На истом трагу, недавно је Весна Пешић подигла прашину у јавности експлицитном подршком Дачићу, идући чак дотле да „човека из Житорађе“ егзалтирано пореди са Черчилом и Де Голом?! 

У случају Уроша Мишића ради се о демонстрацији полицијске охолости. Некоме је пало на памет да покаже шта се дешава са онима који насрну на недодирљиву полицију, ма каква она била. Несумњиво је цео истражни поступак тако монтиран да се момку натовари на леђа све и свашта.

Свет је данас опасније место, јер дугорочни плодови политике Саудијске Арабије и Турске по немуслимане - у Европи пре свега - имају потенцијал да се покажу погубнијим и поразнијим од ма каквих срушених кула.

Циљ актуелне владе је, да парафразирамо Вучића, војна неутралност и политичко опредељење за чланство у ЕУ. Изгледа да ни за ову власт та фамозна Европска унија нема алтернативу. Међутим, ниједна од новопримљених држава у ЕУ то није постигла а да претходно није постала чланица НАТО пакта.

Албанци имају сувереност и недељивост Косова које гарантују трупе НАТО, чије институције и главне чланице листом признају албанску државу. Најзад, Албанци имају и војску. А ми? Шта ми имамо?

После првобитне акумулације капитала, најважнија улога и мушкарца и жене у друштву је да морају да раде да би власницима зарадили паре а себи (и евентуално својој деци) друштвено-природни опстанак.

Односи Србије и Русије развијају се узлазном линијом у енергетици, инфраструктури, инвестицијама, војно-техничкој области, култури. Ипак, могућности ни из далека нису искоришћене. Очигледно је потребно још више обостраних иницијатива. 

Пролази време, ма какве илузије имали у Вашингтону, када је било довољно да амерички амбасадор подвикне нашим политичарима. Пре или касније то ће схватити и они. Зато би било добро да уместо дипломатске охолости, поново буде мало више културе.

Амерички патриотизам прати осећање које би се прикладније могло назвати национализмом, иако Американци само изузетно за себе користе ту ознаку. Неименовани национализам на који наилазимо у САД иде скупа са америчком „изузетношћу“.

Покушао сам да укажем да се цела ова афера Дачић може посматрати у контексту унутрашњополитичке борбе, распореда снага пред евентуалне предстојеће изборе. Поред ове намене окренуте ка споља, овакве афере имају и улогу рашчишћавања односа и положаја међу кључним делатницима.