Vehabijska pretnja u Federaciji BiH

Nedavno je SIPA - “savezna policija” u BiH - uhapsila četvoricu vehabija osumnjičenih za javno podsticanje na terorističke aktivnosti. Do danas nije zvanično saopšteno koji su konkretni razlozi koje je Tužilaštvo BiH navelo tražeći hapšenje vehabija, od ranije poznatih po radikalnim islamističkim stavovima, a uhapšeni su samo dan kasnije pušteni na slobodu. Među uhapšenima posebno je poznat Husein Bosnić zvani Bilal, a nešto manje njegov blizak saradnik Rusmir Kadrispahić zvani Hajrulah Hatab. Vođa vehabija u Cazinskoj krajini Bilal Bosnić smatra se drugim čovekom vehabijske zajednice u BiH, odmah posle Nusreta Imamovića iz Gornje Maoče. Kadrispahić je vehabijski imam u Zavidovićima koji je široj javnosti postao poznat nakon što je u oktobru 2007. godine, povodom deportacije Arapa koji su bili pripadnici Armije RBiH, uputio preteći video-snimak političkim i verskim liderima Bošnjaka u BiH. A u januaru ove godine na “Fejsbuku” je pretio predsedniku RS Miloradu Dodiku. Jedan od razloga za hapšenje mogao bi da bude i nedavni napad na Adnana Čauševića, jednog od ključnih svedoka u procesu protiv terorističke grupe Rijada Rustempašića iz Bugojna, koja je nedavno izašla na slobodu nakon odslužene zatvorske kazne.

Bilal Bosnić – poziv na džihad

Bilal Bosnić na sebe je među radikalnim islamistima privukao ogromnu pažnju svojim pesmama u kojima poziva na džihad, od kojih se dve najpoznatije mogu pronaći na “Ju tjubu”. Najupečatljiviji stihovi prve pesme, ispevane na matrici “Nizamskog rastanka”, glase ovako samo još jednom, kjafire/ probaj dirnuti mudžahide/ eto odmah sa svih strana/ naše braće mudžahida/ da vam sabljom presude(…) o Alahu jedini/ ovaj umet sjedini/ neka islam vlada svuda/ neka kjafir nema kuda/ osim da se pokori[1]. Bosnić je, takođe, poznat i po sledećim stihovima: Neka znade Amerika i ostali din-dušmani/ da su sada muslimani/ svi ko jedan talibani/ poslušajte, braćo, dina/ o, mumini, celog sveta/ s dinamitom na prsima/ vode puti do dženeta[2].

Iako ga, zbog pesama koje peva, preteženo predstavljaju kao “estradnu ličnost” vehabijskog pokreta, izjave koje Bosnić daje upućuju da nije reč o “pevaču”, već o osobi koja ima nameru da motiviše muslimane ne samo na sukob sa “kjafirima” (nevernicima), već i sa onim muslimanima koji ne upražnjavaju islam po Bosnićevim merilima. Svoje uverenje širi na putovanjima ne samo širom Federacije BiH, već i širom zapadne Evrope, gde drži predavanja. Video-snimci predavanja koje je održao u Austriji, Njemačkoj, Holandiji, Italiji, Švajcarskoj i zemljama bivše Jugoslavije mogu se lako pronaći na internetu.

Bosnić je u više navrata javno izražavao naklonost prema vođi Al Kaide, ali nije krio ni svoj stav prema društvu u BiH. „Svi se slažemo, znači svi učenjaci islama, svi muslimani, da čovek koji zanegira instituciju namaza i kaže, primera radi: 'Nema u islamu namaz, jer ja ne priznajem namaz’ - takvim rečima da kaže - on postaje po konsenzusu učenjaka nevernik, otpadnik od vere i on se ubija. Ti ne možeš sad nas vezati za sekularno društvo”, izjavio je Bosnić u jednom od poslednjih obraćanja javnosti[3].

Ono što je manje poznato, javnosti je ispričao anonimni izvor jednog sarajevskog lista, koji je tvrdio da Bilal Bosnić ima veze sa upućivanjem balkanskih muslimana u “sveti rat” u Irak, a posredno i sa Al Kaidom. Anonimni izvor, koji je sebe predstavio kao nekadašnjeg sledbenika Nusreta Imamovića i meštanina Gornje Maoče, navodi da je u proteklih nekoliko godina njihovo selo posetio veliki broj boraca na putu ka “frontovima džihada” u Iraku i Jemenu. Isti izvor tvrdi da se borci u Irak prebacuje upravo preko veza Bilala Bosnića, dok je osoba po imenu Edis Bosnić odgovorna za prevod materijala Al Kaide na lokalni jezik. Bosnić se navodno u SAD upoznao sa Samirom Kanom, urednikom magazina “Inspajr” na engleskom jeziku, onlajn magazinom Al Kaide[4].

Veza sa Gornjom Maočom

Bilal Bosnić blisko sarađuje sa Nusretom Imamovićem, koji ima kontakte u nekoliko zapadnoevropskih gradova. Njegov kontakt u Beču je Adem Demirović i njegov brat Ebu Tejma, dok mu je u Minhenu kontakt osoba Senad Avdić, ispričao je ovaj anonimni izvor.

