Ако се осврћете на овакав злочин, у којем је директан починилац (НАТО) имао нељудску, изопачену помоћ онога ко би требало да је жртва (Милановић), не смете да штедите ниједног учесника. Ко је више крив? Сулудо питање, јер је било ко од њих двојице могао врло лако да спаси животе несрећних радника.

По оцени Федералне миграционе службе Русије, за последње три године из земље се трајно иселило 145.000 грађана. То су само они који су се пријавили наведеној служби. А колико је оних који нису дошли да се опросте?

Али најзанимљивије од свега је недостатак већих реаговања на његову формулацију и помен ,,клечања'', чиме је сам наметнуо поређење са Брантом. Србија ни у једном историјском моменту није личила на Немачку Трећег Рајха, и свако такво поређење је крајње злонамерно, а пристајање на такво поређење је или глупо или политички неписмено.

Расизам и фашизам су методе деловања, а не ставови и мишљења. Oни се испољавају управо када неко изузетно моћан и утицајан почне наглас да грми како су угрожене темељне вредности цивилизованог света, чију перјаницу представља управо он сам, са својом државном апаратуром и ратним арсеналом.

То су све они, дубоко реакционарни и злобно-опасни, кругови у којима Аплбаум и живи и дише. Оно што он доноси у покрет “Окупирајмо Волстрит“ је злобно и бесно непријатељство према радничкој класи и социјализму.

Све и када би Срби желели да послушају владу Србије да прихвате оно што је она обећала у Бриселу, то је немогуће спровести без тешких ломова, чак и унутар породица. Из ове накарадне одлуке владе, рађа се мноштво животних проблема. 

Како фундаменталн принципи, тако и схватања о себи Немачке и централне Европе се јако разликују. Елите тих других земаља можда воле да себе замишљају као да су на првом месту Европљани – али њихове јавности знају да то није тако.

Русија је држава која се у међународној политици води сопственим интересима, што се иначе и подразумева у међународним односима, иако би многи у Србији желели да није тако.