Модерна позиција Хрвата и Хрватске базира се на екстремном национализму који се испољава на „домовинском рату“ који је означио Србе као агресоре, а тамошње српско становништво у ондашњој РСК као сепаратисте.

Обе ове изјаве су изнели како би се иза ауторитета Русије и њеног руководства сакрили од огорчености српских грађана који су незадовољни бриселском “нормализацијом“, коју је патријарх СПЦ у свом обраћању народу назвао “издајом Косова“.

У изјавама потписника који не припадају српском народу помињу се злочини, логори, тортура, као вид личне патње, док код представника српских медија, интелектуалаца и уметника такве изјаве циљају на објективност.

У свести српског народа, због свог опредељења, Свети кнез Лазар је био и остао упамћен цар, а Света књегиња Милица као царица. Њихов избор и судбина су вековни избор и судбина српског народа. То им је обезбедило трајање, па и данас живе у српском народу.

Кад је ријеч о "ризичном распакивању Дејтона", то се већ одавно догодило у режији Вестендорпа, Петрича, Ешдауна и др. одузимањем надлежности и наметањем закона. Циљ референдума је баш обрнуто - да се Дејтон поново спакује у свом изворном садржају, по слову, а не у духу међународног споразума.

Ако је систем вредности једног друштва неутемељен, онда је врло лако подметати рог за свећу, нарочито када су промотери мултикултурализма и толеранције субјекти без аутохтоног културног идентитета, уз то често на позицијама државних функционера или службеника.

Jош кад се патријарх Павле разболео и кад смо видели да треба да бирамо новог патријарха, моје мисли биле су да би најбоље било да то буде тадашњи владика нишки Иринеј.Србија Васкрс 2010. године дочекује радосније него икада раније.

Венац о Косову и Метохији настављамо песмама владике и владара Црне Горе Петра II Петровића Његоша и црногорског краља Николе I Петровића.

Хрватска влада, која се ових дана налази под жестоким притиском домаће јавности, јединствена је у томе да је пресуда била неправедна и неадекватна јер је и премијерка Јадранка Косор изјавила како је “пресуда хрватским генералима неправоснажна”.

У време српске револуције 1804–1815. сви су политички про­јек­ти (сем једног који је стављан на папир из политичке нужде) пола­зи­ли од тога да су Босна и Херцеговина, Далмација и Дубровник једна национална целина, заједно са Београдским пашалуком и Црном Гором.