„Битка“ за Сребреницу

Иако је до локалних избора у БиХ остало око седам месеци, питање општинских избора у Сребреници још се држи отвореним због захтева бошњачких политичара да и предстојећи избори у тој општини буду одржани по посебним правилима само за ту општину, истим као пре четири године. Српски политичари се томе противе, јер не виде разлог да петина локалних Бошњака који данас живе у сребреничкој општини одлучујe у име преостале четири петине Срба, тим пре што се локални Срби годинама жале да их локалне бошњачке власти заобилазе у послератној обнови Сребренице.

Елем, пре четири године водећи српски политичари су рекли да последњи пут прихватају да се општински избори одрже по посебним изборним правилима, која су подразумевала да на изборима могу гласати сви који су у Сребреници имали пребивалиште по попису из 1991. године. Тако су Бошњаци добили апсолутну власт и у последње четири године, а сада тврде да имају морално право да то поново захтевају. “За Сребреницу у којој се десио геноцид, мора се применити изборни процес из 2008. године”, изричити су у СДА[1]. Уколико се, пак, догоди да њихови захтеви не буду услишени, и у СДА и у осталим бошњачким политичким партијама и удружењима бошњачких жртава тврде да би тиме био “финализиран пројекат који је имао за циљ уништење Бошњака”. “Без обзира на то ко буде донео одлуку и како је донео или наметнуо, ми нећемо дозволити да владају тамо они који су починили злочин и геноцид”, каже Мунира Субашић, председница удружења „Мајке енклава Сребренице и Жепе”, истичући да очекује “интервенцију међународне заједнице”[2].

СДА и остале партије Бошњака затражиле су отворено од ОХР-а да наметну посебна изборна правила за Сребреницу, уколико се српски политичари буду опирали њиховом захтеву. Но, у РС одбацују и захтев Бошњака и могућност наметања. “Никакве измене Изборног закона РС у том погледу неће се десити и локални избори у Сребреници биће спроведени према важећем закону. Мислим да то не може нико ни да наметне и да би било илузорно очекивати да високи представник може учинити било шта по том питању. Имајући у виду осетљивост самог питања Сребренице, ми смо на то пристали пре четири године последњи пут и сада би поново то био покушај неке нове недоследности у смислу ранијег договора о томе”, поручио је председник РС Милорад Додик[3].

Убрзо је Додика и Младена Босића, председника СДС-а, најјаче опозиционе странке у РС, у Бањалуци посетио амерички амбасадор у БиХ Патрик Мун, тврдећи да су локални избори у Сребреници и даље “осетљиво питање, не само за људе у овој земљи него и широм света”. “На састанцима је речено да ће бошњачки и српски лидери заједно радити да би омогућили мирне изборе који ће служити свим грађанима Сребренице”, рекао је Мун[4]. Али, Додик и Босић су опет поновили да неће бити промена Изборног закона РС због локалних избора у Сребреници[5].

Остало је, међутим, нејасно да ли се тиме окончавају притисци амбасадора западних земаља на српске политичке вође да још једном изађу у сусрет захтевима Бошњака: за одлуку о промени, изнуђену или наметнуту, остало је м

ање од месец дана, јер се након тога Изборни закон РС, просто, не може мењати. Не би било необично, а ни први пут да се притисци у том смеру наставе до последњег дана, баш као пре четири године, када је Додик малтене у последњи час пристао на уступак Бошњацима.

Овога пута, међутим, изгледа да су Срби јединственији и упорнији него икада пре у намери да на 

изборима истакну једног кандидата за начелника општине Сребреница, те да освоје локалну власт. Све важније српске политичке партије у Сребреници већ делују јединствено путем једног координационог одбора, нудећи озбиљне аргументе за тврдњу да су у протекле четири године, као и годинама раније, Срби били дискриминисани у процесу обнове Сребренице[6]. С друге стране, нико међу локалним Бошњацима није оспорио те аргументе, изузев што су појединци покушали да одговорност подједнако распореде и на бошњачке и на српске политичаре[7], иако је утицај ових других био неупоредиво мањи.

Локални Срби сада кажу да су решени да се изборе за равноправан третман у обнови својих срушених кућа и насеља, истичући да су до сада новац за обнову добијали превасходно од власти РС, док су их страни донатори углавном заобилазили. Породице српских жртава такође очекују равноправан третман, наводећи да они не желе да умањују страдање Бошњака. “Србима није у интересу да негирају шта се десило Бошњацима у Сребреници, али је интерес да сви злочини буду представљени истинито и да се помиње и страдање Срба”, тврде у сребреничком одбору Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС[8].

Чињенице да су Хашки трибунал и Суд БиХ злочине над Бошњацима оквалификовали као геноцид те да су до сада казнили велики број ратних вођа и припадника ВРС за те злочине, док, с друге стране, до сада није кажњен ама баш нико за злочине над Србима на подручју Сребренице – говоре у прилог тврдњама локалних Срба о одсуству равноправног третмана жртава рата на том подручју. То би, напокон, могао да буде један од разлога да се Србима који данас живе у Сребреници не одузима право да, без обзира и на то што су убедљива већина, буду обештећени за претрпљене ратне страхоте, равноправно са Бошњацима. Политичка пракса је показала да прилику за то могу добити једино ако њихови представници на демократским изборима освоје извршну власт у Сребреници. Такође, то је прилика да и њихови изабрани представници покажу да су, за разлику од досадашњих бошњачких локалних власти, подједнако осетљиви на свакодневне муке свих становника Сребренице, и Срба и Бошњака. То је, заправо, истински морални испит сребреничке данашњице и било би антидемократски да буде одложен страном интервенцијом. На судску истину о страдању и на казне злочинцима, породице српских жртава чекаће, ипак, много дуже и питање је да ли ће ишта од тога дочекати, имајући у виду ослобађање Насера Орића у Хашком трибуналу и незаинтересованост Суда БиХ да казни починиоце злочина над сребреничким Србима. Али, ако и упркос томе Срби који данас живе на подручју Сребренице показују вољу и отвореност да помогну и себи и комшијама Бошњацима – било би сасвим погрешно забранити им да добију прилику да за то и преузму одговорност.