Neće me zaustaviti

(NIN, 17.09.2009)

Deluje vrlo samouvereno, a i stalo mu je da njegovi sagovornici ponesu takav utisak i najčeće, kod bilo koje teme, u razgovoru poentira "Republika Srpska nikad bolje nije stajala". Na drugoj strani njegovi politički oponenti, ali ne samo oni, u poslednje vreme za premijera Republike Srpske Milorada Dodika vole reći da je u "nemogućoj situaciji". Zanimljivo, i on i oni govore o istim stvarima – ekonomskim prilikama, odnosima sa međunarodnom upravom, istragama Tužilaštva BiH o korupciji i kriminalu.

I prema najsvežijim istraživanjima i dalje ubedljivo najpopularniji političar u Republici Srpskoj, a u drugom entitetu, Federaciji BiH, je prešao put od nekad „najrazumnijeg srpskog političara“ do čoveka koga doživljavaju ka „istovremenu političku reinkarnaciju Miloševića i Karadžića“. Za međunarodnu upravu se transformisao od „umerenog i kooperativnog lidera“ u čoveka koji „koristi nacionalizam da bi se održao na vlasti“.

Na poslednjim parlamentarnim izborima, pre tri godine, njegov SNSD dobio je natpolovično poverenje biračkog tela i u potpunosti kontroliše zakonodavnu i izvršnu vlast u Republici Srpskoj, a u zajedničkim organima BiH na svim pozicijama koje pripadaju Srbima su njegovi ljudi. Unutar vlastite partije uopšte nema konkurencije, niti bilo koga ko pokazuje ambiciju da ga zameni. Zbog svega toga i najnepristrasniji i najnezainteresovaniji doživljavaju ga kao čoveka sa najviše moći u celoj BiH. Ne izbegava nijednu temu, a obradovao se što smo počeli razgovor o uticaju globalne ekonomske krize na Republiku Srpsku: „Mi, po svim relevantnim ekonomskim mjerama, bilježimo neke dobre rezultate. Recimo u prvih osam mjeseci proizvodnja je porasla, pazite, 17,6 odsto. Gledano kumulativno, naravno“.

Deluje, priznaćete, prilično bajkovito, pogovo u ovom vremenu.

- Pa, dobro, vjerovatno djeluje nestvarno kada svi u okruženju – Federacija BiH, Srbija, Hrvatska i drugi - bilježe pad, ali mi imamo Rafineriju nafte u Brodu koju su nakon privatizacije Rusi pokrenuli, rast se bilježi i u proizvodnji električne energije, transporta, rudarstva i još nekim granama. Ima, naravno, i oblasti gdje je osjetan pad u prvim mjesecima ove godine, ali mjerama koje smo nazvali antikriznim već oživljavamo neke industrijske grane, kao što su obućarska i tekstilna industrija, tako da će do kraja godine taj rast industrijske proizvodnje možda biti i veći.

Šta je sa bruto društvenim proizvodom, ima li tu rasta?

- Apsolutno, i tu imamo rast od nekih tri do četiri odsto. Da opet kažem, jedini u regionu. Ovdje je manji rast, jer industrijska proizvodnja učestvuje samo sa nešto više od 18 odsto u ukupnoj privrednoj strukturi, ali je rast. Ova vlada, koju ja vodim, iz godine u godinu bilježi ogroman rast. Recimo, za 2005. godinu zatekli smo društveni proizvod Republike Srpske od pet i po milijardi konvertibilnih maraka i onda smo to svake godine povećavali gotovo za milijardu i on za 2008. iznosio skoro osam i po milijardi. A, eto, i ove godine će se zabilježiti rast.

Vi kao da želite reći da ovde nema recesije koja drma celi svet.

- Ne, ne. Samo iznosim podatke. I mi se borimo sa teškim posljedicama opšte krize, imamo nekih otvorenih pitanja, nekih teških slučajeva, ali Republika Srpska nema osjetnijih socijalnih pritisaka.

Negde odmah posle rata iz Sarajeva, ali i nekih vrlo ozbiljnih međunarodnih krugova, plasirana je teza da Republika Srpska nije ekonomski samoodrživa. Danas vi govorite o nekim sasvim drugim podacima.

- To ovdje nije samo ekonomsko nego i vrlo važno političko pitanje. Na bazi te tadašnje procjene gradio se i politički profil Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Čak je cijelo vrijeme Republika Srpska ometana da bude ekonomski samoodrživa. Nametana su određena rješenja, izvlačene odavde nadležnosti kako bi se njihovim prenošenjem na nivo BiH izvlačili prihodi, recimo indirektni porezi, i tako Republika Srpska dovela u poziciju da bude prazna ljuštura. Posljednji takav veliki pokušaj je bila reforma policije koja je, uz sve već poznato, trebalo sa sobom povući i oko tri stotine miliona koje su iz RS trebalo da odu na nivo BiH. Tada bi nastali problemi u fondovima i sve što već uz to ide. To smo, i štošta drugo, zaustavili. I danas moram reći: sa stanovišta ekonomskih parametara jedina održiva zajednica na prostoru BiH je Republika Srpska, to nije ni Federacija, ni veći broj kantona, pogotovo nije BiH.

