петак, 01. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > Ко, с ким и против кога - увод у предизборну рововску борбу у Српској
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Ко, с ким и против кога - увод у предизборну рововску борбу у Српској

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Дурмановић   
среда, 30. мај 2018.

Четири месеца уочи избора, у Републици Српској коначно су позната сва имена кандидата два водећа српска политичка блока за кључне функције, председника Српске и српског члана Председништва БиХ. За ову другу функцију СНСД је потврдио кандидатуру актуелног председника РС Милорада Додика, док је супарнички Савез за промене кандидовао актуелног српског члана Председништва БиХ Младена Иванића. Пре неки дан СНСД је једногласно изабрао и свог кандидата за председника Српске, актуелну премијерку Жељку Цвијановић, док је СзП кандидовао вођу СДС-а Вукоту Говедарицу.

Још раније је СНСД склопио споразум са досадашњим коалиционим партнерима ДНС-ом Марка Павића и социјалистима Петра Ђокића о подршци кандидатима СНСД-а, при чему је ДНС-у обећано, у случају победе, право првог избора на једну од следећих функција: премијера РС, председника Народне скупштине РС или председавајућег Савета министара БиХ(функција која у наредних четири године припада представнику РС). С друге стране, у СзП-у ће, у случају њихове победе, функција премијера РС или председника Народне скупштине обећана је НДП-у Драгана Чавића.

Дакле, у случају победе Додика и Цвијановићеве, јасно је да ће коалиција СНСД-ДНС-СП поново формирати Владу РС, с том разликом што би ДНС имао значајније учешће у извршној власти него до сада, наравно уколико се испуне њихова очекивања од најмање 10 одсто освојених гласова. С друге стране, у случају победе Иванића и Говедарице, СзП ће бити надомак формирања нове Владе РС,с тим да ће им највероватније за тај посао бити потребна подршка ДНС-а. Просто речено, ни СНСД ни СзП не могу рачунати на апсолутну посланичку већину у Народној скупштини РС без ДНС-а, сем уколико се у наредних четири месеца не догоди велики преокрет међу гласачима, према коме би се већина досадашњих гласача ДНС-а предомислила и дала гласове што странкама једног, што другог политичког блока. Такав преокрет био би раван политичком чуду, а да у таква чуда не верују ни у СНСД-у ни у СДС-у, говори неколико већ познатих чињеница.

Прва је да је СНСД обећао ДНС-у једну од две најзначније функције у РС у замену за подршку Додику и Цвијановићевој. Друга чињеница је да "Уједињена Српска" Ненада Стевандића, блиска Додику, не може на изборима "отети" ДНС-у значајан број гласова и заменити ДНС у коалицији са СНСД-ом и социјалистима. Трећа чињеница, важна за СДС, јесте да су сви виђенији посланици те странке, осим Стевандића, који иступили из СДС-а - прешли управо у ДНС. Отуда је могуће да ће им пребези можда однети део гласова, не толико да СДС не понови резултат са избора од пре четири године, али може утицати да не постигну значајно бољи резултат, сем уколико не анимирају у своју корист део изборних апстинената. У ДНС-у, опет, очигледно рачунају да ће им добро доћи сваки глас како би премашили свој резултат са прошлих избора, па отуда су СДС-ови пребези попут Огњена Тадића и Дарка Бањца, у ДНС-у одмах добили значајне функције.

И поред тога - то је четврта важна чињеница - у СДС-у се, у својим опозиционим нападима на политику Владе РС, малтене нису дотицали ДНС-а: оштрица критике била је упућивана готово искључиво према СНСД-у и повремено према социјалистима. Ове две последње чињенице упућују да у СзП-у рачунају да, ако Говедарица буде председник РС, без ДНС-а неће моћи формирати Владу. Као што то неће моћи учинити ни СНСД ни социјалисти, само што ће, ако Цвијановићева победи Говедарицу, ДНС сасвим сигурно остати у досадашњој коалицији, наравно под условом да СНСД испуни предизборно обећање које им је дао.

Но, ако Говедарица победи Цвијановићеву, ДНС би за прилазак СзП-у сасвим извесно тражио у извршној власти исто оно што им је обећао СНСД, чиме би онда Чавићев НДП могао остати ускраћен за позицију премијера РС. Међутим, како извршна власт у РС носи пуно бенефита, сви би могли да буду намирени кроз низ других функција, као што се и до сада догађало у коалицији СНСД-ДНС-СП: кад год би Павић нечим био незадовољан, Додик би налазио начина да ДНС-у "уступи" неку "профитабилну" функцију у јавним предузећима. Павић је то до сада углавном вешто користио да "маршем кроз институције РС" ојача своју странку на терену по већ опробаној матрици коришћења јавних институција за ширење страначке моћи и утицаја.

