Полемике | |||
Весић и даље нема одговор на суштинска питања Београда - зато клевеће и вређа |
четвртак, 31. август 2017. | |
Морам да признам да сам као грађанин Београда и Србије разочаран “одговором” градског менаџера Горана Весића на моје аргументоване критике његове “визије” развоја града, као и његовом “реакцијом” на моје предлоге, који су у складу са историјском и провереном улогом Београда. Изненађен сам вулгарним тоном “одговора”, у коме нема ни трагова цивилизованог дијалога, аргумената и стручне дебате. Читаоци Политике су, на жалост, остали ускраћени за одговоре градског менаџера о суштинским питањима: зашто економска активност у Београду замире, зашто су огроман простор у најужем центру града (Савамалу) изузели из јурисдикције српских судова, зашто Београђани плаћају најскупље грејање у Европи, зашто не постоји адекватно управљање отпадом, зашто се градска лука измешта тамо где нема пруге, зашто Инфостан наплаћује 9% провизију на рачунима грађана, зашто одбијају концепт градске железнице која би коштала колико једна-једина линија тешког метроа, зашто се београдски аеродром без економског резона даје у концесију странцима, ко је послао маскиране батинаше да ноћу руше објекте у градском језгру, зашто сви наши суграђани нису прикључени на водоводну и канализациону мрежу, зашто Београђани удишу ваздух лошег квалитета, зашто се социјална давања најугроженијима смањују…низ би се могао наставити у недоглед. Ако је постављање ових питања и предлагање решења, за г-дина Весића “дрскост” и “безобразлук”, онда он показује нескривени презир према слободном изражавању и демократском друштву. Господин Весић мисли да ће вређањем мене и мојих колега избећи одговор на ова питања. Да ли г-дин Весић и његови властодавци тако замишљају тај фамозни “унутрашњи дијалог” са опозицијом и невладиним сектором? Грађани нека сами просуде да ли је ово адекватно понашање једног одговорног градског менаџера. Нећу се бранити од личних напада г-дина Весића. Признајем, био сам сарадник Министарства спољних послова у времену његових мерљивих успеха и део тима који је изборио за Србију председавање ОЕБС-ом, као и Генералном скупштином УН. Учестовао сам и у кампањи српског представника за избор Генералног секретара УН, коју смо завршили као други у свету. Цео живот се борим за систем у коме се људи оцењују искључиво према резултатима, па се надам да ће г-дин Весић следећи пут говорити мало и о својим “делима”. Нек, за почетак, одговори на питање о броју запослених у индустрији у Београду, као и о количини претовара у београдској луци. Одговор на ово питање би читаоцима Политике дефинитивно разјаснио дилему чија визија Београда је исправна. Не желим ни да “браним” Вука Јеремића, он је избором на место председавајућег Генералне скупштине Уједињених нација и са 9 гласова у Савету безбедности за место челног човека УН, доказао колико вреди. Уколико г-Весић верује само “суду своје партије”, нек погледа изјаву Александра Вучића из 2014. године, да је “Вук Јеремић на позицији председника Генералне скупштине Уједињених нација обавио значајан и важан посао за Србију и допринео подизању њеног угледа у међународној заједници”. Додаћу само да је ружно да се г-дин Весић позива на покојног премијера Ђинђића, прво зато што то пристојан свет не ради, а друго јер ни он сам не би разумео коме и с каквим удворништвом г-дин Весић данас служи. Не чуди ме ни што се г-дин Весић, ничим изазван, упорно позива на г-дина Прелетавчевића, јер вероватно види значајне сличности са ликом кога глуми г-дин Максимовић. Вредан је и савет г-дина Весића да је потребно да победимо на фер и поштеним изборима. То нам је и намера. Али избори нису у директној вези са мојим текстом. На аргументе се одговара аргументима, не изборима. Број одборника не може да оправда мањак резултата или упропашћивање града. Узгред, не могу да прихватим лекције од г-дина Весића о демократији, из два разлога. Први је што његови властодавци одбијају разговоре о фер и поштеним изборним условима. Други је што је оваквим одговором г-дин Весић оповргао претпоставку да је његов властодавац градска скупштина и већина у њој. Он нас заправо обавештава да је његов властодавац једна особа, која није члан градске скупштине. Такође, не разумем зашто г-дина Весића вређа реч “властодавац”. Па он је за најмоћнијег човека града постављен декретом, а није изабран својим именом и презименом од стране грађана. Позивам зато г-дина Весића да јавно прихвати кандидатуру Српске напредне странке за градоначелника Београда. Тако ћемо видети да ли су Београђани заиста задовољни његовим радом и правцем у коме град иде. Видети још: Одговор Весићу или Београд је одувек на рекама |