Управо оно што ми на овом месту упорно понављамо већ месецима, да је тзв. Влада у Приштини већ одавно затворила поглавље које се зове „Чије је Косово“? Она сада наступа државотворно. И, наравно, она се понаша као свака нормална влада. Не дозвољава политичарима из иностранства да се мешају у изборни процес.

Што се тиче Туђманове политике етничког чишћења Срба, тзв. брионски транскрипти нису никакво „откриће“, него још само једна потвдра стратешких циљева „Олује“. Етничко чишћење Срба из Хрватске није била посљедица него циљ Туђманове политике.

 Зато се у Сарајеву не бира власт БиХ, него саставља. Ту власт треба да чине странке које чине власт у ентитетима, која потом делегира своје представнике у органе на нивоу БиХ.

Дуго у прошлости о заштити метохијских манастира - Пећке патријаршије, Високих Дечана и Девича, бринуле су посебно изабране војводе, које су тај частан посао обављале добровољно и бесплатно.

Умјесто тога, једино рјешење које има уставно упориште јесте споразум о механизму координације, чији потписници и доносиоци су БиХ, ентитети и кантони, што онда значи да се и све евентуалне измјене врше опет и само на тај начин.

Али одговорност за то деле припадници холандског батаљона, као и политичко и војно руководство Холандије, који су требали да предвиде да ће неспровођење одредбе о демилитаризацији омогућити вршење напада из енклаве, чиме је неутралност мисије УН била доведена у питање.

Суд и Тужилаштво БиХ су правни нонсенс, али су опстајали притиском дијела међународне заједнице. Када се помене неуставност наметнутих закона, дигне се сарајевска дрека која одјекује до Брисела и Вашингтона, да је то рушење и кршење Дејтонског споразума, јер су одлуке Уставног суда коначне и обавезујуће.

Држава се нешто није одушевљавала идејом да неко "лечи" наркомане а да на то не плаћа порез, али будући да се ради о свештеном лицу које од државе ништа ни не тражи - одлучили су да се праве блесави. То је рекоше "при Цркви"... 

Владика Артемије је допису од 18. септембра затражио да целокупна преписка буде објављена на сајту СПЦ, али то још није учињено. Артемију су забрањена сва свештенодејства, а Иринеј је у саопштењу истакао да се бивши владика епархије рашкопризренске одрекао своје верности.

Занимљиво је да се о терету доказивања у овом члану закона не говори ништа јер та одредба закона користи пасив. Да ли заинтересовано лице доказује да није био ратни злочинац?