Knjiženje vojne imovine u RS kao korak ka učlanjenju BiH u NATO

Ustavni sud BiH nedavno je odbacio kao nedopuštenu apelaciju Republike Srpske (RS) protiv presude Suda BiH kojom je naređeno knjiženje na BiH 11.474 kvadratna metra vojne imovine u Han Pijesku[1]. Pomenutom, drugostepenom presudom Suda BiH, odbačena je žalba RS, ali je Pravobranilaštvo RS zatražilo reviziju te odluke, pa je, zapravo, Ustavni sud BiH ostavio RS mogućnost da se ponovo žali, ako po RS bude nepovoljan ishod po izjavljenoj reviziji. No, imajući u vidu da je Ustavni sud BiH i do sada donosio odluke koje su u RS smatrali u najmanju ruku antidejtonskim, ni od buduće apelacije u RS izgleda ne očekuju mnogo.

No, i ovakva, nepravosnažna presuda o knjiženju vojne imovine na području Veliki Žep kod Han Pijeska za bošnjačke i hrvatske političare je od ogromnog značaja, jer oni nameravaju da što pre počnu knjiženje tzv. perspektivnih vojnih lokacija na ministarstvo odbrane BiH, odnosno na BiH, s obzirom da je knjiženje 63 takve lokacije, od kojih su 23 na tlu RS, ključni uslov da NATO aktivira Akcioni plan za članstvo BiH(MAP) u NATO alijansi. Poslednji primer ovakvog ponašanja potiče od bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića za kojeg je "generalno, stvar rešena". "Na državu su uknjižene i prve lokacije u RS i nastavak knjiženja više nije političko, već pitanje vladavine prava. Odluka je Suda BiH da je to sve državna imovina. Pitanje je vremena, a to može potrajati jer nemamo neke papire", doslovce je rekao Izetbegović početkom novembra, nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u sedištu te vojne alijanse u Briselu[2].

No, ovaj vatreni bošnjački pobornik članstva BiH u NATO dobrim delom je slagao i svog sagovornika i javnost: niti je Sud BiH pravosnažno odlučio da je vojna imovina u RS "državna imovina", niti je izvršeno knjiženje. S druge strane, verovatno je tačno da je pitanje vremena kada će Sud BiH doneti odluku o knjiženju, kao što je tačno i da knjiženje može potrajati, jer papira o knjiženju nema. Moguće je, takođe, i da papira o knjiženju neće ni biti, ako se bude pitala Republička uprava za geodetske poslove RS, odnosno vlasti RS. To, mada nevoljno, priznaju i pojedini bošnjački političari i pravnici. "Geodetska uprava RS je odlučila da ignoriše sve naše zahteve za knjiženje perspektivne vojne imovine. Ne postoji način da ih mi nateramo da to urade", izjavio je bivši zamenik ministra odbrane BiH Emir Suljagić[3]. Istovremeno, pravnik Esad Hrvačić tvrdi da RS "nema osnova da knjiži vojnu imovinu", ali dodaje da to ne mogu da učine ni drugi. "Bez zakonske regulative, BiH je ostala uskraćena za to da donese provedbeni akt kojim bi se knjižila vojna imovina", kaže Hrvačić[4]. Taj stav gotovo da se podudara sa stavom savjetnika ministra pravde RS Nikole Kovačeviće koji ističe da "BiH nema zakon o stvarnim pravima na osnovu kojeg bi se moglo odlučivati o tužbenom zahtevu koji se odnosi na perspektivnu vojnu imovinu". "RS je u reviziji navela da Sud BiH nije nadležan u navedenom slučaju, jer ne postoje materijalni propisi na osnovu kojih bi mogao doneti odgovarajuću odluku", objašnjava Kovačević[5].

