У Хашком трибуналу је већ донето неколико пресуда Србима у којима су они осуђени за злочин геноцида и етничко чишћење. За то време наши “евроатлантисти” упорно понављају да је улазак Србије у Европску Унију и НАТО једина алтернатива.

Чињеница је да су нам позиције сада лошије него што су биле пре „пресуде“, али чак и да је то мишљење било најповољније могуће, не би било никакве гаранције да ће Косово остати у Србији. Није никаква фраза кад кажемо да ће Косово бити дефинитивно независно тек онда када ми на то пристанемо.

Истина, према политичком споразуму из Бањалуке од пре три године, српски политичари су тај пристанак везали за поделу цивилне имовине, тражећи да све буде регулисано законом, с чиме су се сложили водећи бошњачки и хрватски политичари.

ЈНА је отпочела акцију ослобађања својих касарни и града Вуковара 25. августа а исту завршила уз помоћ српских добровољаца 18. новембра. Одбрана града је сломљена 16. новембра а град потпуно ослобођен два дана касније.

Срби су опет били на побједничкој страни. Поражени су и окупатори и њихови домаћи помагачи. Овај пут није успјела замисао Бакирове сећије окренути Србе на Србе.

Држава се нешто није одушевљавала идејом да неко "лечи" наркомане а да на то не плаћа порез, али будући да се ради о свештеном лицу које од државе ништа ни не тражи - одлучили су да се праве блесави. То је рекоше "при Цркви"... 

Нажалост, код госпође Гавриловић, Српкиње и вајне православке, нема стида за ноторне лажи и клевете, и то на рачун двојице српских владика. Да је њена прича тачна, давно би је Сарајево употребило и искористило да ме оптужи.

Власт у Србији видевши да ће на северу Косова и Метохије излазност на шиптарске изборе бити или у промилима или изборног дана неће ни бити, услед физичке блокаде, постиже такозвани договор са Приштином о додатним бирачима из Србије, како би овај "проблем" правазишли.

Што се тиче Туђманове политике етничког чишћења Срба, тзв. брионски транскрипти нису никакво „откриће“, него још само једна потвдра стратешких циљева „Олује“. Етничко чишћење Срба из Хрватске није била посљедица него циљ Туђманове политике.

Српска јавност се већ саживјела и са том “кривицом”и огуглала на све што је демантује. У значајном дијелу националне елите као да је превладало увјерење да нам је најбоље да се с тим помиримо, да све признамо,свима се извинимо и да се са јачима не инатимо.