Nova rezolucija Saveta Evrope o BiH – korak u pogrešnom pravcu

U utorak 24. januara Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je “Rezoluciju o funkcionisanju demokratskih institucija u BiH”, u kojoj se, između ostalog, navodi da je sprovođenje presude u slučaju “Sejdić, Finci” samo prvi korak ka korenitoj reformi Ustava BiH, koja bi, na kraju, trebalo da dovede do “sprečavanja zloupotrebe entitetskog glasanja”. “Skupština smatra da se restriktivna kvorumska pravila, preterano korišćenje entitetskog glasanja kao i prilično nejasna i neodređena definicija tzv. vitalnog nacionalnog interesa sistematski zloupotrebljava i koči proces donošenja odluka”, navodi se u ključnom stavu pomenute rezolucije. I, naravno, zaprećeno je suspenzijom članstva BiH u Savetu Evrope, ukoliko se do 15. marta ne sprovede presuda “Sejdić, Finci”.

U Banjaluci se, pak, podseća da je veći broj partija iz FBiH tražio sprovođenje presude “Sejdić, Finci” samo pod uslovom sprovođenja širih ustavnih promena, iako su bile sasvim svesne da takvo uslovljavanje vodi BiH ka suspenziji članstva u Savetu Evrope. 

Vodeći bošnjački političari prezadovoljni su ovakvim ishodom, tim pre što je Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) odbila amandman članova delegacije BiH iz redova SNSD-a, SDS-a i HDZ-a u kojem se objašnjava da se entitetsko glasanje ne zloupotrebljava. “U  diskusiji su predstavnici i socijaldemokrata i narodnjaka veoma jasno kazali da se u BiH iz faze etnokratije treba preći u fazu demokratije, te dati mnogo više prostora građanskom konceptu vlasti u odnosu na dosadašnju dominaciju etničkog koncepta” - to je istakao član delegacije BiH iz redova SDP-a BiH[1]. Drugačije od vodeće političke partije Bošnjaka ne misle ni u opozicionim strankama u Sarajevu, tvrdeći da je RS pristajala na “jačanje države BiH” samo uz međunarodni pristisak, a da su sva druga rešenja poslanici iz RS u Parlamentarnoj skupštini BiH kočili maltene iz čistog hira. “Znači, deset poslanika (iz RS ih ima ukupno 14, op.a.) je praktično nametalo volju ostaloj tridesetdvojici. Dvadeset posto poslanika je odlučivalo”, tako to vide u Stranci za BiH Harisa Silajdžića[2]. U Sarajevu se, zapravo, neprestano maše statističkim podatkom da su poslanici iz RS - i to svi Srbi, bez obzira na to kojoj partiji pripadaju, ranije ih je bilo 12, a sada svih 14 - “zloupotrebljavali” mehanizam entitetskog glasanja, ali se “zaboravlja” pomenuti da su Srbi to činili u nameri da zaustave nametanje rešenja koja zaobilaze Ustav BiH u širokom luku, odnosno jer nisu prihvatali uvođenje nadležnosti koje nisu izvorno vezana za institucije BiH.

ukoliko već nije moguće odmah ukinuti entitetsko glasanje po željama bošnjačkih političara, onda će neprestano podsećati da je potrebno naći “kompromis” sa vođstvom RS, koji bi, recimo, značio uvođenje “evropske klauzule” u pomenuti mehanizam. 

U Banjaluci se, pak, podseća da je veći broj partija iz FBiH tražio sprovođenje presude “Sejdić, Finci” samo pod uslovom sprovođenja širih ustavnih promena, iako su bile sasvim svesne da takvo uslovljavanje vodi BiH ka suspenziji članstva u Savetu Evrope. “Objektivne analize su govorile o zastoju u funkcionisanju FBiH i neustavnom izboru izvršne vlasti u FBiH. To je ključno pitanje koje se desilo u prošlom vremenu, međutim, imate tamo neke ostrašćene ljude koji zadržavaju stereotip iz prošlosti i koji prepisuju priču” - tako nove poruke vidi predsednik RS Milorad Dodik, smatrajući da će one brzo preći u zaborav, jer su “ove rezolucije nešto o čemu se priča nekoliko dana, posle čega se više niko ne seća šta je u njima bilo”[3].