Da li to iz vas govori samo političar ili je reč o ozbiljnim ekonomskim analizama?

- Govorim političku procjenu na bazi egzaktne ekonomske analize. BiH ima ozbiljan problem u svom funkcionisanju. Evo, Republika Srpska ima javnu potrošnju 36,7 odsto, Federacija ima 68 odsto. Prema kriterijumima Evropske unije ta potrošnja može biti do 40 odsto. Federacija, dakle, to mora drastično da kreše, a ne ide im. Republika Srpska statistički pegla tu lošu situaciju u drugom dijelu BiH, ali je nedovoljno. To dobro znaju ti moćni stranci, znaju isto tako da mi ovdje ne damo Republiku Srpsku, pa opet neki od njih vrlo zlonamjerno pokušavaju kreirati takav sistem koji će dovesti do sveopšte centralizacije. To neće proći.

Na tom tragu su i zahtevi za ustavnom reformom u BiH. Kakav je stav Republike Srpske?

- Teško je govoriti o stavu Republike Srpske. Mi iz SNSD-a vidimo da neki iz RS otvaraju mogućnost za najezdu stranaca koji treba da slome otpor Republike Srpske, recimo, na pitanju entitetskog glasanja. To entitetsko glasanje, kao mehanizam u parlamentarnim domovima BiH, obezbjeđuje ravnopravnost entiteta i mi to smatramo odsudnom odbranom Republike Srpske. Ne mislimo uzmicati i tu jedino pomaže jasan stav i potpuno jedinstvo svih nas ovdje. Na tim pitanjima ponudićemo strateško savezništvo Srpskoj demokratskoj stranci.

Dakle, najljućem političkom protivniku!?

- Bez obzira na mnoge probleme koje je SDS činio u prošlosti, nesumnjivo je da oni imaju ogromne zasluge za ono što se zove Republika Srpska i to će se konačno u vremenu koje dolazi morati verifikovati na pravi način. Ali, u ovom trenutku mi ulazimo u strateško partnerstvo za, opet kažem, odsudnu odbranu Republike Srpske. Evo, za one koji su nedovoljno upućeni, entitsko glasanje je da u većini, prilikom nekog glasanja u parlamentu BiH, mora biti i određen broj glasova iz Republike Srpske. Kada toga ne bi bilo onda bi već u sadašnjem sastavu u Predstavničkom domu Bošnjaci mogli izglasati sve. Od 42 poslanika njih je 22. Sve je tu jasno.

Iz Vašingtona, pa i Brisela, o Sarajevu da i ne govorimo, stižu poruke da je vreme za ustavne reforme. O čemu se tu radi?

- Do kraja otvoreno, ovdje se radi o jednoj strateškoj prevari, na psihološkom i političkom nivou. Kreirana je priča o žrtvi i krivcu i to se stalno pothranjuje. Kao, samo su Bošnjaci stradali, a najveći krivci su Srbi. U tom stereotipu nema mjesta za podatak da je 29 hiljada Srba stradalo. Pitam, da li su sami sebe ubili ili su ih pobile neke nevladine organizacije ? Sve ovo govorim da bih poručio: dok se ne odmaknemo od tog nivoa pravde i nepravde nećemo moći govoriti o ozbiljnom procesu pomirenja i povjerenja. E, sad u takvoj atmosferi bošnjački političari pokušavaju da plasiraju tezu da su ustavne promjene jedino moguće pod vođstvom i nametanjem volje od strane međunarodne zajednice. Ja im stalno poručujem da je to vrijeme prošlo.

To je priličan zaokret u odnosu na neka ranija vremena kada su predstavnici Republike Srpske uglavnom ćutali ili tek u pola glasa izražavali svoj stav.

- Ćutali smo iz niza razloga. Bili smo nejaki, nismo bili svjesni sebe, nismo znali šta nam je uloga, nismo mogli da favorizujemo svoj demokratski kapacitet, bojali smo se Amerike, bojali se sankcija, bojali se bombi koje su padale po nama, bojali se svega. Sad smo, mislim, postali svjesni sebe i naša jačina je baš u tome, ali to ne treba zlonamjerno tumačiti da je to na štetu drugih i da je to u želji da drugima nanesete zlo. Mi samo nemamo namjeru podleći vještački stvorenoj atmosferi po kojoj moramo praviti nekakve dodatne ustupke. Mislim da je u politici, danas na ovim prostorima, važno ono što je rekao Ajnštajn da intelekt ne čini čovjeka već njegov karakter. Hoću da kažem da ovdje politiku velikom ne čini ideologija nego karakter – da li ste spremni da žrtvujete sebe da biste na kraju pokazali sve zablude koje se ovdje prave.

