Тада сам први пут чула да су те дупле плате заправо једнаке нормалним платама у Београду, али о томе се није много писало. Дупле плате једнаке су нормалним платама због тога што су нормалне плате на Косову отприлике дупло мање од нормалних плата у Србији.

Дражен Ердемовић је припадао јединици званој 10. диверзантски одред, сачињеној од Срба, муслимана, Хрвата, Словенаца и неколико странаца. Сам одред није био у ланцу команде Војске Републике Српске. Остале његове припаднике не тражи, нити је икад тражио Хашки трибунал.

У мноштву писама и депеша које је Бранислав Нушић као српски конзул у европској Турској из Косовског вилајета слао влади у Београду, или српским дипломатским представништвима, једна реч била је тако честа и незаобилазна: зулуми.

Једнаки третман за жртве масакра уколико они нису Европљани (па и да су муслимани), за сада личи на немогући сан. Нема свечаних резолуција у знак поштовања и сећања на хиљаде авганистанских ратних заробљеника који су били помлаћени као животиње.

Док се у Београду прича о промени граница, док се с времена на време зачује како наша дипломатија тргује југом Србије, а Срби са севера се надају да ће остати или постати део Србије, неко одрађује тачку по тачку своје стратегије остварујући циљ.

Било је, сасвим сигурно и у Стајићеву и у Бегејцима и још понегде, ружних ствари, злостављања, мучења, убистава, али треба имати много храбрости и дрскости па таква места у Србији прогласити ''концентрационим логорима''.

Држава у којој живимо је име, место, језик и становништво наследила од оствареног вековног сна. Али Србија која је најгорој деци брижна мајка, а најбољој зла маћеха није Србија св. Саве. Ово није Србија домаћина, већ лоших ђака, нерадника, превараната и злочинаца. Ово није наша Србија!

Последњи начелни договор Додика и Лагумџије о упућивању закона о подели војне и државне имовине у Парламентарну скупштину БиХ заснива се управо на „Бањалучком споразуму“, па су, зато, и Босићеве критике на њихов рачун утолико неуверљивије, јер је и сам Босић потписник тог споразума.

„Српски ревизионисти“ желе да се грађански рат опише онако како је изгледао, а не како то чини идеолошки и политички острашћена комунистичка мањина, која је победила и истребила своје неистомишљенике и противнике. 

Дакле, најпре би се могло рећи да је пропашћу политичких преговора у Бриселу почела унутрашња политичка борба за гласове Бошњака на изборима следеће године. То упућује на закључак да ће било какав договор о провођењу пресуде “Сејдић, Финци” бити осуђен на неуспех у Парламенту БиХ.