Istina je da su rezolucije PSSE pravno neobavezujuće, ali u ovom poslednjem slučaju ne samo da se preti suspenzijom članstva BiH, već se i više nego jasno primećuje kontinuitet politike vodećih zemalja članica EU u zalaganju za osporavanje mehanizma entitetskog glasanja u Parlamentu BiH. Teško je poverovati da će se to tamo uskoro zaboraviti: pre će biti da će u istom pravcu, manje-više suptilno, nastaviti da ponavljaju svoje zahteve. Tačnije, ukoliko već nije moguće odmah ukinuti entitetsko glasanje po željama bošnjačkih političara, onda će neprestano podsećati da je potrebno naći “kompromis” sa vođstvom RS, koji bi, recimo, značio uvođenje “evropske klauzule” u pomenuti mehanizam. To je stara ideja iz Brisela, koju su - čim je lansirana - oberučke prihvatili u Sarajevu, predstavljajući to kao svoj pristanak na “kompromis”[4] tokom neprestanog insistiranja na ustavnom preuređenju BiH.

Sva je prilika, međutim, da se od Srba u RS i dalje traži više “kompromisa” u izgradnji “briselske” BiH, što se samo potvdilo i u poslednjoj rezoluciji PSSE. 

S druge strane, kompromis koji u poslednje vreme jasno nudi vođstvo RS u izgradnji funkcionalne BiH dijametralno se razlikuje od “kompromisa” koji nude bošnjački političari. Elem, dok u Sarajevu insistiraju, praktično, na puzajućoj centralizaciji kao jedinom načinu za izgradnju “funkcionalne BiH”, iz Banjaluke nude funkcionalnost po modelu uspostavljanje koordinacionih mehanizama na nivou BiH, prethodno jasno utvrđenih između entitetskih vlada, pri čemu bi novoosnovana koordinaciona tela - umesto formalnih centralnih organa koji ne postoje - predstavljala jednu adresu u komunikaciji sa EU koja se iz Brisela zahteva. Pristup RS je otvoren: nema osporavanja međunarodno priznate države BiH, s tim da se stav RS ugrađuje u “evropski put” BiH, a ne da se Banjaluka na tom putu stalno zaobilazi. Ovakva poruka u više navrata je jasno saopštena i najvišem zvaničniku EU u BiH Peteru Sorensenu, Milorad Dodik i ostali političari su, u međuvremenu, svoju retorku vidno ublažili, pa su utoliko i neozbiljnije sarajevske optužbe da “RS vodi secesionističku politiku”. Čak su i mitropolit i episkopi SPC na prostoru BiH po ko zna koji put, a i povodom poslednjih praznika, apelovali da Srbi ne dižu lako ruke od BiH, jer je to država i Srba, a ne samo Bošnjaka i Hrvata.

Sva je prilika, međutim, da se od Srba u RS i dalje traži više “kompromisa” u izgradnji “briselske” BiH, što se samo potvdilo i u poslednjoj rezoluciji PSSE. Zato će - da ponovimo ono što smo onomad ovde zapisali - Banjaluka u očima Brisela nastaviti da nosi teret dokazivanja da se ključ opstanka BiH nalazi u RS. Srpski političari će i dalje biti prinuđeni - kao što su i do sada bili - da se jasno oglase u svakoj (ne)prilici u kojoj njihov ključ bošnjački političari u Sarajevu budu pokušali da zamene svojim kalauzom. I da upozore da se sarajevskim kalauzom, a ne banjalučkim ključem, najlakše može razvaliti Ustav BiH, a da odatle do državnih razvalina put nije previše dalek.