„Bosanski Hamas“ zagledan u Gazu

(Novi reporter, 8.6.2010)

Čim se pročulo o prvim žrtvama upada izraelske vojske na nekoliko brodova iz konvoja koji je prenosio „humanitarnu pomoć” Palestincima u pojasu Gaze, u Sarajevu su izbile prve, „spontane” demonstracije protiv „izraelskog terora”. Nekoliko stotina Turaka, Palestinaca i Bošnjaka, uglavnom mlađih, prošetalo je centrom Sarajeva noseći svoje što nacionalne, što državne zastave, uzvikujući što antiizraelske, što propalestinske parole, među kojima je, svakako, najzvučnija bila „Mi smo Palestina”.

Sarajevski paralelizam

Toliko je sve bilo „spontano” da je i izvesni Edvin Ćudić tvrdio da je sve ispalo slučajno, iako se predstavio kao koordinator tog protesta. Istog dana oglasio se i predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić tražeći, je li, hitnu istragu protiv države Izrael, no kako na njegov „apel” u Njujorku niko nije obraćao pažnju, ubrzo se oglasio i drugi član Predsedništva Željko Komšić koji je i doslovno ispoljio sopstveno ogorčenje. „Ovaj napad na humanitarce priziva najcrnja sećanja iz nedavnog ratnog iskustva BiH. Svi koji su upoznali zlo okruženja i izolacije znaju šta znači humanitarna pomoć i vrednost ljudskih života u vremenu kad su humanost i nesebičnost toliko potrebni”, naglasio je Komšić.

Bilo je to dobro zagrevanje za sledeće demonstracije koje neće biti onako „spontane” kao prve, ali će izmamiti toliko spontane reakcije demonstranata da neće ostaviti mesta sumnji da tu nije reč samo o podršci nesrećnim ljudima u pojasu Gaze. Jeste da niko nije glasno isticao parolu „Svi smo mi Hamas”, no biće da su to podrazumevali oni što su nosili transparente poput „Mi smo svi Gaza i Jerusalim” ili, recimo, „Slobodna Palestina, prokleti Izrael”. Pod takvim transparentima, ogrnuti čuvenim maramama „palestinkama”, uzvikujući „Alahu egber”, trećeg juna predveče centrom Sarajeva prošetale su hiljade Bošnjaka složni u svom crno-belom uverenju da sirote Palestince, koje u Gazi predvodi humanitarna organizacija pod nazivom „Hamas”, tlače zli cionisti koji se bezrazložno plaše hamasovskih pretnji da Izrael treba zbrisati sa lica zemlje.

„Ja sam vojni penzioner, svi smo ovde došli da damo podršku našoj braći. Ovo što radi Izrael, radili su samo fašisti. Niko drugi“, sasvim mirno je novinaru rekao jedan od osnivača „Patriotske lige“, jedne od nekoliko organizacija čije se članstvo pojavilo na demonstracijama. Njegov malo stariji drug bio je još kraći. „Doš'o sam da podržim Palestince, moju braću po islamu“, povikao je. Treći anketirani učesnik već je povukao paralelu sa ratom u BiH. „Ono što smo mi doživeli 1991. i 1992. godine, to već 62 godine doživljavaju naša braća u Palestini. A ovaj genocid i urbicid što se sad desio na ovim brodovima - to osuđujemo svi skupa“, podvukao je još jedan bošnjački ratni veteran, ostavljajući nas bez objašnjenja o „genocidu i urbicidu na brodovima“. Slično su govorili i njegovi ostali ratni drugovi, razlikujući se između sebe samo po imenu udruženja ispred kojeg su došli. Sem pomenute „Patriotske lige“ bili su tu, dakako, i iz „Zelenih beretki“, pa nosioci „zlatnog ljiljana“ i nešto manje poznatog „Udruženja boraca ‘Gazi Husrev-beg‘”, na čijem se čelu, inače, nalazi najpoznatiji radikalni imam među balkanskim muslimanima Nezim Halilović-Muderis. Njega, istina, niko nije primetio na demonstracijama, ali ga je vrlo uspešno zamenio uticajni funkcioner SDA Bakir Izetbegović.

A ko je čuo Izetbegovića, ogrnutog „palestinkom“ i sa objašnjenjem bošnjačke paralele Sarajevo-Gaza, mogao je slobodno pomisliti da sluša još jednog ovdašnjeg „hamasovca“. „Ovde sam, normalno, zbog podrške poniženim Palestincima u Gazi, ljudima kojima je oteta zemlja, oteta sloboda, oteti životi, koji su sad pristisnuti, dovedeni u jednu beznadežnu poziciju ovom blokadom. Namerno ih priteruju uza zid ne bi li napravili incidente, pa da ih onda ponovo poubijaju kao prošlog januara. Između Sarajlija koji su bili u obruču za vreme rata u BiH i ljudi koji su sad u Gazi se, svakako, može povući paralela“, mirno je ustvrdio Izetbegović mlađi.

E, a kad su svi lepo došetali do Baščaršije, na direktnom linku se pojavio jedan od učesnika propalestinskog konvoja, burno pozdravljen od okupljene braće i ispričao im istu priču koju je pričao turski šef diplomatije Ahmet Davutoglu u Savetu bezbednosti UN-a. Za razliku od Njujorka, gde su raspolagali još nekim informacija sem Davutogluovih, na Baščaršiji se, valjda od te silne ljubavi za braću u Gazi, nije moglo čuti ko su „turski humanitarci“ koji su nameravali da „probiju blokadu“ Gaze.

Možda baš zato što se to manje-više dobro zna među demonstrantima, a oni nikako ne nalaze potrebe da svoja saznanja podele sa onima koji, je li, nisu posvećeni toj „humanoj misiji“.

Razmena „humanitarne pomoći“

Ovi posvećenici o turskoj „Fondacija za ljudska prava i slobode i humanitarnu pomoć”, koja je organizovala konvoj brodova za Gazu, govore u superlativima. Nedavno se i Vakufska direkcija Islamske zajednice u BiH, na čijem čelu se nalazi već pominjani Nezim Halilović-Muderis, javno zahvalila Fondaciji na pomoći u obnavljanju više islamskih verskih objekata u Sarajevu, a u opisu trenutnih poslova nalaze se još i “projekti” u Srebrenici, Goraždu, Ilijašu, Zenici i Visokom. Ono što poklonici rada, a Fondacije ne ističu baš rado jeste da su pre 13 godina u Turskoj tadašnje vlasti u kancelariji ove organizacije u Istanbulu zaplenile veliku količinu naoružanja, eksploziva, uputstava za izradu bombi, zastava i džihad poruka, a pronađena je i dokumentacija prema kojoj je zaključeno da su članovi organizacije planirali terorističke napade u Avganistanu i Čečeniji. U međuvremenu, u Turskoj su se vlasti promenile, a „Fondacija za ljudska prava i slobode i humanitarnu pomoć” postala je, maltene, poluzvanično telo islamističke vlade za pomoć muslimanima širom sveta. U Izraelu, međutim, ne veruju da se fondacija bavi isključivo humanitarnim radom i sumnjiče je za podržavanje terorističkih aktivnosti, pošto fondacija održava prisne veze sa „Hamasom”.

Proizraelski izvori, čak, tvrde da se u džamijama pod okriljem Islamske zajednice u BiH sakuplja novac koji se, posredstvom raznih „humanitarnih organizacija”, šalje vlastima „Hamasa” u Gazi. A u Sarajevu, izgleda, niko ne dovodi u pitanje da li se taj novac možda koristi i za naoružavanje i obučavanje terorista, a ne samo u humanitarne svrhe. Onima koji šalju novac to je, je li, sasvim normalno, jer, kao ni zvanična Turska, ne misle da pomažu teroriste, već „oslobodioce”. Jer, oni su uvereni da je u borbi za „oslobođenje” sve dozvoljeno kako u Gazi, tako i u Sarajevu: tamo protiv izraelskih „terorista”, a u BiH protiv “domaćih izdajnika”. Još samo da i „bosanski Hamas” proceni kad je trenutak za „konačni obračun” sa protivnicima „bosanske Palestine”. Pa da prvi „šehidi” krenu...