Tri posleratna druga

(Press RS)

Uoči jednog od izlazaka na birališta u drugoj polovini devedesetih godina, građanin X bio je spreman da podrži kandidate Srpske radikalne stranke za Parlament BiH i Socijalno-liberalnu stranku na izjašnjavanju za Narodnu skupštinu RS. Na pitanje - kako može da istovremeno bude sklon protivrečnim opcijama, usledio je lucidan odgovor: "Imam radikalan odnos prema statusu RS u BiH i liberalan stav o unutrašnjim relacijama u RS".

Aktuelni predsednik RS je dva puta dolazio na vlast. Prvi put kao premijer, 1997. godine, sledio je obrnut rezon u odnosu na građanina X. Bio je uglavnom "radikalan" unutar RS, a manje-više "liberalan" u komunikaciji sa Sarajevom i Zapadom. Kako je to završilo, videli smo 2000. godine. Pet sezona kasnije, Milorad Dodik se vratio na istu funkciju, ali sa izmenjenim prioritetima. "Radikalizam" je usmerio prema političkoj Baščaršiji, Briselu i Vašingtonu, a u koordinatama RS, bez obzira na živopisne disonantne tonove, nije bilo drastičnog ugrožavanja "liberalnog" ambijenta.

Posle izbora 2010. i dalje je bio predsednik, ali ne Vlade, već Republike. Ali, od tog momenta, nije više bilo prepoznatljivog "radikalizma" usmerenog prema nivou BiH, a nije mnogo ostalo ni od početnog "liberalnog" nasleđa u RS. Sada smo došli do tačke da prvi čovek RS, kao važne stvari koje treba rešavati na nivou BiH, osim trakavice "Sejdić - Finci" i izlizanih "evropskih integracija", iz naftalina vadi već zaboravljenu "priču o MAP-u". Podsetimo, radi se o prvoj ozbiljnoj stepenici na zlokobnom putu u NATO, a zapadna vojna alijansa je poslednja struktura na svetu kojoj je potrebna "jaka RS". Oni bi radije da je vide slabašnu. Ili da je uopšte ne vide.

To je, dakle, spoljnopolitička smernica, dok su na unutrašnjem planu protekli dani, između ostalog, bili u znaku potrage za kreatorima i distributerima famoznih letaka i plakata u Banjaluci. Nezavisno od sadržaja tog "materijala", sam način reagovanja, sa inspektorima na "terenu", govori o nervozi. Pa čak i o slabosti, jer vlast koju u jeku digitalnog doba mogu da zabrinu sredstva političke borbe od pre jednog veka, ne puca baš od samouverenosti, bez obzira na "opuštena" baratanja izbornim projekcijama za 2014. godinu.

Kada dođe vreme za to, kome će se obraćati predsednik RS među "tri posleratna druga"? Stvarnom građaninu X, koji mu je s originalnim shvatanjem "radikalizma" i "liberalizma" dva puta doneo većinu - s nedvosmislenom tačkom 2006. i s nizom upitnika i uzvičnika 2010. godine? Ili hipotetičkom građaninu Y, otvorenom za MAP i zatvorenom za "dosadnu studentariju", od koga je na "poklon" dobio manjinu 2000. godine? Ili građaninu bez oznake, koji se multiplikuje u sve više primeraka i za koga i RS i BiH postaju apstrakcije, a gola borba za egzistenciju jedina realnost?