На Божић је извршена чудесна тајна: обновљена је природа тиме што је неизменљиви Бог постао човек. Нека би се свеблаги Господ Христос родио данас и у нашим душама кроз нашу смирену веру, кроз нашу еванђелску љубав, кроз наше молитве, пост, милостиње, кроз наше еванђелске врлине.

Реч на отварању Округлог стола „Косово и Метохија – 13 година после агресије НАТО“, одржаном 23. марта 2012., у Београду.

Зашто, Борисе, нисте дошли на Јадовно. Кажем Борисе, јер своју браћу зовем именом. Браћа смо по јами Јадовинској јер доле у бездану Велебита још увијек леже кости вашег дједа Страхиње уз кости мојих дједова Луке и Милана и стрица Стеве.

Можда ова подела улога СНСД-а и Савеза за промене, где су на једном нивоу једни власт, а други опозиција, а на другом нивоу ови други власт, а први опозиција – може донети и неки бенефит Српској пред тежим искушењима на „европском путу“.

И овога Божића смо заједно са својом браћом и сестрама на Косову и Метохији, колевци нашега народа. Поручујемо им у љубави Христовој да се врате својим косовским огњиштима и остану да живе са својим светињама, чувајући наше Косово, „грдно судилиште".

Што се криза капитализма више прелива са западних обала Атлантског океана на њене источне обале, притисци на Србију да се одрекне себе у име неког фиктивног чланства све су већи. Као да се некоме негде страшно жури.

Шта год појединци мислили о истицању распећа, или било ког другог религијског симбола у школама, одлука било о њиховом уклањању или задржавању требало би да буде донета кроз демократску расправу и дебату а не диктатом закона. 

Још када смо прихватили позитивну Студију изводљивости за придруживање Европској унији, којом није обухваћена територија Косова и Метохије, уплели смо се, свесно, у паукову мрежу и ево резултата неколико година после.

Као болничар у једној од Орићевих војних формација, он наводи да је видео и чуо како су убијани Срби, међу којима и жене и деца, који су бежећи пливали реком Дрином према Љубовији у Србији, док су “Орићевци” на њих пуцали.