedinica na neposrednim izborima, s tim da se u Predsedništvo BiH mogu plasirati dva najveća “sabirka” koja nisu iste nacionalnosti. Iako još nije jasno - a, izgleda, nije ni dogovoreno - koliko će koja od 10 izbornih jedinica u FBiH nositi elektorskih glasova, pretpostavlja se da se ide na rešenje prema kome se neposredno bira 73 poslanika Parlamenta FBiH. Prema tom rešenju bi - nakon preračunavanja glasova građana u elektorske - iza prvoplasiranog kandidata u šest većinskih bošnjačkih kantona, drugo mesto zauzeo pobednički kandidat u četiri većinska hrvatska kantona. Po toj računici, kandidat jedne ili više vodećih bošnjačkih stranaka bio bi prvoplasirani, dok bi kandidat hrvatskih stranaka bio drugoplasirani, s tim da bi to bilo osigurano samo ako najjače hrvatske stranke istaknu jednog kandidata. Iza druge “suštinske” primedbe SDA krije se, izgleda, loša računica te stranke i njen pravi programski cilj. Naime, tvrdnjom da predložena rešenja diskriminišu Bošnjake, jer se glasovi građana u kantonima sa bošnjačkom većinom manje vrednuju od glasova građana u kantonima sa hrvatskom većinom, SDA najpre “zaboravlja” da se i do sada broj glasova potreban za poslaničko mesto u FBiH razlikovao od kantona do kantona, nekada i drastično, ali se kretao u granicama zavisnih od veličine kantona. A granice kantona su, je li, uređene Ustavom FBiH skrojenim Vašingtonskim sporazumom početkom 1994. godine, a potvrđene Dejtonskim sporazumom godinu i po dana kasnije. Drugim rečima, doslovnom tvrdnjom da će Bošnjaci biti žrtve “aparthejda” sa novim izbornim pravilima u FBiH, SDA, izgleda, poziva ne samo na rušenje tih pravila, već i na promenu ustavnog sistema: dakako, najpre u FBiH, a onda im ni u RS ne bi bilo suviše daleko. Pritom valja podsetiti da ni SDA, kao ni ostalim bošnjačkim strankama, nije nimalo smetalo kada je, praktično, glasovima Bošnjaka u poslednja dva izborna ciklusa biran hrvatski član Predsedništva BiH. To je, naravno, bio ključni argument dva HDZ-a u njihovim zahtevima za izmenu izbornog sistema. Taj argument je, nedavno u Briselu, prihvaćen i od strane EU i ostale dve bošnjačke stranke(SDP I SBB), a ranije su ga prihvatili i Dodik i Bosić, uz uslov da ne zadire u ustavne nadležnosti RS. Dalje, ne treba prevideti da su današnjim “argumentima” SDA do pre samo nekoliko meseci zajedno kumovali Zlatko Lagumdžija, visoki predstavnik u BiH Valentin Incko i američki ambasador u BiH Patrik Mun. Lagumdžija time što je, zajedno sa SDA, u Vladu FBiH - umesto dva HDZ-a - “uveo” dve male hrvatske stranke koje su osvojile jedva deset odsto glasova Hrvata u tom entitetu. Incko je, zatim, svojom direktnom intervencijom sprečio svaki pokušaj dva HDZ-a da se žale na kršenje Ustava FBiH, a Mun je aminovao potez OHR-a. Redosled njihovih kasnijih poteza predstavljao je samo delimičnu reakciju na posledice bezvlašća koje su sami proizveli: kada je uvideo da Vlada FBiH nema nikakvu efektivnu vlast nad kantonima sa hrvatskom većinom u kojima vlast drže dva HDZ-a - koji deluju maltene kao zasebne državice – Lagumdžija je rešio da rekonstruiše Vladu FBiH, uvođenjem oba HDZ-a I SBB-a, umesto SDA. Ali, SDA ih u tome sve sprečava koristeći svaki mehanizam koji im je na raspolaganju, od proceduralnih do ustavnih, pozivajući se čak I na ugroženost vitalnih nacionalnih interesa Bošnjaka. Rezultat te cele smutne operacije danas je tragikomičan: Vlada FBiH podeljena je na dve polovine koje više i ne zasedaju zajedno, Ustavni sud FBiH uopšte ne zaseda jer nema dovoljan broj