Овакво Вучићево (само)приказивање - мало тамо, мало овамо - није, наравно, никаква новост, али још једном упечатљиво говори о његовом "конзистентном" политичком деловању. Додуше, са српским политичарима у Српској му се то може, јер се ни већина "доајена" српске политичке сцене у Српској до сада није много другачије понашала. 

Будући задатак власти: под хитно покушати наћи још мекши врх СПЦ од постојећег, јер ма у коју од верзија (не)аутентичности писма поверовали – јасно је да је за Цркву граница коју не могу прећи и даље граница између делова Србије, макар се и сто пута звала „интергрисани прелаз“.

Збуњени српски бирачи нису имали опцију на овим изборима. Зато је дио њих гласао СНП, а дио остао код куће знајући да се на овим изборима ништа не бира. На крају, остаје питање: Да ли ће Срби у БРЦГ дочекати појаву својих истинских представника на политичкој сцени или ће као народ нестати са овог простора?

Европска комисија у свом извештају за 2015. годину истиче проблем злочина из мржње над српским становништвом посебно у западном делу Косова и Метохије и због тога препоручује да косовска полиција и судство морају да утврде шта подстиче међуетничке сукобе.

Сва догађања, браћо и сестре, од настанка света и века, врхуне и добијају свој вечни смисао и пуноћу у овом догађају над догађајима, празнику над празницима - у Васкрсењу Христа Бога нашега.

Разумљиво је откуд некоме у Београду идеја за ,,Зомби шетњу''. Разне идеје се шире светом и свугде нађу неке присталице. Оно што није разумљиво је откуд некоме идеја да такву зомби параду повеже са српском традицијом и фолклором. Не знам какав је нови српски краткометражни филм фантастике, али се надам да се не ослања на зомбије.

Неприхватљиве последице спровођења програма самопостављене Комисије за РЕКОМ су многобројне. Ниједна озбиљна држава важан задатак писања своје историје не поверава приватним организацијама под утицајем странаца.

Важно је свједочење Недима Адемовића, шефа кабинета предсједника Уставног суда БиХ, који је поводом изласка Коментара Устава БиХ (издавач Конрад Аденауер штифтунг, Сарајево), 24. априла 2010. године дао интервју сарајевском „Ослобођењу“.

Елем, насилник из Загреба се обратио суду у Ваљеву да му додели девојчицу, да може да је одведе са собом у Загреб. Погађате, мајци Наташи ни „З“ од Загреба не треба. Пошто се „Србији жури“  ваљевски суд је убрзано донео одлуку да се дете одузме мајци, и додели манијаку из Загреба.