Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Избори у РС – раст СДС-а, пад СНСД-а |
понедељак, 08. октобар 2012. | |
Према прелиминарним, незваничним и непотпуним подацима Централне изборне комисије БиХ, на локалним изборима у Републици Српској, СДС је што самостално, што уз подршку осталих странака освојио начелничка места у Добоју, Бијељини, Прњавору, Челинцу, Петрову, Лопарама, Угљевику, Рибнику, Теслићу, Осмацима, Шековићима, Власеници, Братунцу, Сокоцу, Хан Пијеску, Источном Старом Граду, Трнову, Рогатици, Вишеграду, Невесињу, Гацку, Чајничу, Берковићима и Љубињу. СНСД је освојио начелничка места у Бањалуци, Зворнику, Новом Граду, Лакташима, Дервенти, Броду, Вукосављу, Модричи, Мркоњић Граду, Гламочу, Источном Новом Сарајеву, Калиновику, Билећи и Милићима. Удружене опозиционе странке око СДС-а освојиле су начелничка места у Градишци, Српцу, Козарској Дубици, Палама и Шамцу. Заједнички кандидат опозиције из ПДП-а постао је градоначелник Требиња, нови начелник Фоче је заједнички кандидат СДС-а и СНСД-а, док је коалиција СНСД-СП освојила начелничко место у Петровцу. Вођа ДНС-а Марко Павић је нови-стари градоначелник Приједора, а та странка задржала је и малу општину Оштра Лука, те од СНСД-а “преотела” Дрвар у Федерацији БиХ. Не би требало занемарити ни самосталну победу кандидата малих странака: кандидата Народне демократске странке у Шипову и прву победу Српске напредне стране у Језеру. Истовремено, СРС РС за победу свог кандидата у Рудом може да захвали и осталим опозиционим странкама. (Не)оправдана очекивања Дакле, када је реч о изборима за градоначелнике, једина велика промена забележена је у Требињу, где је СНСД био фаворит, јер је опозиција имала два јака кандидата, што је упућивало на расипање гласова. Међутим, огромна излазност у Требињу допринела је да оба опозициона кандидата забележе одличне резултате, при чему је независни кандидат Небојша Вукановић остварио изванредан резултат, јер је – без своје странке и без подршке иједне друге странке – остао на трећем месту, али тек за неколико процената мање гласова од другопласираног кандидата СНСД-а. Такође, тешко је било очекивати да ће кандидат коалиције СДС-ДП успети да победи кандидата СНСД-а у Шамцу и тај резултат упућује да кандидати који су на прошлим изборима изгубили, сада могу да победе, истина у коалицији, као што је то учинио Мирко Лукић. Сви други резултати су се мање-више могли очекивати. Да је било коалиције СДС-ДП и у Бањалуци - уз подршку осталих опозиционих странака дату Драгану Чавићу и Ненаду Стевандићу - кандидат СНСД-а Слободан Гаврановић не би био ни близу градоначелника. Показало се да је Бањалука највећи промашај опозиције, иако и СДС и ДП имају разлога да буду задовољни резултатима: СДС ће бити снажно присутан у Градској скупштини, а Чавић је забележио веома добар резултат. Но, ипак, и једнима и другима то би требало да буде слаба задовољштина пред чињеницом да су, рецимо као у Шамцу, могли имати заједничког кандидата. Ако им је заиста било стало да „добију“ Бањалуку, као што су тврдили. Вредан пажње је и резултат СДС –а и ПДП-а на подручју Источног Сарајева, где су, упркос разједињености на два места, забележили бољи резултат него пре четири године: у пет од шест општина те две странке ће, уз помоћ још понеке мање странке, имати власт, што значи да ће из истих редова бити и градоначелник Источног Сарајева, који се бира у Скупштини града у коју се делегирају одборници из шест општина. Победе Миће Мићића у Бијељини, Обрена Петровића у Добоју и Марка Павића у Приједору нису никога изненадиле, тим пре што су ова тројица просто „одували“ своје противкандидате. Истина, имају ту заслуга и оне странке коју су подржале победнике, првенствено оне које су подржале Мићића. Даље, могле су се очекивати