Тако је у садашњој, тринаестогодишњој коалицији са СНСД-ом и социјалистима, ДНС само повећавао број гласова, никада нагло, већ мало по мало. Ипак, њихов циљ да ће сада порасти на читавих 15 одсто чини се претеран и у јавности више служи да увери неопредељене и апстиненте да је баш ДНС странка која ће бити највећи добитник наредних избора. Извесно је, пак, да они рачунају да ће то исто постати и са 10 одсто гласова, уколико Говедарица постане председник РС. Зато не би требало да чуди ни ако део гласача ДНС-а, са таквим уверењем, на биралиштима да глас управо Говедарици, а не Цвијановићевој, како централа буде наложила.

Ипак, не треба искључити ни сценарио по коме би, и у случају да Говедарица победи Цвијановићеву, Додик изгуби од Иванића, а СНСД успе да заједно са социјалистима задржи око 40 посланичких мандата у Народној скупштини РС, Додик покуша да се врати на место премијера РС. Он ту могућност није искључио ни ако буде изабран за српског члана Председништва БиХ, јер постоји и уставна и законска могућност да поднесе оставку на ту функцију, а да његово место преузме неко од посланика СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ. Та рачуница не треба да чуди, јер моћ и утицај који омогућава положај премијера РС далеко превазилази моћ и утицај српског члана Председништва БиХ. Зато ће, у случају да изгуби од Иванића, Додика тешко било ко моћи да заустави у покушају да преузме функцију премијера РС, наравно под условом да СНСД макар задржи досадашњи број посланика. Но, то ће му бити тешко да оствари ако Говедарица буде председник РС, а СзП и ДНС у збиру буду имали апсолутну посланичку већину и СзП буде изашао у сусрет захтевима које ДНС испостави за формирање владе са СзП-ом.

Зато ће избори за председника РС бити пресудни за поделу моћи и утицаја у извршној власти у РС, а биће свакако много неизвеснији неголи избори за посланике у Народној скупштини РС. Биће тешко прогнозирати ко ће бити нови председник РС и седам дана пред изборе у октобру, тим пре што су и избори пре четири године завршени тесним резултатом: Додик је Тадића победио за свега 1,5 одсто гласова, баш као и Иванић Цвијановићеву. Цвијановићевој ће сада требати доста труда да убеди више од 50 одсто гласача да је њена влада у протекле четири године била солидна, али ни Говедарици неће требати ништа мање напора да увери већину гласача да је та влада била лоша, а да ће он као председник РС бити гарант боље извршне власти у Српској.

На страни Цвијановићеве је снажнија страначка организација СНСД-а у односу на СДС и ПДП, као и бројније гласачко тело СНСД-а у бањалучкој регији као најмногобројнијој изборној јединици у РС. Ако јој притом приједорска регија, као упориште ДНС-а, донесе осетнију превагу над Говедарицом, онда СзП-у неће бити лако да те губитке надокнади гласовима у својим упориштима у Добоју и Бијељини. Ако, притом, Зворник и даље остане јако упориште СНСД-а, на простору Источног Сарајева СзП ће морати добро да се потруди да амортизује мањак гласова у зворничкој регији, те да у источној Херцеговини барем освоји подједнак број гласова као СНСД и њихови коалициони партнери.

А управо ти неопредељени бирачи и апстиненти могли би на крају донети одлучујућу превагу у оба дуела, за председника РС и српског члана Председништва БиХ. Зато у наредна четири месеца до избора следи рововска борба, у којој ће у оба српска политичка блока "гинути" за освајање сваког процента на "ничијој земљи" у бирачком телу

Додику, као далеко популарнијем, биће лакше него Цвијановићевој и он се у овом тренутку може сматрати фаворитом у односу на Иванића, али Додикова слободна процена да он већ сада има и до 100.000 гласова предности над Иванићем је, најблаже речено - претерана. Поред тога, гурајући Цвијановићеву у први план, Додик је у своје руке узео двосекли мач: хвалећи владу Цвијановићеве - коју неопредељени бирачи и апстиненти тешко да доживљавају као успешну - Додик ће више одмоћи самом себи у дуелу са Иванићем, него што ће помоћи Цвијановићевој у њеном дуелу са Говедарицом. Додиков "судар" са Иванићем и целим СзП-ом ће свакако обиловати Додиковим оптужбама за "издају", али у СзП-у су већ сада уверени да у те оптужбе не верује више од 15 одсто Додикових бирача. А сам Иванић верује да му такве оптужбе никако не могу нашкодити, описујући своју улогу у протекле четири године као политичко деловање у правцу одбране интереса РС унутар БиХ. На шта, опет, Додик одговара да би он још снажније то чинио као српски члан Председништва БиХ. Но, Додиково остављање могућности да ће одступити са те функције, ако буде изабран, да би поново био премијер РС, може му се вратити као бумеранг из правца дела бирача који до последњег дана буду размишљали да ли да дају глас њему или Иванићу. А управо ти неопредељени бирачи и апстиненти могли би на крају донети одлучујућу превагу у оба дуела, за председника РС и српског члана Председништва БиХ. Зато у наредна четири месеца до избора следи рововска борба, у којој ће у оба српска политичка блока "гинути" за освајање сваког процента на "ничијој земљи" у бирачком телу.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер