Lokalni izbori u Republici Srpskoj - neizvesan sudar SNSD-SDS

Sedmog oktobra u BiH će biti održani lokalni izbori, kao i izbori za Skupštinu Brčko distrikta. U Republici Srpskoj glavna „bitka“ vodiće se između SNSD-a i SDS-a. Sudeći prema izjavama lidera tih stranaka, Milorada Dodika i Mladena Bosića, obe stranke postavile su visoke ciljeve: SNSD da zadrži vlast u većini opština, a SDS da povrati „izgubljene“ opštine na izborima pre četiri godine.

Bez promena u Banjaluci, Doboju i u Prijedoru?

Ipak, malo je verovatno da će doći do promene u u tri od pet gradova Srpske. Drugim rečima, bila bi, recimo, prava senzacija da Banjaluka dobije gadonačelnika iz redova SDS-a, odnosno da na čelo Doboja dođe kandidat SNSD-a. Tako, na primer, SDS-ov gradonačelnik Obren Petrović ima, sem podrške svoje najsnažnije stranke na tom području, značajnu podršku većine stranaka, uključujući i većinsko bošnjačko biračko telo, a ono nije beznačajno u ovoj opštini. Dalje, SNSD u Doboju nije istakao svog najuglednijeg člana za kandidata za gradonačelnika, već nešto manje uticajnog Dragu Ljubičića. Može se, takođe, reći i da je SDS oštricu SNSD-ove kritike na neki način „otupio“ primajući SNSD u lokalnu vlast još pre oko godinu dana.

U Banjaluci će SDS-u biti gotovo nemoguće da osvoji mesto gradonačelnika, uprkos poslednjoj predizbornoj anketi NDI-ja koju je predstavio kandidat SDS-a Nenad Stevandić. Prema toj anketi, on zaostaje svega 0,3 odsto iza kandidata SNSD-a Slobodana Gavranovića, dok je drugi opozicioni kanditat ispred koalicije „Zajedno za Banjaluku“ Dragan Čavić daleko ispod. Kako ovakve ankete nisu baš najpouzdanje, a i NDI je ranije znao da poprilično promaši, svakako da se Stevandić na te rezultate ne bi smeo puno osloniti. Imajući u vidu da je SNSD prilično jak u Banjaluci, Stevandić bi postigao veliki uspeh kada bi se plasirao na drugo mesto sa zaostatkom od nekoliko procenata iza Gavranovića, a ispred Čavića, kojeg podržava većina opozicionih stranaka u Banjaluci. Opozicija u glavnom gradu RS propustila je šansu da se dogovori o jednom zajedničkom kandidatu. Da su opozicionari to uspeli, verovatno bi mogli da računaju da njihov kandidat osvoji više glasova nego što u zbiru sve opozicione stranke u Banjaluci imaju. I tada bi bili mnogo veća konkurencija SNSD-u.

Malo je verovatno da će do promene doći i na čelu Prijedora. Aktuelni gradonačelnik Marko Pavić, vođa Demokratskog narodnog saveza(DNS) koji je koalicioni partner SNSD-a u Vladi RS,imaće dva protivkandidata. SNSD je izbacio lokalnog funkcionera Dragu Tadića, dok je SDS kandidovao mnogo poznatijeg Borislava Bojića, visokog funkcionera te stranke i poslanika u Parlamentu BiH. Sasvim je moguće da će broj glasova građana nezadovoljnih Pavićevom vladavinom biti veći od broja glasova DNS-a i nekoliko manjih stranaka koji podržavaju Pavića, ali će - podeljen između Bojića i Tadića - biti nedovoljan za smenu aktuelnog gradonačelnika. Treba, takođe, očekivati da će većina od nekoliko hiljada bošnjačkih glasova pre pripasti Paviću, nego Tadiću, dočim Bojić na njih teško može računati.

