Најшире прихваћено објашњење је, ипак, оно како је Косово изгубио још Милошевић, па они ту више ништа не могу, и поред своје интелектуално-патриотске супериорности. Ето, они се много труде, али је та ствар већ свршена.

Још у време доношења Закона, а и касније покушава се проблематизовати, истина не довољно гласно, законска одредба да се пописом обухваћају само особе које имају пребивалиште у Хрватској уз услов да годину дана нису биле одсутне из земље.

Вуковар није био никаква светиња већ место злочина где су убијани цивили обе националности, али се стиче утисак да једино Србија излази у сусрет захтевима Хрватске. Све је извесније да ће српско правосуђе случај препустити Хрватској.

Коначни циљ операције је урушавање Републике Српске и деморализација њених грађана. Да би, као што намеравају западни  центри моћи, Република Српска била апсорбована у структуре НАТО пакта и ЕУ неопходно је да буде задовољено неколико предуслова.

Сутрадан на састанку са најужим сарадницима испричао сам шта се догодило. Сви су се сложили да је то била слабо планирана клопка у коју је требало да улете генерали као "муве без главе". Неко је слабо проценио наше способности и моју интелигенцију.

Слобода је највреднија реч за све Србе на Косову и Метохији. Ретко се изговара, али се чека, њој се надамо. Ако је 24. март дан сећања морамо се сетити и онога што му је претходило, и Срби и Албанци.

Довољан је летимичан поглед на сајт „хрватских православаца” па да се посумња у њихове искрене намере да негују свој специфичан православни идентитет. Многи се питају да ли је то наставак акције застрашивања Срба и Српске православне цркве у Хрватској из 2008.

Реч на отварању Округлог стола „Косово и Метохија – 13 година после агресије НАТО“, одржаном 23. марта 2012., у Београду.