Сахраном чланова српске и југословенске династије Карађорђевића на Опленцу избацују се адути Томи Николићу, који, додуше, ни о томе се није још изјаснио.

Несумњиво да евроунијазам српске политичке елите има упориште у чињеници да без ЕУ не бисмо могли да исплаћујемо плате и пензије, да парафразирамо Вучићев вапај пред Скупштином.

У случају "Трифковић" недвослисмено је да је босанско-муслимански лоби утицао на одлуке имиграционе власти Канаде. Тако су власти Канаде дозволиле једној етничкој групи да утиче на њихове политичке одлуке.

И, као треће, према слову Дејтонског споразума рок трајања тројице иностраних судија био је ограничен на десет година, што значи да је састав Уставног суда без странаца требало да изабере парламентарна скупштина БиХ још прије читаву деценију.

Према мишљењу економиста, да је Југославија опстала, Србија би била под још већим економским притиском Словеније и Хрватске, а једина конкуренција би им долазила од компанија из света, а не из Србије.

Кардинал Левада је истакао да Степинац, мада мученик због тога што је био у затвору, никада није био у прилици да носи одличја свог кардиналства. „Он је живео на месту где се налазио... жртвујући свој живот за истину и јединство Цркве у Хрватској."

Након овако профилисане анализе пресуда Хашког суда за нас је од суштинског значаја шта може да учини Србија којој се непрестано намећу два услова: побољшање добросуседских односа и пузајуће признање Косова као независне државе.

Медији нису много заинтересовани за ову тему. Не знамо да ли је то у корелацији са ставом Владе Републике Србије која сматра да ово што ми радимо није добро јер не доприноси јачању поверења међу народима.

Након 5 октобра, СРЈ одустаје од континуитета са СФРЈ,подноси нови захтев за чланство у УН и једнострано повлачи тужбу против БиХ Овај гест добре воље је пратило и успоставање дипломатских односа (и серија извињења највиших државних фукционера из Београда). СРЈ подноси и Инцијативу да МСП ex officio преиспита своју јурисдикцију.

Милошевић је својим недемократским владањем отворио врата светским моћницима да се умешају у унутрашња питања. Није могао или није хтео да схвати и прихвати да је власт политичара у глобалном свету орочена и променљива и да је то привилегија резервисана само за власнике транснационалног капитала.