 Ne)izvesno u Bijeljini, Trebinju i u Istočnom Sarajevu

Nešto više nedoumica oko izbornih pobednika ima u tri grada na istoku RS. U Bijeljini, u kojoj SDS nije izgubio lokalnu vlast od 1990. godine, SNSD ponovo juriša, ovoga puta sa kandidatom Miroslavom Milovanovićem, aktuelnim ministrom poljoprivrede. No, SNSD-ov kanditat iza sebe ima podršku samo socijalista i penzionera, dok kandidata SDS-a Miću Mićića podržavaju sve ostale najznačajnije partije, poput Čavićevog DP-a, te PDP-a , DNS-a i Šešeljevih radikala koji su do sada delili lokalnu vlast sa SDS-om. Važno je, takođe, znati da je SNSD pre četiri godine ušao prilično samouvereno u trku u Bijeljini, ističući poznatog biznismena Gavrila Bobara, vrlo bliskog Dodiku, ali tu ni sam Dodik nije mogao pomoći. SNSD je u Bijeljini pobeđivao poslednja dva puta na republičkim izborima, ali je, istovremeno, gubio na lokalnim izborima u ovom gradu. Naime, Mićić je do sada sa dosta spretnosti pridobijao podršku ostalih stranaka, okupljajući u vlasti čak i Šešeljeve radikale, koji gotovo u svim drugim mestima gde ih ima( na istoku RS) podržavaju kandidate SNSD-a. Imajući u vidu da su ti radikali u Semberiji „teški“ 1000-2000 glasova, onda njihova podrška može bitno uticati na ishod. Pitanje je, takođe, kome će svoj glas nekoliko hiljada Bošnjaka: Mićić ima razloga da računa na deo glasova imajući u vidu da je prvi SDS-ov gradonačelnik u Bijeljini koji je značajnije „normalizovao“ odnose sa Bošnjacima. S druge strane, SNSD je još na prošlim izborima obećavao Bošnjacima u Janji - najvećoj bošnjačkoj zajednici u RS - da će ta varoš dobiti status opštine, ali ni to SNSD-u nije puno pomoglo, pa je sada nepoznanica koliko će glasova sa te strane dobiti Milovanović. Uzimaju sve u obzir, čini se da je Mićić, ipak, u blagoj prednosti.

Nešto izvesnije nego u Bijeljini biće na krajnjem jugu RS, u Trebinju. Kandidat SNSD-a, aktuelni gradonačelnik Dobrosav Ćuk, ima dva protivkandidata: prvi je Slavko Vučurević iz PDP-a, kojeg podržavaju sve važnije opozicione stranke(SDS,PDP,DP, SRS RS), dok je drugi nezavisni kandidat Nebojša Vukanović, poznati novinar u RS. Interesantno je, međutim, da je deo DP-a javno podržao Vukanovića, zbog čega je Čavić lično smenio vrh stranke u Trebinju. Takođe, navodno je dobar deo glasača ostalih opozicionih stranaka spremniji da svoj glas da Vukanoviću nego Vučureviću. To bi moglo značiti da su birači kao većeg opozicionara prepoznali Vukanovića, ali, zbog rasipanja opozicionih glasova, pobedničko mesto najpre se smeši Ćuku. Čak i ukoliko Vukanović osvoji drugo mesto, bio bi to njegov veliki uspeh i pouzdan znak da su se Trebinjci zasitili lokalnih opozicionih stranaka, a da su ovi pogrešili što nisu podržali Vukanovića. Ako se, dakle, ne desi neko čudo, SNSD će ostati na vlasti u Trebinju, iako će, kao i pre četiri godine, osvojiti manje glasova nego opozicione stranke u zbiru.

Kada je, pak, reč, o najvećem gradu na istoku RS, Istočnom Sarajevu, tu su prognoze najneizvesnije, pošto se gradska skupština formira nakon izbora odbornika u skupštinama šest opština koje čine taj grad. SDS će gotovo sigurno zadržati vlast u dve od četiri opštine, jer je u Palama i Istočnoj Ilidži okupio široke koalicije. Dalje, u Istočnom Starom Gradu za mesto načelnika boriće se samo SDS i SNSD, pri čemu SDS ima nešto bolje šanse, dok će u Istočnom Novom Sarajevu, pored te dve stranke, čak još tri partije imati svoje kandidate. U Trnovu, manjoj od preostale dve opštine gde SNSD ima vlast, SDS će pokušati da pobedi, dok se za načelnika Sokoca, pored SDS-a i SNSD-a, bore još PDP i Narodna demokratska stranka(NDS). Primeri iz Sokoca i Istočnog Novog Sarajeva upućuju da SDS i PDP rizikuju da izgube vlast koju drže u poslednje četiri godine u Istočnom Sarajevu, a da su istakli zajedničkog kandidata u te dve opštine – šanse bi im bile mnogo veće.

Zanimljiva Foča, neizvesna Srebrenica, rizični Bratunac

Najzanimljivija koalicija na istoku RS sklopljena je u Foči, gde su se oko zajedničkog kandidata za načelnika Radisava Mašića ujedinili SDS i SNSD sa gotovo svim ostalim srpskim strankama kako bi pokušali da poraze aktuelnog načelnika Zdravka Krsmanovića, vođu Nove socijalističke partije(NSP) koji, opet, može da računa na gotovo sve glasove Bošnjaka u Foči. Krsmanović važi za veoma oštrog kritičar a Vlade RS, tvrdeći da vlada zanemaruje ovu opštinu, ali je svojim pristupom doprineo da se SDS - sa kojim je do sada bio u koaliciji u lokalnoj vlasti - približi SNSD-u. Da Krsmanović baš nema mnogo takta, svedoči podatak da je, sem njega, SDS i SNSD u predizbornu koaliciju „naterao“ još samo zajednički kandidat Bošnjaka u Srebrenici.

Kako će zajednički kandidat srpskih stranaka u Srebrenici Vesna Kočović proći protiv zajedničkog bošnjačkog kandidata Ćamila Durakovića - moglo bi da odluči svega nekoliko stotina glasova. U kampanji prijavljivanja Bošnjaka iz celog sveta na adrese u Srebrenicu – samo radi glasanja – došlo se do ukupne brojke od oko 4500, a bošnjačke stranke su računale da bi im za sigurnu pobedu trebalo oko 5000 glasova. Ukoliko, pak, srpske stranke uspeju da izvedu veliku većinu svojih sunarodnika na izbore, onda ni pobeda ne bi trebalo da im izmakne.

Interesantno je da bi Srbima pobeda mogla da izmakne u susednom Bratuncu, gde se za načelnika opštine kandidovalo čak pet srpskih kandidata i jedan bošnjački. Naime, moglo bi da se dogodi da ukoliko bude mala izlaznost Srba i ako ti glasovi budu rasuti na pet srpskih kandidata - načelnik postane Bošnjak. Nemogućnost da se Srbi okupe bar oko dve vodeće stranke u Bratuncu - vladajućeg SDS-a i opozicionog SNSD-a - upućuje na to da se lične sujete lokalnih lidera i na „kritičnim“ područjima ne mogu zatomiti zarad opšteg interesa. Uostalom, možda bi slična situacija bila i u Srebrenici da Milorad Dodik i Mladen Bosić lično nisu naterali lokalne odbore tih partija da istupe sa zajedničkim kandidatom.

Šanse vladajućih i opozicionih stranaka u ostalim opštinama

SNSD i SDS su glavni takmaci u skoro svim ostalim opštinama na istoku RS: u Zvorniku nešto više šanse ima kandidat SNSD-a, dok su šanse SDS-a da „sačuva“ Ugljevik i Lopare, izgleda, nešto veće od šansi SNSD-a da ih „osvoji“. A ko će kome šta „preoteti“ u nizu preostalih malih opština od Osmaka, preko Rogatice, Višegrada, Rudog i Čajniča, do malih istočnohercegovačkih opština(Bileća, Gacko, Nevesinje, Ljubinje, Berkovići) – zavisiće, izgleda, više od umeća lokalnih vođa negoli od Dodikovih obećanja i Bosićevih kritika Vlade RS.

