Једанаест година после породице и преживели путници се плаше обустављања истраге, плаше се да ће на све то надлежни у ЕУЛЕКС-у једноставно ставити тачку. Зато су вести које се последњих месеци могу чути поражавајуће и само јасно потврђују  дугогодишњу сумњу 

Веће Апелационог суда у Београду укинуло пресуду од 12 година затвора Илији Јуришићу, на коју је био осуђен због издавања нередбе за напад на „Тузланску колону“. Намера ми је да отворим питање (не)рада државних органа који је довео до ослобађања Јуришића.

Дакле, инсистирањем на “осигурању функционалнијих институција”, позиције Срба, Хрвата и Бошњака и даље ће остати мање-више заковане, а британско-немачка иницијатива неће много помоћи чак ни у приближавању позиција Бошњака и Хрвата у ФБиХ.

Американци нимало не улепшавајући стварност износе огољену истину не би ли дошли до најбоље позиције за остваривање сопствених државних циљева. Наши политичари користе се свим и свачим не би ли добили подршку да остану на власти, или на њу дођу.

Милорад Додик није тиранин ни диктатор како то жели рећи Савановић. Управо да не би било дуализма у Сарајеву из Републике Српске, још поодавно, прије избора, СДС-у је понудио договор за заједнички наступ у Сарајеву. Али из СДС-а није било разумјевања за будућност РС.

Проблем Србије и Косова потиче од трећег елемента у костуру „нове“ појмовне парадигме о држави. И једни и други схватају државу као национални идентитет, етничко уточиште, а не државу као ефикасно административно уређену и политички организовану заједницу.

Патријархова сахрана била је кохезиони чин који је одражавао одлучност у идентификацији са оним што је извор Павлове харизме: он је симболизовао нас онакве какви се сами видимо, у облику за који мислимо, и верујемо, да је бољи део нас, с вером да нас има и да ћемо опстати.

Да се не заваравамо, велика је сила на врату тих људи, да би се референдумом постигло бог зна шта. Штавише, он са собом носи и ризике, попут форме референдумског питања, које не сме укључивати атрибуте државности Косова.  

Како је Ватикан више но озбиљна институција, Томпсонова посета не може да буде посматрана као протоколарни пропуст, а такву мега-звезду примио је лично Папа прошле године (пре Месића и Тадића). Како је у Србији све могуће, не би било изненађења да у “духу екуменизма” позовемо Томпсона да гостује у Србији.

Пошто је ваљда и раније знала да је ентитетска подјела БиХ међународно верификовани евро-амерички пројекат сервиран у Дејтону, и пошто је, ево, сада открила да су „у подршку Српској били укључени сви лидери од Слобе до Бориса, Бисерко је требало да се запита гдје је онда уопште проблем сем у њеној глави.