Na političkom planu, i vlast RS predvođena predsednikom Miloradom Dodikom, kao i suparnički Savez za promene(SzP), mesecima iznose manje-više isti stav da u pogledu knjiženja vojne imovine nije reč o vladavini prava, već o otimanju teritorije RS.  Premijerka RS Željka Cvijanović čak je podržala inicijativu o održavanju referenduma o ovom pitanju[6], dok je Dodik je poručio da pomenute odluke Suda BiH i Ustavnog suda BiH "možete okačiti mačku o rep, ako donosite tako očigledne prekršaje i kriminalne odluke"."Ta imovina neće biti upisana na BiH. Ta imovina ostaje Republici Srpskoj", rekao je Dodik[7]. Iz SzP-a su još ranije saopštili da su pomenute sudske odluke antidejtonske , jer "narušavaju teritorijalnu podelu BiH, definisanu Dejtonskim sporazumom, po kome Srpskoj pripada 49 odsto teritorije BiH"[8]. Poručili su i da se RS "neće odreći svoje imovine, ali da nije problematično da Oružane snage BiH(OS BiH) koriste tu imovinu"[9], što je pravilo ustanovljeno još prilikom osnivanja OS BiH. Za srpskog člana i aktuelnog predsedavajućeg Predsedništa BiH Mladena Ivanića ključ suprotstavljanja knjiženju vojne imovine RS na BiH nalazi se u institucijama RS koje " na raspolaganju imaju velike i brojne mehanizme kojima se to može odgađati"[10]. Ivanić se, istovremeno, založio za povratak principima političkog dogovora ustanovljenog još 2012. godine "Banjalučkim sporazumom"[11], prema kome je dogovoreno da se u Parlamentu BiH u paketu donesu zakoni o knjiženju civilne i vojne imovine.

No, od "Banjalučkog sporazuma" poodavno je odustala Izetbegovićeva Stranka demokratske akcije(SDA), koja očigledno ima nameru da uknjiži vojnu imovinu na BiH putem Suda BiH i Ustavnog suda BiH. Pravobranilaštvo RS je još ranije najavilo da će se, na kraju, žaliti i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ali to očigledno ne smeta ni SDA ni ostalim bošnjačkim političarima koji žele da se vojna imnovina na teritoriji RS uknjiži na BiH. Iako je izvesno da bi, na osnovu dogovora na principima "Banjalučkog sporazuma" mnogo brže došlo do knjiženja vojnih lokacija u RS na BiH - jer su to i Srbi podržali - a tom brzinom bi BiH dobila i MAP, sada je očigledno da je bošnjački političarima važnije da dobiju što mogu više: po toj maksimalističkoj logici, ako prođe praksa da Sud BiH donosi odluke o knjiženju vojne imovine u RS na BiH, slična praksa biće uspostavljena i za civilnu imovinu. Po takvoj praksi, na BiH bi bila uknjižena sva imovina za koju bošnjački političari ocene da je potrebna za rad institucija BiH, a ostalo bi moglo da bude dato entitetima i opštinama na korišćenje, a ponešto možda i u trajno vlasništvo.

Dakle, bošnjački političari spremni su da pričekaju 5-6 godina da bude iscrpljena sva procedura u pravosuđu BiH u vezi knjiženja vojne imovine, kako bi dočekali da je uknjiže na BiH, pritom računajući da do neke slučajno suprotne presude Ustavnog suda BiH ili Evropskog suda za ljudska prava, neće biti odloženo knjiženje vojne imovine na BiH. A dok čekaju da dobiju MAP, svako malo izjavljuju kako je samo pitanje meseca kada će im MAP pasti u krilo, s tim da "neuspeh" manje-više otvoreno pripisuju RS. Takvim pristupom, vodeći bošnjački političari lagano približavaju BiH NATO-u i nastoje "legalno" da dođu do imovine RS.

Ako srpski političari u RS ne uspeju da spreče antidejtonsko otimanje imovine, kako to i sami nazivaju, od njihovog sistematičkog pristupa ovom problemu ostaće tek ona jedna, često ponavljana rečenica da će o članstvu BiH u NATO odlučivati građani RS na referendumu, kad za to dođe vreme, uz "junačenje" oličeno u poruci da "Drina neće biti granica između NATO-a i Srbije". To "junačenje" je zapravo puko naslanjanje na buduću odluku vlasti u Beogradu o članstvu Srbije u NATO: ako Srbija ne uđe, nećemo ni mi, a ako Srbija uđe, onda ćemo i mi. U međuvremenu, NATO može biti garant i "vojno neutralne" BiH, baš kao što "garantuje" i vojnu neutralnost Srbije premijera Aleksandra Vučića. A ako Vučićeva Srbija odluči da bude još "neutralnija" u savezu sa NATO alijansom, onda će, je li, i RS i BiH biti isto toliko "neutralniji". I tako sve do pune "neutralnosti" u granicama NATO-a.