Na zapadu RS, SDS se ujedinio oko zajedničkog kandidata za načelnika u nekoliko većih opština protiv SNSD-ovih kandidata. Takve koalicije imaju veliku šansu da pobede u Gradišci, Srpcu, Kneževu, Kozarskoj Dubici, a uz malo sreće možda i u Prnjavoru i Mrkonjić Gradu. U svim tim opštinama SNSD je na vlasti. U Šamcu je, recimo, izostala podrška PDP-a, pa su male šanse da SDS-ov kandidat pobedi i uz podršku Čavićevog DP-a. U SDS-u se potajno nadaju i načelničkim mestima u Tesliću, Kostajnici, kao i u malim opštinama Ribniku i Krupi na Uni, na koje računaju, recimo, i u DNS-u, koji je prilično jak u tom kraju. Ni u Novom Gradu, gde vlast ima SNSD, opozicione stranke nemaju zajedničkog kandidata, pa se čini da ni SDS, ni PDP ne mogu doći do pobede. U opštinama kao što su Čelinac i Jezero, pored SNSD-a i SDS-a kandidate imaju još po dve partije. Jedina opština u kojoj Socijalistička partija(SP) „brani“ načelničko mesto je Brod, ali njihov kandidat je uhapšen na početku predizborne kampanje pod sumnjom da je primio mito, pa za njega sada kampanju vode partijski drugovi u nameri da spreče SNSD da preuzme vlast. A Kotor Varoš je jedina opština na zapadu RS u kojoj vladajući SNSD „brani“ mesto načelnika u koaliciji( sa DNS-om), a olakšavajuća im je oklonost što se i ovde rasipaju protivnički glasovi, i to čak na pet stranaka: PDP, SDS, te tri stranke sa centralama u Federaciji BiH.

U četiri opštine u FBiH u kojima su Srbi većina i, dakle, imaju šanse da zadrže/osvoje mesta načelnika, situacija je šarolika. U Bosanskom Grahovu i Drvaru pobede srpskih kandidata su garantovane, samo je pitanje da li će načelnici biti iz SNSD-a, DNS-a ili SNS-a. U Bosanskom Petrovcu, međutim, SNSD i SP su izašli svak sa svojim kandidatom, iako i bošnjačke SDP BiH i DNZ imaju svoje kandidate. Još gore je Glamoču, gde su čak četiri srpske stranke kandidovale svoje kandidate za načelnika opštine, pored kandidata SDA i HDZ-a BiH.

 (Ne)pouzdani pokazatelji

Ovaj brzi uporedni pregled kandidata i načelna procena njihovih šansi za pobedu upućuje da, najverovatnije, velikih promena neće biti, a i ukoliko se negde dogode, to, ipak, neće mnogo uticati na ukupan rezultat vodećih i ostalih partija u RS. Može se, dakle, očekivati da će, sabiranjem svih glasova, SNSD imati nešto manje glasova, a SDS nešto više, dok partije srednje veličine, kao što su SP, DNS i PDP, mogu smatrati svojim uspehom ukoliko dobiju više odbornika u lokalnim parlamentima. To se posebno odnosi na opozicione partije, jer na lokalne izbore prvi put izlazi Čavićev DP koji će, najpre, pokupiti glasove opozicionih partija. Istini za volju, veći/manji broj odbornika neće obavezno značiti i učešće/neučešće u lokalnoj vlasti, a posebno je pitanje da li će rezultati moći biti od koristi strankama prilikom procene „sigurnih glasova“ za opšte izbore u BiH kroz dve godine. 

Naime, liste za lokalne izbore su otvorene, pa, paralelno sa stranačkim kampanjama, veliki broj kandidata vodi svoje privatne kampanje - jedni su imućni ili uticajni u svoj sredini, a drugi se dovijaju na razne načine - rukovodeći se pravilom da u lokalni parlament ulazi onaj ko sakupi najviše glasova, bez obzira na kom se mestu nalazi na stranačkoj listi. S druge strane poštovanje pravila da je odbornik vlasnik svog mandata, za posledicu je u protekle četiri godine imalo niz „prelazaka“ odbornika, dakako, najčešće iz opozicionih u redove vladajućih stranaka. Tako su neka mesta, poput Trebinja, gotovo ostala bez odbornika opozicije. Zato je sasvim izgledno da će i nakon ovih izbora biti „preletača“ tamo gde za formiranje skupštinske većine „zafali“ koji glas, a većina se obično okuplja oko stranke/koalicije koja osvoji mesto (grado)načelnika. No, najpre valja sačekati rezultate izbora.