Није до краја разумљиво зашто део политичке сцене јалово инсистира на изјашњавању Уставног суда о Бриселским споразумима, будући да се својим вишемесечним оглушавањем о захтеве за оцену уставности, тај суд више него изјаснио.

Добрим познаваоцима најновијих збивања у српској православној цркви познато је да међу архијерјима има неколико струја од којих су проруска и проекуменистичка најјаче.

А без тог Лазаревог, косовског опредјељења за царство небеско, односно за виши, смисленији живот у слободи, без те духовне вертикале, без спремности на жртвовање, без вјере у спас и васкрсење, живот би се и на Косову и Метохији, као и на сваком другом, мање светом и страшном мјесту, већ одавно срозао у поданичко глувило.

Али одговорност за то деле припадници холандског батаљона, као и политичко и војно руководство Холандије, који су требали да предвиде да ће неспровођење одредбе о демилитаризацији омогућити вршење напада из енклаве, чиме је неутралност мисије УН била доведена у питање.

Осим тога, стране судије је давно требало да буду замењене домаћим, али су се бошњачки политичари тој промени непрестано опирали. Зато се ни сада неће ништа ново догодити, а наредни потези српских политичара показаће у ком правцу ће, и на који начин деловати.

Са новом владом, очекује се да ће Србија постати нормална земља без корупције, која је била главни разлог за не инвестирање светских компанија, па чак и наше дијаспоре. Треба показати да смо место где свако може да инвестира.

Пресуду Светог архијерејског сабора примили смо у миру. Али се не можемо помирити са блаћењем нашег имена тако што ће се произвољним избором стављати на располагање жутој штампи само поједини документи из Нашег судског досијеа.

Бриселским споразумом како ствари стоје (а ако он још уз то и не резултира њ.в. Датумом) , ми смо отворили Пандорину кутију, и сада ћемо се све више чудити што из ње искачу разна зла. Шта ли смо очекивали у њој да нађемо? Шаргарепе можда?

Јасно је да је Сребреница пала тек онда када су западне силе почеле да траже изговор да се укључе у сукоб на страни босанских Муслимана, а такође и Хрвата, што би им омогућило да своје штићенике снабдевају оружјем отворено и у великим количинама.

Као и Дејтонски споразум, који је од тренутка примјене тумачен у неком духу, растегљиво и увијек на штету интереса РС и српског народа, тако је и овај споразум дошао до краја тумачења на штету РС од стране Запада и високих представника.