Без обзира како ко политизирао, коректно или некоректно, сасвим је јасно да се политички аспект и ефекат овог проблема тешко може пренебрегнути, не само кад је реч о извршиоцима овог злочина, већ и о њиховим заштитницима на Западу.

Не може се тврдити да су четници и партизани „имали своје верзије збивања у Југославији”, како наводи академик Михаило Марковић, јер је однос оба покрета према стварности одређивао окупаторски непријатељски однос према Србима као народу.

Много повода за манипулацију дали су сами протести: од непостојања артикулисаних захтјева и циљева, непознатог организатора, неинформисаности и укључености проблематичних ликова и порука до циљаног паљења и уништавања објеката у коме су смјештене кантоналне владе и двије политичке партије.

Нипошто није случајно што се у српском политичком животу избрисала јасна граница између власти и опозиције. У Србији данас већи проблем од лоше власти јесте исто тако слаба опозиција. Страначко деловање доноси добит усред пропадања државе.

Mуслимани Србије, нарочито муслимани који више нису то по националном изјашњењу, већ су постали Бошњаци, одавно се веома политички разилазе. Деведесетих година већи део исламске заједнице је био у опозицији београдском муфтији Јусуфспахићу.

У време последњих великих сукоба на Косову и Метохији уништени су и преостали трагови средњевековног Неродимља, који су пуних пет векова одолевали османској окупацији.

За Хрвате, Срби су најбољи ескапистички трип – бољи од дроге, бољи од лозе, бољи од мексичких сапуница и Манџукићевог гола. Они су најјача жижа, најбоља буника, перфектно средство да не мислимо на стварност и избјегнемо огледало.

Врло је упадљиво инсистирање на рушилачком и деструктивном карактеру бунта, насилном рушењу институција система, с циљем да се апелује на патриотске емоције бошњачког народа. Лагумџија је подсјетио да зграда Предсједништва БиХ није горјела ни за вријеме „агресије“.

Ако Европа хоће да се на дуги рок обезбеди мир и стабилност на просторима бивше Југославије и Балкана као таквог, онда би било преко потребно да омогући Србији релативно брзи улазак у ЕУ

Магистар Џомић ми је, наиме, уз остало, замерио и то што нисам одговорио на све његове критичке примедбе и примедбе других аутора из редова СПЦ. Прво што ми је у вези са том примедбом упало у очи јесте оно: «наше критике» и изостанак полемисања «са нама».