Оно заправо најинтересантније на овом ученом скупу посвећеном планирању развоја српске културе, био је његов језик. Али, притом се треба одлучити да ли смо за "топ-даун" или "ботом-ап" стратегију културног развоја. Само, ко врши "мониторинг" и "евалуацију" онога што на тај начин српској култури чине?

Четири године од сусрета са Гадафијем, Никола Саркози се у Бенгазију срдачно ухватио за руке са Дејвидом Камероном и председником либијског Прелазног националног савета, уз коментар да у Либији има “још посла”. Западне и француске компаније се сада спремају.

Јасно је да Бојан Пајтић има већ уиграну поставу оваквих политичких аналитичара и теоретичара војвођанске аутономије који ће бранити његову борбу за поштовање уставне позиције Војводине, без обзира што се она сада ослања на одбрану природног и историјског права грађана Војводине на аутономију. 

Дискриминација би могла да буде и то што је Делта, најзад, добила дозволу за изградњу трговачког центра у Љубљани, али уз услов да изгради спортску дворану и фудбалски стадион. Шта би фалило да смо ми у Србији условили Меркатор изградњом мостова и концертних дворана?

Решење је могуће или путем изградње јединствене светске државе, где ће доминирати наднационални органи власти и други транснационални субјекти, или стварањем светског поретка.

Konačno mi je pao kamen sa srca, i konačno je prekunuta ova agonija. Srbija će konačno moći da se okrene sebi i Evropskoj uniji i svom napretku.

 (Amon Ra, 19. april 2013 17:23)

Пошто се иза идеалистичке љуштуре ЛДП-а крије крајње реал-политички садржај, хедонистички стил живота њеног лидера, нешто је сасвим природно. А што се фанатизма тиче (заслепљености извесним убеђењима која се остварују по сваку цену) он неретко постоји и без стварних идеала.

Чињеница је да је амерички страх оправдан не због тога што ће Кина извршити инвазију на обале САД или својим нуклеарним пројектилима угрозити животе америчких грађана, већ зато што је Кина постала озбиљна војна сила.