На домаћем плану последња фаза бриселских преговора је кореспондирала са најавом Бојана Пајтића да ће Скупштина АП Војводине усвојити Декларацију о заштити уставних и законских права АП Војводине. Разни фактори су изнели опречна мишљења.

Вама у Србији: Ви сте прави пријатељи Либије, и ви сте уз мене. Не очајавајте, пацови су окачили заставу само на једну зграду од милион. Ви можете изрезати заставу од зелене тканине, у размери 2:1 – и то је ваша застава, застава народне власти, наде, истине и будућности.

У свему је ипак најбизарније то што, како на старту, тако и током дугог и неизвесног европског путовања, изостају озбиљне јавне дебате шта се конкретно добија, а шта губи укључивањем у ЕУ. Уместо тога, систематски се шири магловита визија о томе како ћемо испуњавајући европске услове "сваки дан у сваком погледу све више напредовати".

Све веће продирање Запада и западњаштва на Балкан смањили су хитност да се Србија интегрише у ЕУ – а то значи да путања Београда до чланства у ЕУ, ако се Београд за њу определи – неће бити нимало лака.

Јер кад Бојан Пајтић каже да ће скупштина у среду усвојити, без да се то налази на дневном реду, а нити један од посланика не зна садржину Декларације, онда је сасвим извесно да ће се ових дана у Бановини много кафе и киселе попити, у циљу састављања што декларативније декларације у циљу изазивања покрајинске и републичке сикирације.

Веровање у “Арапско пролеће“ помогло је да се уобличи и политика Европе и Америке у том региону и читавом свету. Ако се покаже да су претпоставке биле недовољне, или чак погрешне, онда ће настати како регионалне, тако и глобалне последице.

Овде је било пуно судбинских момената и преломних тренутака, а Србија је ипак некако преживела све њих, није доживела пропаст која се прогнозирала. И то без иједног пријатеља са запада, који никада и нису били бројни.