И поред оштре и јасне поделе на две исламске заједнице, ИЗуС и муфтија Зукорлић су били и остали одлучни у намери да себе прикажу као једине легитимне представнике муслимана у Србији, а избори су требали да буду један од најснажнијих аргумената.

Највећи проблем, међутим, не представљају државе на чије делове свеалбански сан претендује, већ сам тај сан, односно оно место где се сан највише запатио. То је, наравно, Косово.

И данас се из авиона види да је Аушвиц био логор смрти и геноцида. Гледајући и са земље и из ваздуха логор Јасеновац не асоцира на место злочина. Најстрашнији докази систематског злочина држе се у депоу музеја, а врте се усташки филмови, за које се, истина, каже да су пропаганда.

Поставља се логично питање: какви су то политички чистунци који се „ограђују“ од председника Додика зато што је, по њима, његова политика недовољно „инклузивна“, док се са одобравањем позивају на сецесионистички чин ин виво хирурга Хашима Тачија и његове дружине?

Докле ће залагање за очување и аутентично пре-устројство српских држава у којима већ живе готово сви Срби бити јерес? Насупрот томе, руга нам се „више од аутономије, мање од независности“ југословенска утвара у којој би, под влашћу и према кључевима осталих братских народа и народности, живели сви Срби.

Сазнања о заточеништву патријарха Гаврила Дожића и епископа Николаја Велимировића, због недовољних интересовања свјетовних и црквених историчара, остављала су утисак недоречености, нагађања, конфузних и непровјерљивих тврдњи.

Приликом погреба у Рачку припадници ОВК су одржали говоре у славу убијених као заслужних бораца ове формације, али и као следбенике идеологије стварања Велике Албаније и тако потврдили политику руководства РС.

Постоје два теоријски установљена гледишта која третирају појам настанка држава у модерној, тј. садашњој међународној заједници. Држава настаје стицањем три елемента државности: територија, становништво и власт, односно суверенитет.

Фрањо Туђман у изјавама није крио да заступа овако замишљен начин решавања српског питања – кроз радикално етничко чишћење Хрватске од реметилачких Срба, који су на својим опанцима донели српску земљу, како је говорио Стјепан Месић.