Utakmica nije završena

(Press RS)

U proteklim danima, otvoren je neočekivani front na političkoj sceni Republike Srpske – između SDS-a i potpredsednika RS Emila Vlajkija. Povod za duel bio je istup direktora Političke akademije SDS-a Aleksandra Savanovića, u kojem je tvrdnje da je RS suočena sa spoljnim neprijateljima označio kao "preuranjenu predizbornu kampanju vlasti, u funkciji stvaranja straha kod građana".

Emil Vlajki je oštro reagovao na takve opservacije i naveo kontraargumente, na tragu njegovih kontinuiranih upozorenja da zapadni centri moći planiraju da i u RS izvezu jednu od mnogih "narandžastih revolucija". Zatim je vodeća opoziciona grupacija prešla na personalne optužbe, napuštajući prvobitni teren polemike, i tu je, za sada, krug zatvoren.

A realno stanje u tom domenu ne daje za pravo relaksiranom odmahivanju rukom pri pominjanju bilo kakve ambicije SAD, najuticajnijih zemalja EU i sarajevskih centralista da još jednom promešaju karte u Bosni i Hercegovini. Iz takvog špila nikada neće biti izvučen "kec na desetku", usklađen sa interesima RS, već nova teritorijalna organizacija zemlje, prilagođena unitarističkoj "tihoj patnji" pokojnog Ričarda Holbruka zbog propuštenih prilika u Dejtonu. Razlika je samo u prioritetima, a ne u vrednosnim sudovima. Jer, ono što je Zlatku Lagumdžiji ili Sulejmanu Tihiću uvek na prvom mestu, u 2013. ne nalazi se u vrhu top-liste Baraka Obame i Angele Merkel, sticajem raznih okolnosti, od sukoba u Siriji do uzdrmanog evra.

Dakle, tronacionalna i dvoentitetska utakmica u BiH sigurno nije završena i potpuno je deplasirano uverenje dela opozicije u RS da stvari stoje upravo tako, i to samo zbog toga što oni nisu na vlasti, a jesu druge političke opcije. S druge strane, nije utemeljen ni dramatičan ton sa suprotnih adresa, zasnovan na teoriji da je ulazak udruženih trupa pod komandom Andersa Fog Rasmusena i povampirenog Atifa Dudakovića u entitet između Trebinja i Novog Grada, uz pomoć ovdašnje "pete kolone" - pitanje dana ili sata, a ne projekcije hronološki merene u godinama.

Uzaludno je trošiti energiju na odbranu krajnosti, prema kojima su bitni samo socijalno-ekonomski parametri ili su važni jedino nacionalni interesi. Naprosto, te dve kategorije se ne isključuju, već dopunjuju, u optimalnim okolnostima. Ako neko u SDS-u misli drugačije, bilo bi dobro da striktnu posvećenost "stvarnim životnim problemima" demonstrira u vlastitom dvorištu. Recimo, u slučaju gradonačelnika Doboja Obrena Petrovića, čiji su se stranački aktivisti upravo našli u središtu afere sa podelom zakržljalih petlića umesto obećanih tovnih pilića stanovnicima tog područja. Možda je pogrešno posmatrati situaciju u RS i BiH iz "ptičje perspektive". Ali, šta ćemo ako se kao alternativa ne nudi čak ni "žablja", već "pileća perspektiva"?