Za široko patriotsko okupljanje, a ne za strančarenje i cenzus alpinizam

Obzirom na ogromno ekonomsko i socijalno nezadovoljstvo građana Srbije  ostavka Aleksandra Vučića i raspisivanje prevremenih izbora zvuči kao logičan redosled događaja u jednoj briselskoj koloniji koja se zove Srbija. Jer gledajući na ove izbore kroz dioptriju interesa Zapada ovi izbori imaju svoju jasnu svrhu a to je – potpuna ekonomska, vojna, politička i kulturna okupacija Srbije. U tom interesu su ovih dana aktivirani svi stari i novi, javni i tajni puleni zapada premreženi na različitim pozicijama u vlasti i opoziciji.

Svi mi koji se nalazimo na patriotsko nacionalnoj strani se zbog toga  nalazimo između čekića i nakovnja. Nalazimo se u hamletovskoj dilemi da li učestvovati na ovim i ovakvim izborima (i tako indirektno dati legitimitet trulom sistemu koji nas dugoročno uništava) ili na istima  ne učestvovati (čime bismo došli u opasnost da zbog političkog puritanstva budemo potpuno marginalizovani).

U prilog ozbiljnosti dileme pred kojom smo se našli govori činjenica da izbori dolaze u trenutku kada je nacionalna scena manje-više iscepkana, iscrpljena i oslabljena dugogodišnjom medijskom izolacijom, finansijskim poteškoćama i veoma često besmislenim međusobicama. Iz tih razloga nikome od nas ovi izbori nisu bili potrebni, kao što nisu potrebni ni budžetu Srbije, a ni našim građanima.

Zato je jedino smislen izlazak na ove izbore ukoliko se on ostvari u najširem mogućem patriotskom ukrupnjavanju i objedinjavanju. Dakle, samo na taj način izlazak na izbore ima svoj smisao: da zajedničkim snagama pokušamo da promenimo strateško pogrešno opredeljenje Srbije ka pogubnim Evroatlantskim integracijama. U ovom trenutku, činjenica je da jedino na parlamentarnim izborima, teoretski, možemo izboriti pobedu kojom će Srbija napustiti pogubne EU i NATO integracije i krenuti na put povratka sebi i svojim prirodnim prijateljima i saveznicima (kao što je Rusija),  sa kojima će ostvariti istorijski ekonomski i geostrateški interes naše države i naših građana.

Ta promena kursa Srbije treba da bude ključni cilj svih nacionalno osvešćenih i patriotski opredeljenih ljudi. Ako izbori predstavljaju korak u tom pravcu, onda na izborima treba učestvovati i na njima, ako je moguće - pobediti.

Da bi ovaj zadatak uspešno izvršili neophodno je ispuniti nekoliko uslova. Prvi i osnovni je: probuditi građane iz letargije i apatije i pozvati ih da glasaju za realnu mogućnost da se posle izbora promeni politika u Srbiji na bolje na način da oni jasno prepoznaju da od toga imaju opipljive koristi.

Međutim, buđenje iz sveopšte anesteziranosti naroda nećemo moći da ostvarimo ako se budemo borili samo za prelazak izbornog cenzusa, što je trenutna tužna situacija svake patriotske stranke ili stranačke koalicije koja sama ide na izbore. Jer zašto bi građani rodoljubivog opredeljenja uopšte izlazili na izbore ako bi svojim glasom rešavali sindikalni problem finansiranja nekih stranaka i nameštenja partijskih rukovodilaca u poslaničke klupe, plate i privilegije, a da sve drugo ostane isto? Nije li to toliko puta viđen scenario u našoj političkoj praksi?

Ovih dana smo svedoci niza pozivanja rodoljubivih organizacija na "patriotsko" okupljanje. Otvoreno izražavam sumnju da su ti pozivi iskreni pre svega jer nisu upućeni svima koji imaju težinu u rodoljubivom javnom mnjenju. Ti pozivi su neiskreni i zato što nisu pravo okupljanje i sabiranje svih rodoljuba, već se sve svodi na stranačku trgovinu poslaničkim mandatima. Ovi pozivi nisu iskreni pre svega jer pozivaju da se pomogne jednoj stranačkoj koaliciji da uđe u Skupštinu i tako postane samo deo sistema i tako - samo deo problema a ne početak rešenja problema koji imaju i Srbija i njen narod. Zašto bi građani uopšte glasali za to ?

Jasno je ova vrsta sindikalnog organizovanja ništa ne znači građanima koji su rodoljubivo opredeljeni jer suštinski neće promeniti ništa u njihovim životima, već će, naprotiv, samo pojačati osećaj gorčine, nove prevare i gađenja. Dakle, cenzus alpinizam neće oboriti ovu Vladu ni ovaj režim, kao ni pogubnu okupacionu politiku protiv Srbije i srpskog naroda koja se vodi u kontinuitetu od 5. oktobra 2000.godine.

Zato, jedino veliko okupljanje rodoljubivih snaga može da pokrene građane Srbije koji dele naša uverenja da izađu na izbore i da omoguće takav uspeh koji će strateški opredeliti Srbiju nasuprot evroatlantskih integracija. Jedino kroz jačanje i iskreno okupljanje patriotskih snaga imamo šansu da nađemo izlaz iz haosa koji je ovaj režim stvorio.

Zato od najjačih stranaka u rodoljubivom biračkom telu, a samim tim i najodgovornijih za ovo okupljanje svih rodoljubivih snaga, očekujemo sledeće:

-         Da pozovu sve organizacije rodoljubivog opredeljenja (jasno opredeljenih protiv evroatlantskih integracija kao i za savez sa Rusijom) na okupljanje i zajednički nastup na predstojećim izborima. Svaki rodoljub i patriota u tom sabiranju je važan – nema ni „malih“ ni „suvišnih“ u borbi za slobodnu Srbiju koja nam predstoji.

-         Da pregovore o zajedničkom nastupu otvore za javnost tako da rodoljubiva javnost jasno vidi ko od „malih“ organizacija se ponaša ucenjivački, bezobrazno i nerealno, a ko se od „velikih“ stranaka ponaša tako da nacionalni interes podređuje interesima svoje stranačke vrhuške.

-         Da ovo učine hitno jer je vremena malo ako se želi istinsko okupljanje svih rodoljubivih snaga i svako odugovlačenje je dokaz da se ovo okupljanje istinski ne želi.

Samo na ovaj način bi nosioci okupljanja rodoljubivih snaga pokazali građanima koji dele naše vrednosti da se od onih koji nas guraju u EU i NATO razlikujemo  ne samo u parolama nego i u praksi odnosno u načinu kako ćemo voditi politiku.