Glavne internet-stranice koje Imamović koristi za širenje svojih propovedi su “Put vjernika” i “Stazom islama”. Na ovim stranicama je niz verskih sadržaja, članaka propovednika povezanih sa grupom, video-snimci govora i predavanja, te video-prikazi Al Kaide i povezanih grupacija prevedenih na lokalni jezik. Očit primer da u svojim propovedima “obezbeđuje” verski legitimitet za nasilje nad “nevernicima” nalazi se u Imamovićevoj propovedi od marta 2011. godine pod nazivom “Zakoni džihada”. On tu objašnjava da je borba protiv “nevernika”" – “oružana borba, sa oružjem a ne olovkama”. „Na arapskom jeziku kažemo `katl`, što znači `ubiti`, a to može biti učinjeno oružjem“, rekao je Imamović. Imamović navodi da je dužnost muslimana da nosi oružje, ubije nevernike i iskoreni „neverništvo ili modernu državu i njene zakone". On, takođe, naglašava da musliman ne sme živeti blizu nemuslimana i da se mora od njih distancirati. Od ranije je poznato da je u jednoj fatvi od pre četiri godine Imamović legitimizovao i samoubilačke napade “pod posebnim okolnostima”[5].

DŽihad je centralna tema na internet-stranici "Put vjernika"[6], na kojoj se izveštava sa svih džihadskih frontova: Jemena, Avganistana, Somalije, Čečenije, Iraka i, odnedavno, iz Sirije.  Skoro svi izveštaji zasnovani su na saopštenjima Al Kaide i njenih ogranaka. Na snimcima su izjave Osame bin Ladena, Ajmana al Zavahirija, Anvara al Avlakija, talibana, čečenskih i sirijskih pobunjenika i mnogih drugih. Pojedini snimci preuzimani su i više od 4.000 puta, navodi se u istraživanju koje je nedavno sproveo “Bliskoistočni institut za medijsko istraživanje” (MEMRI).

“Učenja” vehabijskih autoriteta u BiH i pozivanje na terorističke uzore za posledicu je nedavno imalo surovo ubistvo srpskog povratnika u Krstinju kod Karlovca u Hrvatskoj. Osumnjičeni Eldevin Hegić pripadao je prethodno vehabijskoj zajednici na čijem čelu je bio Bilal Bosnić, da bi se posle ubistva krio u BiH, ali se, je li, ne zna gde.

Takođe, sa vehabijama u Gornjoj Maoči veze je održavao i vođa Islamskog centra u australijskom gradu Melburnu Harun Mehičević. U taj centar često je dolazio državljanin BiH Adan Karabegović, kojeg tamošnje vlasti sumnjiče da je planirao teroristički napad na sidnejsku operu. Mehičević je bio jedan od glavnih imama u Melburnu, da bi, nakon hapšenja svog člana Karadbegovića, bez problema boravio u BiH.

Svoje pristalice širom BiH regrutuje i Nedžad Balkan zvani Ebu Muhamed, vođa najradikalnije grupe bosanskih muslimana sa sedištem u Beču. Balkan je poznat po tome što svoje sledbenike direktno podstiče na samoubilačke akcije. Njegovi predstavnici u Sarajevu imaju mesdžid (mesto za molitvu) u Dobrinji, a među njima se, navodno, nalaze i kriminalci koji pomažu “ugrožene” članove. Bivši policajac Emir Ališić vodi jaku vehabijsku zajednicu u Zavidovićima, a velike grupe su formirane, sem u Sarajevu, na području Maglaja, Zenice, Kaknja, Bugojna, Sanskog Mosta opštine Doboj-Jug. Takođe, malo- pomalo vehabije se naseljavaju na granici RS i FBiH, ali ih ima i unutar RS, recimo u okolini Novog Grada i Teslića[7].

Predaja bez borbe ?

Pojedini stručnjaci za bezbednost smatraju da vlasti u BiH treba da preduzmu oštre mere protiv vehabija, navodeći kako na svojoj teritoriji čak “i Hamas hapsi vehabije”[8]. Jedan od retkih bošnjačkih političara koji neprestano apeluje da policijske agencije i tužioci razbijaju legla radikalnih vehabija je poslanik SDP-a BiH u Parlamentu BiH Mehmed Bradarić. Ovaj nekadašnji načelnik opštine Maglaj - koji je i sam imao problema sa vehabijama u Bočinji - kaže da preteće poruke odavno stižu, ali da vlasti na njih ne reaguju. “Imate Nusreta Imamovića koji kaže javno da samoubilački napadi nisu zabranjeni i da ih samo treba iskoristiti u pravo vreme i - desi nam se Bugojno. U svakoj normalnoj zemlji takve izjave se kažnjavaju i takvi ljudi se hapse. Ništa manje otrovne poruke nije slao ni Bilal Bosnić”, kaže Bradarić[9].

Za razliku od njega, malo ko drugi među bošnjačkim političarima je tako otvoreno upozoravao na opasnost od podsticanja na terorizam. Kao da se više brinu da vehabijama ne ugroze ustavno pravo na slobodu izražavanja, čak i onda kada se ta sloboda koristi da bi se uputili manje - više otvoreni pozivi na nasilje.