Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Пут БиХ у НАТО - од "кувања" до "гутања" жабе |
уторак, 30. април 2019. | |
Пола године након општих избора у Босни и Херцеговини (БиХ) формирање извршне власти на нивоу БиХ запело је око питања активирања Акционог плана за чланство БиХ у НАТО алијанси (МАП), које су на преговарачки сто ставиле странке које окупљању Бошњаке у Федерацији БиХ (ФБиХ). Поред Странке демократске акције(СДА) Бакира Изетбеговића, захтев за активирање МАП-а упорно постављају и Демократска фронта (ДФ) Жељка Комшића и Савез за бољу будућност (СББ) Фахрудина Радончића. Како су одмицали преговори изборних победника у Републици Српској (РС), Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика са победницима избора у ФБиХ, Изетбеговићевом СДА и Хрватском демократском заједницом БиХ (ХДЗ БиХ) Драгана Човића, тако су се у преговоре о формирање новог Савета министара БиХ полако увлачили ДФ и СББ. С једне стране, у ту политичку игру увлачио их је сам Изетбеговић, бивајући под притиском не само ДФ-а и СББ-а да никако не одустане од захтева да активирање МАП-а, баш сада када је дошао ред на представнике РС да добију место председавајућег Савета министара БиХ. С друге стране, у ДФ-у и СББ-у су очигледно видели добру прилику да ставе Изетбеговића пред једноставан избор: или да их позове да поделе власт и заједно снажно захтевају активирање МАП-а или да трпи њихове жестоке опозиционе критике уколико активирање МАП-а не буде Изетбеговићев кључни захтев Додику за формирање Савета министара БиХ.
За разлику од Изетбеговића, Додик и Човић нису у таквој ситуацији. Човић нема ни изблиза снажну опозицију међу Хрватима у ФБиХ, а активирање МАП-а и Човићу и његовим малобројним опозиционарима представља приоритет тек након измене Изборног закона БиХ. Ни Додикова опозиција у РС, оличена у Српској демократској странци (СДС) и Партији демократског прогреса (ПДП), није много јача, при чему се и они противе активирању МАП-а. Уосталом, министри из редова СДС-а и ПДП-а у одлазећем Савету министара БиХ никада нису пристали да гласају за активирање МАП-а, без обзира што појединци као СДС-ов министар безбедности Драган Мектић "лично мисли да би за РС и Србију било добро чланство у НАТО-у". Појединаца са таквим личним ставовима од раније има и у редовима Додиковог СНСД-а (попут његове саветнице Ане Тришић-Бабић) и у редовима Додикових нових савезника, као што је доскорашњи дугогодишњи СДС-ов градоначелник Добоја Обрен Петровић, који је пре пола године са комплетним добојским одбором СДС-а ушао у савез са СНСД-ом, после чега је СДС у Добоју остао једва видљива странка. Дакле, појединци попут наведених ни изблиза не могу представљати репрезентативан узорак за нагађање да ће се српски политичари у догледно време предомислити у правцу окретања РС ка чланству у НАТО-у. Уосталом, у свим странкама у РС истичу како не намеравају да одступе од подршке Декларацији о војној неутралности РС изгласаној у Народној скупштини РС пре годину и по дана: иако није de iure обавезујући, тај документ de facto представља политичку обавезу свима, па се тако и понашају. То, наравно, не значи, да се део српских политичара можда неће предомислити у наредном периоду, мада су слична предомишљања у претходних петнаестак година углавном била колективног карактера. Тако су све водеће странке у РС (СНСД,СДС,ПДП) 2004. године заједно подржале Закон о одбрани БиХ, у коме се наводи и обавеза да ће институције БиХ испуњавати услове за чланство у НАТО алијанси, па су и годину дана касније у Народној скупштини РС у декларацији исказале опредељеност за пут БиХ ка НАТО-у. Истини за вољу, ни та декларација није била de iure обавезујућа, па је српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић (СНСД), као председавајући, 2009. године послао генералном секретару НАТО-а формални захтев Председништва БиХ за добијање МАП-а, а НАТО је заузврат испоставио услов да за добијање МАП-а војна имовина у РС и ФБиХ треба најпре да буде укњижена на министарство одбране БиХ. Како српски политичари у РС на то нису пристали без договора о подели имовине у пакету (војне перспективне и неперспективне, као и државне имовине чију је поделу забранио ОХР) почели су преговори са бошњачким и хрватским вођама у ФБиХ, а договор о принципима поделе имовине са њима постигле су вође СНСД-а, СДС-а и ПДП-а 2012. године, када су сви заједно потписали такозвани Бањалучки споразум. Међутим, ускоро је СДА одустала од тог споразума, а НАТО је крајем прошле године одустао од захтева за књижење војне имовине на министарство одбране БиХ, па одједном понудио БиХ "гратис" МАП. Била је то тачка на којој су се све оне српске "политичке жабе", које су до тада на пола биле "скуване", још једном "опрљиле", тврдећи да су сада "схватиле" да не треба уопште ни да буду у том врелом политичком лонцу. Пошто су годину дана раније "схватиле" да на тај лонац не треба још и саме да навлаче поклопац. Па, ипак, дежурни "кувар" крај лонца, у лику америчког државног секретара Мајка Помпеа, у јануару ове године покушао је да снизи температуру за који степен "саветујући" их да треба да остану у том лонцу, јер он у њему "греје" и њима најближе сроднике из суседне Србије, не би ли свима њима било "топлије". Готово истовремено, његове помоћнице, бошњачке "политичке жабе" којима је угодно да се брчкају у тој врелој води - почеле су да сумњиче своје српске колегинице како намеравају да се искакањем из лонца претворе у опасне "руске принчеве" који ће их одмах потом скувати за трен ока. То се тако можда дешава у некаквој лоше осмишљеној бајци попут ове, али у политици у "босанском лонцу" не бива: нити се српске "политичке жабе" могу претворити у "руске принчеве", нити се бошњачке "политичке жабе" могу на миру брчкати у води загрејаној близу тачке кључања. Поготово што се из жабље перспективе не може баш много тога видети. Но, Жељко Комшић уверен је да је, ипак, могуће да све жабе остану и на броју и у истом лонцу, само уколико се послужи другачијом метафором. "Могуће је именовати кандидата за председавајућег Савета министара, с тим што ће у том случају Милорад Додик и СНСД морати да 'прогутају жабу' када је реч о НАТО савезу. Могуће је те две ствари помирити ако постоји воља за такву врсту договора", сматра Комшић. Готово иста порука стигла је од Бакира Изетбеговића. "Не видим да је могуће именовати мандатара који ће доводити у питање опредељење БиХ када је НАТО пут у питању. Сва је ствар у активацији МАП-а. Све остало је приближено и усаглашено", рекао је Изетбеговић након последњег састанка са Милорадом Додиком и Драганом Човићем, на коме је начелно усаглашена подела ресора у Савету министара БиХ. Међутим, за Додика "ништа није договорено, док се све не договори", јер, како објашњава, Изетбеговић намерава да, када СДА добије министарство одбране, њихов министар пошаље Годишњи национални план БиХ у седиште НАТО-а у Брисел, а слање тог документа је услов за активирање МАП-а "Ако неко мисли овде да каже да Бошњак долази на место министра одбране и да ће он без сагласности својих заменика донети такву одлуку о НАТО-у, онда само може да направи кризу. Такве одлуке ниједан министар не може донети без сагласности својих заменика (заменици министара су из реда друга два народа, оп.а.), ни без одлуке Савета министара БиХ, а на крају крајева ни без сагласности Председништва БиХ, које и води спољну и одбрамбену политику. То вам је исто да ја сад одем и потпишем споразум о придруживању са Србијом. Према томе, ако неко хоће да прави проблем у овој земљи, нека га прави. Када би неко то урадио и предао МАП, онда би увео нову праксу, а онда би то значило да и ја имам право да самостално радим сличне ствари. Без сагласности Републике Српске нико не може да однесе МАП у Брисел, ни сада, ни у будућности", поручио је Додик. Истовремено, Додиков политички савезник Драган Човић представља се као медијатор који тражи компромис између српских и бошњачких политичара, али из његове поруке јасно је да ни он не одустаје од активирања МАП-а, већ да оставља могућност да решење буде пролонгирано. „Познато је да имамо различите ставове око НАТО-а. СДА и ХДЗ мисле исто у последњих неколико година. Српска страна такође транспарентно говори да су они против. Мораћемо заједно тражити решења. На неки начин нико се на тој теми не би смео осећати пораженим, а истовремено би требало осигурати проточност те кључне идеје. Она се не може никако зауставити, али је питање технике како то направити а да ниједна страна не буде фаворизована. Ту имамо доста оштре ставове и ја сам заговорник да из тога што пре изађемо“, рекао је Човић. Којом "техником" Човић мисли да "што пре изађе" из овог проблема ни најдобронамернијем посматрачу није јасно. Сем уколико није реч о проналажењу неке нове технике лаганог "кувања жаба", или можда о техници "гутања жаба", најпре неке мање. Комшићев ДФ има замишљен и тачан редослед "гутања жаба", а активирање МАП-а је за њих превасходно техничко питање. "То питање је више техничко него политичко и њиме треба да се бави министарство одбране БиХ. Када дођемо у ситуацију, за 3-4 или још коју годину више, грађани БиХ ће се коначно изјаснити на референдуму или на неки други начин да ли су за улазак БиХ у НАТО“, изјавио је генерални секретар ДФ-а Златко Милетић. И Фахрудин Радончић у последње време истиче да је његовој странци чланство БиХ у НАТО алијанси важније од чланства у ЕУ. "За разлику од Додика, СББ приоритет види у чланству БиХ у НАТО-у, које је брже, једноставније и нешто што раније можемо досећи него чланство у ЕУ. Када ће се догодити официјелни пријем у ЕУ, то је на јако дугом штапу, зато дајем предност НАТО путу", рекао је Радончић, објашњавајући зашто је променио свој ранији став да неће ићи у коалицију са СДА, те започео разговоре са Изетбеговићем о коалицији. Са оваквим ставовима тешко је прогнозирати и даљи развој постојеће политичке кризе у БиХ, а камоли могући расплет. Посланици коалиције окупљене око СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ, а са њима и посланици СДС-а и ПДП-а, нису дошли на недавно заказану седницу, протестујући што бошњачки политичари условљавају формирање новог Савета министара БиХ активирањем МАП-а. Из истог разлога још нису формиране чак ни парламентарне комисије. Ако некако и буде формиран Савет министара, а министар одбране из СДА на своју руку покрене активирање МАП-а, политичка криза ће се додатно продубити. Сем ако се у решавање не укључи (не)посредно и председник Србије Александар Вучић, као најпоузданији "помоћник" свих српских политичких вођа у РС. Уколико им већ није дошапнуо да и они "прогутају" један годишњи национални програм за МАП, кад је већ власт у Београду почетком ове године смогла снаге и храбрости да прошири свој акциони план сарадње (ИПАП) са НАТО алијансом, и то све ради учвршћивања војне неутралности. Или ће се са сличним саветом појавити тек ако политичка криза ескалира, и то у оном издању у коме се најчешће приказује: као свесрпски вођа и спасилац и незаменљиви чувар мира и стабилности у региону. |