Srbima treba nova politika prema EU

(Pres, 7.6.2010)

Neodrživa je neizvesnost u kojoj mi samo treba da radimo, a Evropska unija ne zna kad će i da li će uopšte da nas primi

Intervju – Milorad Dodik, premijer Republike Srpske

Posle samita „Zapadni Balkan i EU" u Sarajevu postalo je jasno da zemlje regiona moraju da naprave novu, realniju politiku prema EU. Neodrživo je da zemlje Balkana rade sve što treba na putu evropskih integracija, a da EU ne zna kada će i da li će nas primiti, kaže u intervjuu za Press premijer Republike Srpske Milorad Dodik.

- Samit u Sarajevu, koji je organizovan sa velikim ambicijama, na kraju je bio neformalan. Nije donet nikakav dokument sem predsedničkog saopštenja koje je takvo kakvo jeste... Iako dugujemo zahvalnost Španiji što je organizovala ovaj skup, očigledno da u EU nije bilo spremnosti za podršku sastanku na kome bi se nedvosmisleno dala podrška evropskim integracijama zemalja Balkana. Evropa je okupirana svojim problemima i zato je pitanje proširenja na nižem rangu nego ranije.

Ako je to tako, šta treba da rade političke elite u Srbiji, RS i regionu?

- Zemlje regiona moraju prvo da naprave sopstvene planove za saniranje posledica svetske ekonomske krize. Dalje, treba realno sagledati kakvu podršku svako od nas može da ima od EU za reforme koje sprovodi, a nakon toga uspostaviti novi odnos i novu politiku prema EU. Jer, neizvesnost koja se ogleda u tome da mi samo radimo, a da Evropa ne zna kada će da nas primi je neodrživa! Takođe, mislim i da svako dalje podržavanje neoliberalnog koncepta reformi koje je progurao MMF i reformi koje traži Evropa nije realno. Ne možemo očekivati da je Evropa nekakav čarobni štapić koji će rešiti sve naše probleme, već te probleme moramo da rešavamo tako što ćemo okupiti sve snage i napraviti jasan plan i konsenzus o tome kako ćemo ka EU.

Da li vi to predlažete neku novu antievropsku politiku?

- Nije to nikakva „anti" politika, već samo sagledavanje realnosti. Niko nema pravo da i dalje prihvata stereotipe koji dolaze iz Evrope, koji otprilike glase ovako: „Vi samo budite dobri momci, a mi ćemo jednog dana odlučiti šta će biti s vama". U Evropu moramo da idemo potpuno svesni svojih pozicija. Ako jednog dana ne postanemo deo EU sa svešću o sebi, svojim kapacitetima i onome što unosimo u Evropu, onda ćemo biti samo objekat.

Da li čitav region ima neki drugi pravac osim EU? Možda ka Turskoj ili Rusiji?

- Prioritet svih nas, bar u ovom vremenu, treba da bude okretanje sebi, svojim potencijalima i snagama. Ne postoji nigde pomoć koja bi mogla da reši naše unutrašnje probleme. Moramo da budemo svesni potencijala i mogućnosti, ali i naših slabosti.

Kakva je onda evropska perspektiva BiH?

- Bosna ima jasnu poruku da tek kada se zatvori kancelarija visokog predstavnika (OHR) možemo da apliciramo za status kandidata. A o zatvaranju OHR-a odlučuju Evropa, SAD i neke druge zemlje, a ne mi iz lokalnih struktura u BiH. Zato je BiH jedna ne samo čudna, već i teško održiva tvorevina. Ona je hranjena iluzijama, kao što je bio samit u Sarajevu.

Kada su odnosi Srbije i BiH u pitanju, vi se uvek pojavljujete kao neka prepreka u saradnji Beograda i Sarajeva...

- Prvo, naša politika nije zavisna ni od Srbije ni od bilo koga. Mi želimo da imamo partnerski odnos i ja razumem poziciju Srbije, kao što želim da i rukovodstvo Srbije razume poziciju RS. Problem pojednostavljivanja odnosa nastao je zato što mnogi, čak i u Beogradu, neki mediji i neke NVO pokušavaju da kao primaran odnos postave relaciju između Beograda i Sarajeva, odnos Harisa Silajdžića, Sulejmana Tihića i nekoga u Srbiji. Ali to nije tačno, jer Sarajevo pripada i RS, jer je Srpska trećina političkog kapaciteta Sarajeva. Pojednostavljivanje da je odnos sa Silajdžićem odnos sa BiH jeste pogrešan, jer je Silajdžić nebitan ukoliko nema stav organa BiH. Kada se dozvoli Silajdžiću da nastupa ili pravi iluziju o tome da je on važan, onda imamo problem. To pokušavamo i da objasnimo ljudima u Srbiji.

To ste rekli i predsedniku Tadiću, kada ste se sastali u vezi sa dolaskom Silajdžića u Beograd. Kako je reagovao?

- Mislim da Tadić razume situaciju i nijednog trenutka nisam shvatio da on želi da nam učini nešto loše. Naprotiv, on kao odgovorni predsednik Srbije želi da ima sve dobre odnose sa BiH. A to što drugi u Bosni ne žele da prihvate Srbiju, to je verovatno stvar vremena... Ipak, jasna politika podsticaja dobre saradnje BiH prema Srbiji po prirodi stvari mora da ide iz RS, i mi to činimo. Kao što smo u ključnom momentu za Srbiju rekli da ne damo saglasnost da BiH prizna Kosovo, tako smo spremni i da na nekim drugim pitanjima budemo kreatori stava u okviru BiH, uvažavajući i Bošnjake i Hrvate.

Silajdžić hteo u Beograd da bi posetio zatvor

Kako ocenjujete postupak Harisa Silajdžića koji je otkazao posetu Srbiji zato što nije mogao da u zatvoru poseti Iliju Jurišića?

- To samo govori da je Silajdžiću odlazak u zatvorsku posetu bio najvažniji deo dolaska u Beograd. On nije imao saglasnost Predsedništva BiH za zvaničnu posetu Srbiji i zato je poseta Silajdžića i bila predviđena kao privatna i neslužbena. A kao pojedinac, Silajdžić može da ide gde god hoće i da posećuje koga hoće... Kad se ispostavilo šta je zapravo cilj njegovog dolaska u Beograd, a to je da bi posle posete Jurišiću u zatvoru u Sarajevu mogao da priča o stvarima o kojima samo sud može da odluči, onda je on naprasno izgubio želju da dođe u Srbiju. To govori da je njemu bilo važnija poseta Jurišiću u zatvoru nego da se sastane sa Borisom Tadićem.

Srbija treba da ostane vlasnik „Telekoma"

Kakvo je vaše mišljenje o prodaji „Telekoma Srbija", koji radi i u Republici Srpskoj?

- RS je naš „Telekom" prodao „Telekomu Srbija" i to se pokazalo kao jedna od naših ključnih akvizicija. Mislim i da je ova transakcija bitno uticala i na politički status RS u ovom burnom vremenu i zahvalni smo rukovodstvu Srbije, u to vreme premijeru Vojislavu Koštunici i predsedniku Borisu Tadiću. Mi smo zainteresovani da „Telekom Srbija" ostane vlasnik „Telekoma RS", ali ne možemo na to da utičemo. Mislim da je „Telekom Srbija" kupovinom „Telekoma RS" postao jedan od regionalnih kompanija. I mislim da to ne treba izgubiti iz nacionalnih i državnih interesa za Srbiju.

Srpska nema problem sa of-šor firmama

Kako živi običan građanin u Republici Srpskoj?

- Običan građanin u RS prošao je vrlo teška vremena i on zna da može da bude zadovoljan minimalnim napretkom. Imali smo jedan napredak od 2006. do 2008, a onda je došla svetska kriza. Ipak, bez obzira na to, plate su na istom nivou, zarade u javnom sektoru nisu smanjene i vidim da se to ceni kroz činjenicu da u RS nema socijalnog pritiska. Time građani pokazuju da razumeju situaciju u kojoj se mi nalazimo. Odnos građana prema RS u političkom smislu je i dalje visok. Ljudi su spremni i na još veća odricanja ako bi to značilo sigurnost za Srpsku.

Da li RS ima problem sa of-šor firmama, pošto vlast u Srbiji traži način da se one potpuno prebace kod nas...

- Srpska nema problem sa of-šor firmama. Ali, svetski je trend i to je opšte poznato, da firme plaćaju porez tamo gde su registrovane. Ne znam u čemu je problem u Srbiji, ali u principu of-šor firme tako funkcionišu.