Ko, s kim i protiv koga - uvod u predizbornu rovovsku borbu u Srpskoj

Četiri meseca uoči izbora, u Republici Srpskoj konačno su poznata sva imena kandidata dva vodeća srpska politička bloka za ključne funkcije, predsednika Srpske i srpskog člana Predsedništva BiH. Za ovu drugu funkciju SNSD je potvrdio kandidaturu aktuelnog predsednika RS Milorada Dodika, dok je suparnički Savez za promene kandidovao aktuelnog srpskog člana Predsedništva BiH Mladena Ivanića. Pre neki dan SNSD je jednoglasno izabrao i svog kandidata za predsednika Srpske, aktuelnu premijerku Željku Cvijanović, dok je SzP kandidovao vođu SDS-a Vukotu Govedaricu.

Dakle, u slučaju pobede Dodika i Cvijanovićeve, jasno je da će koalicija SNSD-DNS-SP ponovo formirati Vladu RS, s tom razlikom što bi DNS imao značajnije učešće u izvršnoj vlasti nego do sada, naravno ukoliko se ispune njihova očekivanja od najmanje 10 odsto osvojenih glasova. S druge strane, u slučaju pobede Ivanića i Govedarice, SzP će biti nadomak formiranja nove Vlade RS,s tim da će im najverovatnije za taj posao biti potrebna podrška DNS-a. Prosto rečeno, ni SNSD ni SzP ne mogu računati na apsolutnu poslaničku većinu u Narodnoj skupštini RS bez DNS-a, sem ukoliko se u narednih četiri meseca ne dogodi veliki preokret među glasačima, prema kome bi se većina dosadašnjih glasača DNS-a predomislila i dala glasove što strankama jednog, što drugog političkog bloka. Takav preokret bio bi ravan političkom čudu, a da u takva čuda ne veruju ni u SNSD-u ni u SDS-u, govori nekoliko već poznatih činjenica.

Prva je da je SNSD obećao DNS-u jednu od dve najznačnije funkcije u RS u zamenu za podršku Dodiku i Cvijanovićevoj. Druga činjenica je da "Ujedinjena Srpska" Nenada Stevandića, bliska Dodiku, ne može na izborima "oteti" DNS-u značajan broj glasova i zameniti DNS u koaliciji sa SNSD-om i socijalistima. Treća činjenica, važna za SDS, jeste da su svi viđeniji poslanici te stranke, osim Stevandića, koji istupili iz SDS-a - prešli upravo u DNS. Otuda je moguće da će im prebezi možda odneti deo glasova, ne toliko da SDS ne ponovi rezultat sa izbora od pre četiri godine, ali može uticati da ne postignu značajno bolji rezultat, sem ukoliko ne animiraju u svoju korist deo izbornih apstinenata. U DNS-u, opet, očigledno računaju da će im dobro doći svaki glas kako bi premašili svoj rezultat sa prošlih izbora, pa otuda su SDS-ovi prebezi poput Ognjena Tadića i Darka Banjca, u DNS-u odmah dobili značajne funkcije.

I pored toga - to je četvrta važna činjenica - u SDS-u se, u svojim opozicionim napadima na politiku Vlade RS, maltene nisu doticali DNS-a: oštrica kritike bila je upućivana gotovo isključivo prema SNSD-u i povremeno prema socijalistima. Ove dve poslednje činjenice upućuju da u SzP-u računaju da, ako Govedarica bude predsednik RS, bez DNS-a neće moći formirati Vladu. Kao što to neće moći učiniti ni SNSD ni socijalisti, samo što će, ako Cvijanovićeva pobedi Govedaricu, DNS sasvim sigurno ostati u dosadašnjoj koaliciji, naravno pod uslovom da SNSD ispuni predizborno obećanje koje im je dao.

No, ako Govedarica pobedi Cvijanovićevu, DNS bi za prilazak SzP-u sasvim izvesno tražio u izvršnoj vlasti isto ono što im je obećao SNSD, čime bi onda Čavićev NDP mogao ostati uskraćen za poziciju premijera RS. Međutim, kako izvršna vlast u RS nosi puno benefita, svi bi mogli da budu namireni kroz niz drugih funkcija, kao što se i do sada događalo u koaliciji SNSD-DNS-SP: kad god bi Pavić nečim bio nezadovoljan, Dodik bi nalazio načina da DNS-u "ustupi" neku "profitabilnu" funkciju u javnim preduzećima. Pavić je to do sada uglavnom vešto koristio da "maršem kroz institucije RS" ojača svoju stranku na terenu po već oprobanoj matrici korišćenja javnih institucija za širenje stranačke moći i uticaja.

Tako je u sadašnjoj, trinaestogodišnjoj koaliciji sa SNSD-om i socijalistima, DNS samo povećavao broj glasova, nikada naglo, već malo po malo. Ipak, njihov cilj da će sada porasti na čitavih 15 odsto čini se preteran i u javnosti više služi da uveri neopredeljene i apstinente da je baš DNS stranka koja će biti najveći dobitnik narednih izbora. Izvesno je, pak, da oni računaju da će to isto postati i sa 10 odsto glasova, ukoliko Govedarica postane predsednik RS. Zato ne bi trebalo da čudi ni ako deo glasača DNS-a, sa takvim uverenjem, na biralištima da glas upravo Govedarici, a ne Cvijanovićevoj, kako centrala bude naložila.

Ipak, ne treba isključiti ni scenario po kome bi, i u slučaju da Govedarica pobedi Cvijanovićevu, Dodik izgubi od Ivanića, a SNSD uspe da zajedno sa socijalistima zadrži oko 40 poslaničkih mandata u Narodnoj skupštini RS, Dodik pokuša da se vrati na mesto premijera RS. On tu mogućnost nije isključio ni ako bude izabran za srpskog člana Predsedništva BiH, jer postoji i ustavna i zakonska mogućnost da podnese ostavku na tu funkciju, a da njegovo mesto preuzme neko od poslanika SNSD-a u Parlamentarnoj skupštini BiH. Ta računica ne treba da čudi, jer moć i uticaj koji omogućava položaj premijera RS daleko prevazilazi moć i uticaj srpskog člana Predsedništva BiH. Zato će, u slučaju da izgubi od Ivanića, Dodika teško bilo ko moći da zaustavi u pokušaju da preuzme funkciju premijera RS, naravno pod uslovom da SNSD makar zadrži dosadašnji broj poslanika. No, to će mu biti teško da ostvari ako Govedarica bude predsednik RS, a SzP i DNS u zbiru budu imali apsolutnu poslaničku većinu i SzP bude izašao u susret zahtevima koje DNS ispostavi za formiranje vlade sa SzP-om.

Zato će izbori za predsednika RS biti presudni za podelu moći i uticaja u izvršnoj vlasti u RS, a biće svakako mnogo neizvesniji negoli izbori za poslanike u Narodnoj skupštini RS. Biće teško prognozirati ko će biti novi predsednik RS i sedam dana pred izbore u oktobru, tim pre što su i izbori pre četiri godine završeni tesnim rezultatom: Dodik je Tadića pobedio za svega 1,5 odsto glasova, baš kao i Ivanić Cvijanovićevu. Cvijanovićevoj će sada trebati dosta truda da ubedi više od 50 odsto glasača da je njena vlada u protekle četiri godine bila solidna, ali ni Govedarici neće trebati ništa manje napora da uveri većinu glasača da je ta vlada bila loša, a da će on kao predsednik RS biti garant bolje izvršne vlasti u Srpskoj.

Na strani Cvijanovićeve je snažnija stranačka organizacija SNSD-a u odnosu na SDS i PDP, kao i brojnije glasačko telo SNSD-a u banjalučkoj regiji kao najmnogobrojnijoj izbornoj jedinici u RS. Ako joj pritom prijedorska regija, kao uporište DNS-a, donese osetniju prevagu nad Govedaricom, onda SzP-u neće biti lako da te gubitke nadoknadi glasovima u svojim uporištima u Doboju i Bijeljini. Ako, pritom, Zvornik i dalje ostane jako uporište SNSD-a, na prostoru Istočnog Sarajeva SzP će morati dobro da se potrudi da amortizuje manjak glasova u zvorničkoj regiji, te da u istočnoj Hercegovini barem osvoji podjednak broj glasova kao SNSD i njihovi koalicioni partneri.

A upravo ti neopredeljeni birači i apstinenti mogli bi na kraju doneti odlučujuću prevagu u oba duela, za predsednika RS i srpskog člana Predsedništva BiH. Zato u naredna četiri meseca do izbora sledi rovovska borba, u kojoj će u oba srpska politička bloka "ginuti" za osvajanje svakog procenta na "ničijoj zemlji" u biračkom telu

Dodiku, kao daleko popularnijem, biće lakše nego Cvijanovićevoj i on se u ovom trenutku može smatrati favoritom u odnosu na Ivanića, ali Dodikova slobodna procena da on već sada ima i do 100.000 glasova prednosti nad Ivanićem je, najblaže rečeno - preterana. Pored toga, gurajući Cvijanovićevu u prvi plan, Dodik je u svoje ruke uzeo dvosekli mač: hvaleći vladu Cvijanovićeve - koju neopredeljeni birači i apstinenti teško da doživljavaju kao uspešnu - Dodik će više odmoći samom sebi u duelu sa Ivanićem, nego što će pomoći Cvijanovićevoj u njenom duelu sa Govedaricom. Dodikov "sudar" sa Ivanićem i celim SzP-om će svakako obilovati Dodikovim optužbama za "izdaju", ali u SzP-u su već sada uvereni da u te optužbe ne veruje više od 15 odsto Dodikovih birača. A sam Ivanić veruje da mu takve optužbe nikako ne mogu naškoditi, opisujući svoju ulogu u protekle četiri godine kao političko delovanje u pravcu odbrane interesa RS unutar BiH. Na šta, opet, Dodik odgovara da bi on još snažnije to činio kao srpski član Predsedništva BiH. No, Dodikovo ostavljanje mogućnosti da će odstupiti sa te funkcije, ako bude izabran, da bi ponovo bio premijer RS, može mu se vratiti kao bumerang iz pravca dela birača koji do poslednjeg dana budu razmišljali da li da daju glas njemu ili Ivaniću. A upravo ti neopredeljeni birači i apstinenti mogli bi na kraju doneti odlučujuću prevagu u oba duela, za predsednika RS i srpskog člana Predsedništva BiH. Zato u naredna četiri meseca do izbora sledi rovovska borba, u kojoj će u oba srpska politička bloka "ginuti" za osvajanje svakog procenta na "ničijoj zemlji" u biračkom telu.