недеља, 24. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > Република Српска после епидемије „Ковида 19“ или на који начин ће Вучић своју помоћ наплатити Додику?
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Република Српска после епидемије „Ковида 19“ или на који начин ће Вучић своју помоћ наплатити Додику?

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Дурмановић   
среда, 22. април 2020.

Како одмиче борба против епидемије „Ковида 19“ у Босни и Херцеговини(БиХ), сабира се економска штета и примиче време у коме „много тога више неће бити исто“, тако се поставља и питање шта све „више неће бити исто“ у БиХ. Чини се, пак, да ће остати мање-више исто политичко одстојање између српских, бошњачких и хрватских политичара у решавању предстојећих изазова на „евроатлантском путу“ БиХ, а мала епизода са допремањем руске помоћи Републици Српској(РС) само представља потврду те тезе. Иако скромна, та помоћ у виду једног одреда руских лекара и припадника АБХО службе, који су послати у РС да помогну пре свега у дезинфекцији јавних здавствених установа и лекарским саветима, засметала је бошњачких политичарима, пре свега из редова СДА, и то само због тога што није упућена на заједничку адресу у Сарајево, већ директно у Бањалуку. Није ту много помогло ни то што је руски амбасадор у БиХ рекао да та помоћ може бити на располагању и Федерацији БиХ(ФБиХ), али је одатле нису затражили. Из Сарајева на ту понуду до данас нису одговорили, па неколицина руских војника и даље врши дезинфекцију само у РС, селећи се од Бањалуке до Требиња. Но, није тајна да се скоро све што долази из Русије у БиХ сматра „малигним“ руским утицајем, па, следом тога, можда у ФБиХ без икаквог опипљивог разлога страхују да и та неколицина руских војника не донесе тај „малигни“ утицај у ФБиХ са својих пар камиона и прскалицама, аколи пређу у тај ентитет. 

Ова скромна помоћ из Москве стигла је на молбу српског члана Председништва БиХ Милорада Додика, док се остали чланови Председништва БиХ нису обраћали молбом на руску адресу, али јесу на све остале. Додику, пак, није било тешко да се за помоћ обраћа Турској, ЕУ и другима, одакле је, такође, стигла помоћ, истина најпре у Сарајево, да би затим била подељена РС и ФБиХ. Помоћ је стигла и из Србије, али готово искључиво у РС, опет због тога што је из ФБиХ нису тражили, иако им је председник Србије Александар Вучић нудио. А када су појединци на своју руку ту помоћ тражили, попут начелника општине Горажде, у јавности су проказани малтене као најцрњи непријатељи БиХ, јер се обраћају за помоћ „земљи агресору“!?

Но, у Сарајеву се генерално – као и на Западу – већ одавно „малигни руски утицај“ у БиХ преувеличава, поготово када је реч о Додику, дочим се, рецимо, Вучићев утицај на Додика доживљава не само бенигним, већ и конструктивним, као приликом усвајања „Програма реформи БиХ“, а раније и приликом Вучићевог „пацификовања“ Додика у правцу одустајања од низа референдума које је овај најављивао, па затим од њих одустајао након усрдних Вучићевих „молби“. То је добрим делом последица и чињенице да, кад год власт у Београду овлада неким од виталних јавних добара РС, тиме додатно порасте и Вучићев утицај – а не утицај Путина или Москве - на политичке одлуке које доноси Додик. За разлику од Русије, Вучићева влада појачава економски утицај у РС у последњих неколико година, при чему су најочитији примери куповина обвезница РС путем „Поштанске штедионице“ и „Комерцијалне банке“, куповина већинског удела у посрнулим фабрикама наменске индустрије, као што су „Зрак“ у Теслићу и „Орао“ у Бијељини, те давање милионских послова бањалучком “Космосу”. Вреди подсетити и да је још у августу прошле године у Београду објављено да „Електропривреда Србије“(ЕПС) планира да купи део „Електропривреде РС“(ЕРС), а убрзо након те објаве ЕРС је ушла у процес реструктурисања који ће, заправо, довести до распарчавања тог холдинга, чиме ће, практично, бити омогућена продаја дела ЕРС-а, за шта је ЕПС заинтересован.

Најновије Вучићево обећање Додику да ће Србија откупити део обвезнице РС - и то само неколико дана након што је “Комерцијална банка” купила део обвезница на Бањалучкој берзи - за Додика је од велике помоћи у његовој намери да попуни фонд из кога намерава да санира штете у ионако крхкој привреди РС погођеној последицама епидемије “Ковида 19”. Тај фонд требало би да буде тежак, по Додиковој процени, између 420 и 500 милиона евра, а за сада је покривен са око 200 милиона евра, од чега је трећина од продатих државних обвезница РС(на 5 година са каматом од 3 одсто), док ће остале две трећине чинити новац који РС треба да добије од кредита ММФ-а, чији услови за сада нису познати. Иако за сада није познато колико ће још Србија откупити обвезница РС - а извесно да ће то бити доста мање од 100 милиона евра - и неколико пута мањи износ од тога помоћи ће Додику да мање задужи РС код других кредитора.

Не би било много тога необичног у тој причи да је не прате гротескне сцене исказивања јавног дивљења Вучића и Додика једног према другом, које некада подсећају на оно чувено „дивљење до имбецилности“ Радована Трећег, с тим да у узајамном дивљењу Додик и Вучић смењују улоге Радована и његовог јунака Џорџа онако како прилике налажу у конкретном случају: час се Додик диви Вучићевом „економском чуду“ у Србији, час се Вучић диви Додиковом “чуду” економског опстанка РС у БиХ. При чему, наравно, Вучић мање-више отворено себе патетично приказује као чудотворца  - а Додик аминује - без којег чудотворни опстанак РС у БиХ готово не би био могућ без њега, Вучића. У том уздизању Вучића као чудотворца свој допринос у последње време дали су и у низу локалних заједница у РС, првенствено у онима у којима влада Додиков СНСД са својим савезницима, али и у некима од оних где владају Додикови супарници из СДС-а и ПДП-а. Тако је Вучић проглашен за почасног грађанина Требиња(СНСД), Мркоњић града(СНСД), Козарске Дубице(СНСД) и Сокоца(СДС), а пре нешто више од пола године Вучићу је додељено и највише признање града Бијељина, у време када је дугогодишњи градоначелник био једна од кључних перјаница СДС-а(недавно је искључен из СДС-а због политичког споразума са Додиком, прим.а.) Све те локалне заједнице добиле су бесповратни новац из буџета Србије за локалне пројекте, као И многе друге, па се убудуће може очекивати да ће Вучић постати почасни грађанин и/или добити највиша локална признања у готово свим општинама и градовима у РС у које је стигла “његова” помоћ.

На сличну, ако не и много већу подршку са Додикове стране рачунаће Вучић када се приближи потписивању „Свеобухватног споразума о нормализацији односа Београда и Приштине“: Додикова подршка неће бити од мале помоћи Вучићу да амортизује ударе свих оних његових политичких противника који у том споразуму не буду видели нешто више од „издаје“ српских националних интереса

Заузврат, Вучић од Додика може очекивати политичку подршку не само на предстојећим изборима, што је од Додика добијао и на претходним. Но, за Вучића је кудикамо важнија Додикова подршка сопственом плану за решавање питања Косова и Метохије(КиМ). Истини за вољу, Додик је у тој Вучићевој причи и до сада подржавао готово сваку Вучићеву реч, али је и свака Додикова реч подршке за Вучића имала цену која се огледала не само у материјалној, већ неретко и у политичкој подршци власти у Београду властима у Бањалуци. Таква врста трговине одвијала се и одвијаће се и убудуће у оквиру постојећих специјалних и паралелних веза Србије и РС, а обухватала је и Вучићеву отворену подршку Додику да потпише „Програм реформи БиХ“ којим се продубљује сарадња БиХ са НАТО алијансом: Вучићева подршка у тој ствари омогућила је Додику да се лакше одбрани од напада опозиционих странака „за издају“ политичког става о војној неутралности РС. На сличну, ако не и много већу подршку са Додикове стране рачунаће Вучић када се приближи потписивању „Свеобухватног споразума о нормализацији односа Београда и Приштине“: Додикова подршка неће бити од мале помоћи Вучићу да амортизује ударе свих оних његових политичких противника који у том споразуму не буду видели нешто више од „издаје“ српских националних интереса.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер