Ко у Српској (не)може да сруши Додика?

Недавно је сарајевски недељник „Слободна Босна“ , све позивајући се на „своје изворе из СНС-а“,  утврдио да лидер те странке Александар Вучић спрема пораз председнику Републике Српске Милораду Додику на изборима догодине, тако што ће помоћи опозицији у Српској да лансира афере о „Додиковим криминалним радњама“. За разлику од пре неколико месеци када је поменути недељник лансирао готово истоветну тезу да би је Вучић одмах демантовао, овога пута демантија из Вучићевог кабинета није било. Што ће рећи да нове-старе спекулације овога пута нису ни потврђене, ни демантоване.

Но, ситуација је много више комплексна него што заговорници вучићевског „рушења“ Додика то обично пре(д)виђају. Иако и истраживања из којих се види да опозициони СДС расте нешто већим темпом од Додиковог СНСД-а - за која се у опозиционим редовима сматра да иду на руку Додику и СНСД-у - указују да ће у октобру следеће године опозиција нарасти у озбиљног конкурента власти Српске, исход изборне утакмице до краја ће бити неизвестан.

Извесно је, наиме, да и СДС и остале опозиционе странке фокус своје критике све чешће усмеравају на самог Додика, у уверењу да их само његов пораз на председничким изборима у Српској од стране заједничког опозиционог кандидата, може довести у позицију да саставе нову владу без СНСД-а. И обрнуто.

Истина је да Додика на функцији председника Српске и следбеници и противници сматрају најодговорнијим за комплетну ситуацију у Српској – „само“ са различитим предзнацима – пошто је и сам активно допринео таквој врсти перцепције, пречесто се и лично постављајући као арбитар у низу ситуација: од проблема отпуштања чистачица у Клиничком центру Бањалука и појединачних штрајкова глађу у бањалучком парку „Младен Стојановић“ до питања из домена рада Владе Српске. Истина је, такође, и да је за перцепцију Додикове одговорности за низ афера најзаслужнија опозиција - што јој и јесте „посао“ - али ће јој то стално таласање  тешко донети одлучујућу предност над Додиком, поготово ако за неке од криминалних радњи буду оптужени/кажњени људи мање или више блиски Додику.

Тако и недавна пресуда од десет година затвора због малверзација у бањалучкој „Медицинској електроници“ изречена људима који су имали добре везе у СНСД-овој влади, пре може послужити као адут Додику у тежњи да из руку опозиције избија аргументе да се СНСД-ова власт не бори против криминала, неголи опозицији у тврдњи да та пресуда представља „почетак расплитања криминалне мреже у власти“.

Још ако у наредном периоду буде и других сличних кривичних пријава/оптужница/ пресуда, на основу које ће СНСД добити простор да тврди да чисти криминал у редовима блиским властима, опозицији ће бити потребно много више напора него што сада улаже да убеди потенцијалне бираче да је реч о жртвовању појединаца зарад очувања „врха криминалне пирамиде“, како најчешће називају најужи врх СНСД-а са Додиком на челу.

Можда зато у опозицији све више верују да ће им управо Вучић највише помоћи - као deus ex machina - да у ту своју тврдњу убеде велики број неодлучних бирача. То уверење се, изгледа, заснива на претпоставци да ће, је ли, Вучићеве службе у трансакцијама појединих бизнисмена блиских Додику на тлу Србије(на пример, случај Слободана Станковића у приватизацији београдског „Комграпа“) или у скупим Додиковим некретнинама у Србији пронаћи неки доказ о Додиковом (не)посредном учешћу у криминалу, што ће онда послужити као валидни доказ(и) на суду, где ће Додик – како већ сада опозиција чврсто уверава – завршити чим они дођу на власт у Српској.

Но, ваља бити резервисан према „обећањима“ те врсте , а и мало шта се ту могло чути озбиљно о системским решењима. Дакле, СДС може привући део бирача својим предлогом о испитивању порекла имовине, али са таквим  законским предлогом за каквим није посезао чак ни Вучић – ни у време опозиционог ни у време владајућег периода у Србији – мало шта опозиција у Српској може учинити ако се устоличи на власти. Такође, неки од људи које СДС сада представља као своје високе носиоце борбе против корупције су, најблаже речено, некомпетентни за ту врсту посла: шеф страначког антикорупционог тима Костадин Васић нема ни стручности, ни искуства да се ухвати у коштац са системском борбом против корупције, а, поврх тога, спада међу политичаре који за собом имају правоснажне пресуде; Васић је још раније „сакупио“ две правоснажне пресуде за насилничко понашање.

Можда то у опозицији не сматрају пресудним, ако се има у виду да и у редовима посланика СНСД-а има правоснажно осуђених за отмицу (Мићо Краљевић), а да мандат министра у неколико СНСД-ових влада несметано обавља лидер социјалиста Петар Ђокић, правоснажно осуђен за крађу. Са правоснажним пресудама за разноразне малверзације „несметано“ ради и неколико саветника у Влади, те лидер владајућег ДНС-а Марко Павић на функцији градоначелника Приједора, а из опозиције делује високи функционер ПДП-а Бранко Докић. Али, сви они су, због пресуда на „само“ по неколико месеци, како тада, тако и сада задржавали места саветника/посланика и/или министара. Што, је ли, тешко може да служи на част онима чијом су политичком вољом остајали на тим местима, како у власти, тако и у опозицији. А што још теже може уверити већи број бирача у „беспоштедну“ борбу против криминала и корупције.

Било је још политичара против којих су вођене истраге како су падали са власти, а најзвучнија имена су Милорад Додик, Младен Иванић и Драган Чавић. Чавић никада није ни оптужен за малверзације у некадашњој Нафтној индустрији РС, Иванић се одбранио од оптужнице за криминал у „Шумама Српске“, као и Додик од оптужнице за криминал током свог првог мандата на челу Владе РС. Утолико су и магловитија уверења опозиције да ће Додика поново извести на суд са новим оптужбама за криминал, баш као што неуверљиво звуче и Додикове оптужбе на рачун ранијих влада СДС-а и ПДП-а због криминала у приватизацији, јер за осам година власти СНСД-а ниједна „крупна“ кривична пријава није упућена тужилаштвима.

Није, дакле, тешко закључити да је за озбиљну и свеобухватну борбу против криминала и корупције у Српској свим актерима на политичкој сцени потребно далеко више од свакодневних оптужби и разноразних страначких декларација, уз то зачињених похвалама Вучићу: из Додикових уста изречених у виду „поштовања“, а неумерено истицаних у редовима опозиције.

У поређењу са овим и осталим Вучићевим хвалиоцима у Српској, лидер СДС-а Младен Босић - као највероватнији противкандидат Додику – има најбољу стартну позицију када се узме у обзир да се за њега до сада нису везивале криминалне или корупционашке афере. Но, пред Додиком који је до сада и на суду и на политичкој сцени пролазио „сито и решето“, Босићу ће бити потребан озбиљан тим способних стручњака уз чију би помоћ покушао да увери већину бирача да ће остварити бар део својих обећања о „беспоштедној“ борби против корупције и криминала. Тим пре што добар део бирача све мање верује у необавезне предизборне „заклетве“ те врсте, а и на листи приоритета грађана Српске више се котира проблем незапослености. А ту ни Вучић не може помоћи.