победе опозиционих коалиција у Козарској Дубици, Градишци и Српцу, тако да ће НСП, упркос поразу Здравка Крсмановића у Фочи, у Српцу имати „свог“ начелника. Победа коалиције СНСД-СДС у Фочи је очекивана, али не и слаб резултат „Коалиције за РС“ у Сребреници. Чини се да су у оба случаја Срби „пресудили“: у Фочи је већина Срба била против Крсмановића којем се може замерити мањак такта; у Сребреници велики број Срба дао је гласове независном кандидату бизнимену Радојици Ратковцу, што је значајно умањило шансе заједничком српском кандидату Весни Кочовић, јер још нису стигли гласови из иностранства на које највише рачунају Бошњаци. Велика излазност у Братунцу онемогућила је јединог бошњачког кандидата да победи петорицу српских: то се неће догодити ни када стигну гласови из иностранства, али ће битно побољшати резултат Рефика Бегића, тако да неће бити чудно ни ако он заврши на другом месту одмах иза СДС-овог победника Недељка Млађеновића. Пуно је општина у којима је СДС „преотео“ начелничка места од СНСД-а, али СДС-у и осталим опозиционим странакама за наук остаје губитак у Билећи, где је СНСД искористио разједињеност опозиције и „преотео“ им ту општину. То би могло да опозицији послужи за наук: ако се опозиција у општинама у којима је сада добила власт, буде за коју годину понашала као у Билећи уназад две године, онда их за четири године не чека ништа боље него што су ове године доживели у Билећи. (Не)оправдано охрабрена опозиција СДС је, дакле, на овим изборима значајно профитирао, али не треба заборавити да тај успех дугују и осталим странкама које су подржале њихове кандидате или су наступиле са њима у коалицији на изборима за начелнике општина. СНСД јесте изгубио низ општина, али су њихови кандидати наступали готово свуда самостално и готово без подршке других странака. Зато ће бити интересантно када пристигну резултати страначких листа за локалне парламенте: тек тада ће се видети да ли ће коалиције око СДС-ових кандидата успети свуда да „комплетирају“ власт или ће СДС или неке друге странке бити принуђене на кохабитацију у неким општинама. Наравно, судећи према резултатима Чавића и Стевандића, можда се може догодити да на кохабитацију у Бањалуци буде принуђен СНСД. Резултати избора за (градо)начелнике охрабрили су опозиционе странке, у првом реду СДС, да могу постићи добар резултат и на општим изборима за две године. Ипак, колико је то охрабрење утемељено моћи ће да се процени тек када буду познати резултати страначких листа за градске/општинске парламенте, јер су на тим изборима све веће странке наступале самостално. Треба, дакле, сабрати те гласове, па онда видети колика је снага сваке странке појединачно. А и када то буде учињено, опет неће бити сасвим поуздано тврдити да ће се ти резултати моћи просто пресликати на резултате републичких избора или можда бити још бољи. Из досадашњег искуства могло се видети да ситуација може да буде и сасвим обрнута, а најочитији примери потичу из Бијељине у којој СДС влада на локалном нивоу од 1990. године, али је у последња два изборна циклуса (2006. и 2010. године) на републичком нивоу у Бијељини побеђивао СНСД. СНСД је још увек најјача странка у Српској, а то што је на овим изборима „начет“ може само да представља охрабрење опозиционим странкама, првенствено СДС-у, да победа може да буде достижна. Још уколико се економска криза настави - а сва је прилика да хоће - а Влада РС не успе да понуди неки бољи излаз од онога према коме су до сада „путовали“, опозиционе странке ће имати више шанси за добар резултат. За победу је, међутим, потребно понудити свеобухватан програм, односно конкретне предлоге о равномернијој подели друштвеног богатства, о сузбијању „беле куге“ и решавању низа других проблема. Чврст национални гард се подразумева. |