Iz Sarajeva, ali i neki u svetu, vas optužuju da razbijate BiH. Da li su u pravu?

- Ovdje u Republici Srpskoj smo i dalje na poziciji: prihvatamo BiH kao međunarodno priznatu zemlju sa njenim međunarodno priznatim kapacitetom. Ali, nismo spremni nijednu svoju nadležnost prenijeti na BiH - ni zbog BiH, ni zbog evropskih integracija. To smo savršeno jasno ponovili hiljadu puta i nekima se nismo sviđali pa su nas po svijetu ogovarali, pisali članke po svjetskoj štampi, neke od srpskih političara ovdje su proganjali po tužilaštvima i sudovima, ali mi nismo promijenili svoj bazičan stav. Ne damo Republiku Srpsku, ne damo njene nadležnosti. Rekli smo, ne tražimo da nas volite, ali mi smo realna činjenica i ima to da poštujete. Kad nas budete poštovali bićemo partneri. Ako BiH ne poštuje RS onda nas samo dovodi u poziciju da tu zajedničku državu ne volimo, ne ljubimo i doživljavamo samo kao moranje.

S vremena na vreme i u vrlo uglednim svetskim medijima se piše o moguućem raspadu BiH. Kako vi na to gledate?

- U mojoj analizi to nije na dnevnom redu. Nijedan naš potez, mislim na Republiku Srpsku, nije secesionistički. Mi samo branimo ono što nam je dao Dejton i Ustav, a dao je visok stepen autonomije i samostalnosti u okviru BiH. Ja ne znam u svijetu nijedan slučaj autonomije koja je sama sebe urušila, a od nas upravo to traže. I ja sam, kao i svi drugi političari u RS, svako u svoje vrijeme, bio prinuđen u nekom ranijem periodu da pristajem na prenos nekih nadležnosti na nivo BiH. Bila je to takva konstelacija odnosa, nismo se u svemu mogli suprotstaviti tom moćnom svijetu. Danima se tada nije spavalo. To je konačno jednom moralo da prestane i, evo, u posljednje vrijeme je stalo.

Dakle, u toj komunikaciji se nešto promenilo.

- Pa razbijen je u glavama ljudi taj jedan psihološki profil da su stranci ovdje svemogući. Najčešće oni dolaze tu jer imaju neki svoj interes, ali i ja ovdje imam neke svoje interese. Naravno da sa tim strancima treba sjesti i razgovarati, ali to ne znači da treba da izgubite svoje dostojanstvo, svoj karakter, svoj identitet i da budete podanik. Primjećujem da jedan broj njih ne voli što postoji Republika Srpska, ne voli što više ne može diktirati gotova rješenja kojima se uređuju unutrašnji odnosi u BiH.

I konačno, kakva je BiH u budućnosti moguća i prihvatljiva po vašem mišljenju?

- Samo kao sporazumna zemlja, a da li će tog sporazuma biti ne zavisi samo od nas. Republika Srpska je u BiH unijela svoj identitet i što se to bude manje uvažavalo BiH će sve više biti konfederalna zajednica. To je realnost.

Ovde se, utisak je, ide iz nesporazuma u nesporazum. Poslednjih dana podele su oko toga da li da u Tužilažtvu i Sudu BiH treba da ostanu stranci. U čemu je tu problem?

- Moja partija i ja smo protiv toga od samog početka, jer može li se govoriti o suverenosti jedne zemlje gdje sude stranci. Da bi ostali to se mora izglasati u Predstavničkom domu parlamenta BiH. Glasova iz Republike Srpske neće biti, ili ih neće biti dovoljno da ta odluka prođe. Druga mogućnost je da takav zakon donese i proglasi visoki predstavnik, ali ja sam im već poručio da mi u RS tu odluku nećemo prihvatiti. Uostalom i samo to Tužilaštvo i Sud su mimo Dejtona, tamo ih nema i ne treba da postoje.

Prigovara vam se da vi imate takav stav zbog vašeg slučaja.