sudija, a OHR i američka ambasada više ne žele da arbitriraju između zavađenih strana. Izazov EU integracija: između nade i strepnje Ipak, ni SDA nema mnogo razloga da se raduje. Američka ambasada nedavno je pokrenula inicijativu za ukrupnjavanje kantona u FBiH, kojom se bavi jedna ad hok grupa stručnjaka, u koje, opet, vodeći hrvatski političari nemaju nikakvog poverenja. Međutim, hrvatski političari u inicijativi o ukrupnjavanju deset u četiri, pet ili šest kantona, vide šansu da otvore širi dijalog o ukrupnjavanju kantona sa hrvatskom većinom u jedan ili dva veća i snažnija. Principi na kojima počiva američka inicijativa, kao i otvorena podrška britanske ambasade toj inicijativi, upućuje na to da se Hrvati imaju čemu nadati, iako je rešavanje ovog problema tek na početku. S druge strane, u SDA smatraju da i briselski dogovor o novim izbornim pravilima ima veze sa nastojanjem Hrvata da dođu do svog entiteta/velikog kantona, pa će, sasvim sigurno, gledati da pruže značajan otpor pokušajima realizacije pomenutog dogovora. Može se, dakle, očekivati da će SDA u Domu naroda Parlamenta BiH pokušati da obori ustavni amandman o sprovođenju presude “Sejdić, Finci”, jer za to imaju dovoljno bošnjačkih delegata. Pitanje je samo da li će proceniti, kada za to dođe vreme, da li im se više isplati da u Briselu i Vašingtonu zatraže podršku za svoje tvrde stavove u drugim pitanjima značajnim za “evropski put” BiH u zamenu za odustajanje od opstrukcije u rešavanju presude “Sejdić, Finci”. Ako, recimo, u tome uspeju, a na izborima za godinu i po dana ostanu najjača bošnjačka stranka, onda ni srpski pregovarači Milorad Dodik i Mladen Bosić neće imati mnogo čemu da se raduju u nastavku rešavanja tzv. evropskih pitanja u BiH. Uostalom, paralelno sa sprovođenjem presude “Sejdić, Finci”, već ih čeka problem izgradnje tzv. mehanizma koordinacije na relaciji RS - FBiH, koji u Briselu zamišljaju kao neku vrstu brzog voza za usaglašavanje “EU zakona” na nivou BiH, a u Sarajevu - i ne samo u SDA - vide kao pogodnu priliku za pronalazak ključa za razgradnju dejtonskih nadležnosti Republike Srpske. Savet ministara BiH već je pred sobom imao nekoliko varijanti “mehanizma koordinacije” , pa ih je poslao vladama RS i FBiH, ali još nijedna nije predstavljena javnosti. To upućuje da će se o “mehanizmu koordinacije” još neko vreme razgovarati iza zatvorenih vrata, a zatim u nekakvoj (pa)radnoj grupi koja će biti formirana od predstavnika šest vodećih stranaka iz RS i FBiH. U međuvremenu, Dodiku i Bosiću ostaje nada da ih u taj zamišljeni brzi voz EU neće na silu gurati Beograd, kada i ukoliko završi svoje putovanje pod patronatom EU na Kosovu i Metohiji. Pa da, umesto u zamišljenom vozu, završe na domaćim šinama - politički pregaženi. Istini za volju, bilo je i ranije sličnog guranja iz Beograda, pa su političari u Srpskoj ostajali na nogama. Bilo je, naravno, i saplitanja kada ih niko nije gurao, ali su se u tim okolnostima, kao u aprilu pre sedam godina, pridigli zahvaljujući razjedinjenosti političara u FBiH. Ipak, suvišno je očekivati da se u BiH obnovi tadašnji “evroentuzijazam” istih političkih elita u Srba, Bošnjaka i Hrvata. Izuzimajući Hrvate koji se nadaju da će ulaskom Hrvatske u EU bar malo poboljšati svoj položaj u FBiH, malo ko se među Srbima u Srpskoj i Bošnjacima u FBiH danas nada da će u EU integracijama dobiti više od onoga što ima. Kao da preovlađuje strepnja da neće izgubiti i to što imaju, bez obzira što im to ponekad izgleda manje nego što veruju da im pripada. |