Избор патријарха жребом између тројице кандидата спутава амбиције властодржаца на овим просторима, који су се, још од Кнеза Милоша Обреновића, увек трудили да на свој начин и из различитих потреба у мањој или већој мери утичу на избор црквеног поглавара.

Најшире прихваћено објашњење је, ипак, оно како је Косово изгубио још Милошевић, па они ту више ништа не могу, и поред своје интелектуално-патриотске супериорности. Ето, они се много труде, али је та ствар већ свршена.

Ове промјене заправо су по својој суштини антиуставне јер оспоравају српској националној заједници позитивну дискриминацију коју су добиле све друге мањинске заједнице.

Хашки суд се затвара, бонска овлашћења се већ дуже не користе, али зато је ту домаћа и непристрасна судска грана власти која безпризивно пресуђује. "Домаћа" - са тројицом иностраних судија, који се "непристрастно", при гласању редовно придружују бошњачким судијама.

Знамо за безброј случајева позива Цркви да се „рационализује”, „прилагоди времену”. Црква постоји већ скоро два миленијума, и тако ће бити до краја света. А историја је све те „авангардисте” сместила на место које им припада, па ће тако сигурно бити и убудуће.

Важан период за разумевање српско-хрватских односа представља последња деценија владавине Јосипа Броза, када у Хрватској долази до јачања екстремног национализма.

Већина од њих "Меморандум САНУ" никад није видела или бар није прочитала, али су зато и неписмени муслимани, касније Бошњаци, научили да је то нешто слично "Мајн Кампфу".

Нећу никада више писати ћирилицом и навијати за Новака Ђоковића. Нећу седети у кафани „Верона”, зато што се та кафана налази у близини Руског дома. Променићу назив предавања Београдског синдиката из „Пројекат Србија” у „Пројекат Европска унија”.