- Nema nikakvog „Dodikovog slučaja“. Ali, dozvolite da prvo objasnim ovo oko Tužilaštva i Suda. To je nametnuo još 2001. godine tadašnji visoki predstavnik Petrič. Onda je taj zakon godinu dana kasnije dopunio. Još jednu izmjenu uradio je 2004. godine Ešdaun i konačno 2005. zakon je uobličen. Mi smo to od početka osporavali, ali su nam rekli, kao i u sličnim prilikama, da mi ne možemo osporiti odluke visokog predstavnika. Nakon toga bili smo dio većine koja je taj zakon i prihvatila u parlamentu BiH kako bi odmah krenuli u njegovo osporavanje pred Ustavnim sudom BiH. U Ustavnom sudu takođe sjede stranci, trojica od ukupno devet sudija, ostala šestorica su po dva Bošnjaka, Srbina i Hrvata. I prilikom glasanja o toj našoj apelaciji došlo je do podjele. Na jednoj strani su bili stranci i Bošnjaci i tako su sudije Srbi i Hrvati preglasani. E, sad nije li, kako kažete, moj slučaj i odmazda za ovakav politički stav, a ima tu i pokušaja da se tako zaustavi Dodik i njegova odbrana Republike Srpske.

Ipak, sve češće se može čuti da se istraga o izgradnji nove zgrade Vlade i autoputa privodi kraju i da će biti podignuta optužnica protiv vas.

- Kako god ko gledao, to je momenat kada će se ova zemlja početi da raspada. Ja nemam namjeru da sarađujem sa tim Sudom i tim Tužilaštvom, ali sam spreman da izađem pred bilo koji sud u Republici Srpskoj, pred bilo koji sud u inostrantsvu – američki, britanski, njemački, svejedno koji. Znam da su otvorili istragu protiv mene, upadali su u parlament, saslušavali službenike Vlade, ali mene niko nije kontaktirao, znaju da ne bih sa njima sarađivao jer nemaju nadležnost. To je politički motivisan slučaj, to je odmazda, tu nema nikakvog kriminala i korupcije. I ova zgrada je simbol državnosti RS, to ne mogu da prihvate i žele osvetu, a nemaju prema kome nego prema meni, jer sam je ja sa svojim saradnicima napravio. Dakle, prihvatam svaki drugi sud, ali taj ne.

Sad su ovde i velika sporenja da li i kako obaviti popis 2011. godine. U čemu je tu problem?

- I taj nesporazum pokazuje da je BiH jedna iracionalna i imaginarna priča, nemoguća zemlja. Šta je prirodnije nego da se u jednoj ovakvoj zemlji pruži mogućnost da se ljudi izjasne o svojoj nacionalnoj, jezičkoj i vjerskoj pripadnosti. Bošnjački političari to neće zbog nekoliko razloga. Prvo, vidjelo bi se da je i Federacija etnički očišćena i tako bi pala priča o žrtvi i krivcu. Drugo, oni tako žele da razvale ustavni osnov za konstituisanje BiH, da razbiju konstitutivnost naroda, da ponište formulu po kojoj je Bosna zemlja dva ravnopravna entiteta i tri ravnopravna naroda. I treće, ako ne dozvolite ljudima da se nacionalno izjasne onda smo svi Bosanci, a to je kreiranje nove nacije . Bilo je u istoriji još takvih pokušaja, ali to nije moglo nikad da prođe pa neće ni sad. Zbog svega toga , kad me neko u Beogradu upita, molim vas nemojte ovo izbaciti, kako je kod vas u Bosni, kao da me šakom udari u nos.

Kad spominjete Beograd, kako se se ostvaruje Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama Srbije i Republike Srpske?

- Mislim da ta saradnja nije bila nikad bolja. I jedne i druge je pritisnula ova svjetska ekonomska kriza pa smo ambicije nešto smanjili, ali veći dio sporazuma se vrlo uspješno ostvaruje. Nedavno smo sa predsjednikom Tadićem otvorili osnovnu školu „Srbija“ na Palama, a idućeg mjeseca u Banja Luku stižu on i premijer Cvetković i tada će redovno zasjedati Savjet za sprovođenje tog sporazuma.

Osim Beograda, Republika Srpska ima svoja predstavništva u Izraelu, Grčkoj, Nemačkoj, Rusiji i Briselu. Poznato je da Ustavni sud BiH nije prihvatio ocenu Harisa Silajdžića da je to „paralelna diplomatija“. Kako to funkcioniše?

- Normalno da Ustavni sud tu nije našao ništa sporno. Mi tako promovišemo potencijale Republike Srpske, a prema materijalnim mogućnostima tu mrežu ćemo i širiti. Razmišljamo u ovom trenutku o Vašingtonu, a onda će vjerovatno na redu biti London pa dalje ćemo vidjeti.

Vi ste prvi u budžet uneli i stavku o plaćanju i legalnom angažovanju lobističkih kuća, pre svih onih u Vašingtonu i Briselu. Tada ste, podsećamo, kazali da i tako čuvate Republiku Srpsku. Da li se isplatilo?

- Zar ne vidite? Republika Srpska nikad nije bolje stajala.

Razgovarao Branislav Božić